За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 13. 10. 2023, НОВА ПРОВОКАЦИЈА: Освануо графит ОВК код Грачанице, префарбан назив села на српском
НА саобраћајном знаку за насеље Кишница код Грачанице црвеном бојом је ноћас исписан графит ОВК (УЧК) и префарбан назив села на српском језику. – Ово се понавља по ко зна који пут. Починиоци никада нису до сада пронађени иако постоји јавни видео-надзор – саопштила је Снежана Јовановић из Кишнице, председница…
Политика, 12. 10. 2023, Обележена 105. годишњица ослобођења Ниша у Првом светском рату
Бројним манифестацијама и полагањем венаца и цвећа на спомен обележје војводи Петру Бојовићу у центру града у парку крај Нишаве, јуче је обележена 105.годишњица ослобођења Ниша у Првом светском рату. Комеморативном скупу присуствовали су представници Војске Србије, МУП Србије, града Ниша и Нишавског округа, бројни грађани и чланови удружења потомака…
ИН4С, 11. 10. 2023, Срби римокатолици: Перо Будмани – Србин ког и комшије Хрвати поштују
Перо Будмани, српски политичар, потицао је из угледне породице Срба католика из Дубровника, од оца Влаха Н. Будманија (око 1795-1858), поморскога капетана и мајке Ане-Марије Стули (око 1798-1854), ћерке Петра-Пере Л. Стулија (око 1762-1828). Перо је имао старијег брата Николу Гргу Маријана Антуна Будманија (1827-1853), поморца и сестру Катарину-Кату Раду…
Политика, 11. 10, 2023, „Жетва” први пут у нашој јавности
Ово дело Надежде Петровић биће од вечерас у београдској Галерији Рима у част обележавања сто педесет година од рођења наше велике уметнице Неуобичајено за Галерију Рима, али са добрим разлогом и ефектно. Овога пута, од вечерас у 19 сати, пред нама ће бити само једна слика (уз једну скулптуру), мала…
Искра, 9. 10. 2023, Владимир Умељић: Сејање раздора између Јевреја и Срба, два народа-жртве злочина геноцида
Александар Корб тврди да се у хрватској држави 1941-1945. није догодио геноцид над Србима и, истовремено, циљано сеје раздор између Јевреја и Срба, покушавајући да од чувара сећања на Холокауст прибави једну врсту „правоверног легитимитета“, такорећи „carte blanche“ (бланко овлашћење), „free hand“ (слободна рука) смислу алибија за своју србофобију. При…
ИН4С, Слободна Херцеговина, 10. 10. 2023, С. Недељковић и П. Савић – Знаменити дубровачки Срби римокатолици: Тијесне везе Валтазара Богишића и Матe Грацића
Нови прилози за историју србокатоличког покрета у Дубровнику – прича о два римокатолика, доктора права и два челна Србина. Валтазар Богишић био је остао најпознатији и најуспешнији српски правник свих времена, али и историчар и етнограф, доктор филозофије, министар правде у Црној Гори, професор универзитета у Одеси који је стекао… Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 23. 5. 2023, Зоран Шапоњић: Порушена српска гробља и цркве су сведоци Куртијевог "међурелигијског склада"
О каквом се "међурелигијском складу" ради можда најбоље говори податак да је, не тако давно, само током мартовског погрома 2004. године, разрушено и спаљено најмање 35 цркава и манастира на Косову и Метохији
Премијер тзв. Косова Аљбин Курти навео је на Фејсбуку, а поводом Међународног дана културне разноликости да "Косово има изузетно културно богатство", да "поштује културну разноликост", "промовише историју и идентитет и подржава развој и мир". Курти је, сем овог, у објави на друштвеној мрежи написао и да "Косово препознаје и цени културно богатство које има, као и његову улогу у промовис[...]
![РТРС, Срна, 8. 7. 2023, Димески: У Норвешкој постављен Часни крст на гробљу српских логораша [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15088-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 8. 7. 2023, Димески: У Норвешкој постављен Часни крст на гробљу српских логораша [Мапа]
На гробљу у норвешком граду Трондхајму, на коме почивају српски логораши нацистичких логора из Другог свјетског рата, освештан је и постављен Часни крст, који је стигао из јасеновачког стратишта Доње Градине.
Новинар и публициста Бранко Димовић Димески, продуцент филмова о страдању српских логораша "Логор смрти у Карашјоку" и "33 анђела", који више од двије деценије живи у Норвешкој, подсјетио је да је овај крст освештан на Видовдан.
Он је напоменуо да је крст кренуо са највећег јасеновачког стратишта Доње Градине и цркве у Драксенићу гдје се десио страшан покољ Срба у Другом свјетском р[...]
![Вечерње новости, 6. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: На Виду, острву смрти Срби се у коло хватају - После Албанске голготе на Виду се умирало без хлеба [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21475-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 6. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: На Виду, острву смрти Срби се у коло хватају - После Албанске голготе на Виду се умирало без хлеба [из Архиве]
ВЕШТО маневришући снагама по унутрашњим операцијским правцима, српска војска је, предвођена даровитим командантима и надахнута великим патриотизмом, повлачећи се постепено с положаја на положај, издржала у даноноћним крвавим борбама не 20 дана већ пуна два месеца како би обезбедила време и простор за пристизање и развој најављених савезничких појачања преко Солуна. Ти огромни напори били су узалудни, јер савезници нису одржали своје обећање. После се умирало с хлебом...
Због тога је српска Влада, у пуној сагласности са Врховном командом на ванредној седници у Рашкој, 4. новембра 1915. годин[...]
Pravoslavie.ru, 4. 6. 2015, Српска Црква канонизовала нове светитеље
Pravoslavie.ru | Београд, 1.6.2015.
На управо завршеном Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, који је одржан од 13. до 29. маја, донета је одлука о канонизацији нових светитеља и установљен је дан њиховог молитвеног сећања.
У диптих светих приборојани су Свети Новомученици Пребиловачки (дан молитвеног спомена 24. јул/6.август), светитељ Мардарије (Ускоковић), Епископ Амерички и Канадски (спомен 29. новембар /12. децембар), и преподобни Себастијан (Дабовић) Џексонски (спомен 17/30. новембар).
Мученици Пребиловачки пострадали су 1941. године у време усташког терора, спровођеног у м[...]
Прокупље на длану, 21.1.2017, Коста Војиновић херој Топличког устанка
Коста Војиновић се сматра вођом Топличког устанка и од првог до последњег дана сва дешавања су се везивала за њега и његову чету. Иако је Коста Пећанац био тај који је требало да води устанак, нестрпљив да сачека наређење тадашње српске владе, Војиновић је кренуо у устанак, који је захватио не само Топлицу, већ и околна начелства. Ово је његова биографија.
Војвода Коста Војиновић Косовац, рођен је 13.5.1891.године у Смедереву у чиновничкој породици. Његова фамилија је била пореклом из околине Вучитрна. Рано је остао без мајке, а отац је радио у Пореској управи. Волео је да своје слободно вр[...]
