За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 11. 10. 2023, Пронађене мошти свештеномученика Пилипа Карановића
У засеоку Селиште, код Крњеуше у општини Босански Петровац, по благослову и уз учешће епископа бихаћко-петровачког и рмањског Сергија, а уз помоћ мјесног свештенства и вјерујућих парохијана, обретене су мошти свештеномученика Пилипа, родоначелника свештеничке лозе Карановић. Већ двије стотине година, с кољена на кољено, преноси се усмено предање, које је…
Вести, 10. 10. 2023, Битке за Лозницу
На узвишењу изнад Лознице пуних 150 година налази се Црква Покрова Пресвете Богородице, а поред ње су видљиви остаци лозничког шанца где су се пре 213 година Срби бранили од најезде Турака. Подигнут у првој половини 1807. и познат из Боја на Лозници три године касније у Првом српском устанку,… Н1, Бета, 10. 10. 2023, „Поносни на своје српско“: Хрватска упутила протестну ноту Црној Гори због плаката [Фото]
Министарство спољних и европских послова Хрватске упутило је протестну ноту Црној Гори због постављања рекламних паноа „Поносни на своје српско“, саопштено је у Загребу. На плакатима уз путеве у Црној Гори у организацији портала ИН4С су, међу осталима, „дубровачки историјски угледници“ математичар и астроном Руђер Бошковић и правник Валтазар Богишић.…
СРНА, 10. 10. 2023, Обиљежено 28 година од егзодуса Срба из Санског Моста, парастос у Мркоњић Граду
Симболичним бацањем цвијећа у ријеку Сану у Приједору је данас обиљежено 28 година од егзодуса Срба из Санског Моста, гдје је до рата живјело њих 27.000. Драгана Радовић избјегла је из Санског Моста на данашњи дан 1995. године са троје дјеце и тога дана погинуо је њен муж. „Живјела сам…
Вести, 10. 10. 2023, Роверто: Одали почаст прецима
Као и сваке године на Михољске задушнице, некадашње најактивније чланице Кола српских сестара окупиле су се испред костурнице Кастел Данте у Роверету да одају почаст прецима који су у вихору Првог светског рата страдали у овом делу Италије. Снежана Петровић, Љиљана Стевовић, Светлана Бараћ и Сања Дробњак нису никада прекинуле…
Вечерње новости, 2. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ОТКРИВЕНА ТАЈНА СРПСКЕ ХЕРОИНЕ О ДЕВОЈАШТВУ: У рату са Бугарима Милунка се прославила, добила чин и медаљу за храброст
О ТОМЕ када се, како и где Милунка Савић пријавила као добровољац у борбени састав српске војске нема записа у Савезу удружења српских ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, где се чувају документи о учешћу добровољаца у ослободилачким ратовима Србије до 1918. године. Комплетни спискови ратних добровољаца…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 7.10.2016, Нико није одговарао за страдања Срба западне Крајине
БАЊАЛУКА, 7. ОКТОБРА /СРНА/ - У Мркоњић Граду ће у понедјељак, 10. октобра, бити обиљежена 21 година од страдања Срба западне Крајине у акцијама хрватских и снага такозване Армије БиХ, када је протјерано око 120.000 лица и убијено 1.644 људи, а нико за то није процесуиран, рекао је министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић.
"Акција у септембру и октобру 1995. године била је само наставак пројекта још из времена Независне Државе Хрватске којом се хтјело трајно `ријешити` српско питање, односно протјерати Србе преко Дрине или их на овим просторима свести на[...]
Политика, 19. 5. 2013, Ни Немачка није имала Јасеновац
У меморијалном подручју Јасеновац, на месту бившег усташког логора смрти, код споменика Камени цвет, 12. маја била је одржана комеморација у знак сећања на пробој последњих затвореника из логора 22. априла 1945. године, и у знак почасти за све страдале и преживеле логораше.
Тим поводом разговарамо са Јашом Алмулијем (рођен 1918), новинаром, својевремено председником Јеврејске општине Београд, аутором три књиге у којима је током протекле деценије кроз многа сведочанства приказао трагедију Јевреја у Другом светском рату. Књигу „Јевреји и Срби у Јасеновцу”, издање Службеног гласника из Београда,[...]
Вечерње новости, 27. 7. 2023, Лавина мржње великих сила је незаустављива: Аутомобил у коме је убијен краљ завршио преносећи помије из кухиње Дома ЈНА - из Дневника академика Д. Медаковића
Са екскурзијом Карловачке гимназије био сам први пут у Војном музеју на Калемегдану.
Сећам се да ме је посебно узбудио ауто у којем је 9. октобра 1934. у Марсеју убијен краљ Александар Карађорђевић. У музеју је била изложена и краљева адмиралска униформа попрскана крвљу, а у посебној витрини велики парабелум из кога је пуцао атентатор. Сећам се да смо у тој просторији били обузети и неким посебним узбуђењем, готово неверицом гледајући гломазни аутомобил који нас је пре подсећао на какав ислужени такси него на возило које једна држава укључује у свој протокол приликом дочека суверена неке пр[...]
Вечерње новости, 29. 6. 2022, Обележена 109. годишњица Брегалничке битке: На брду Каленица код Штипа
ЦЕНТРАЛНА церемонија обележавања 109. годишњице Брегалничке битке вођене од 30. јуна до 9. јула 1913. године, полагањем венаца и одавањем почасти палим српским ратницима, одржана је у среду на брду Каленица код Штипа, на истоку Македоније.
На месту некадашње монументалне спомен капеле коју су бугарске окупаторске снаге срушиле у Другом светском рату, изграђена је метеоролошка станица. У крипти капеле били су посмртни остаци више од шест хиљада погинулих српских ратника. На том месту на платоу испред спомен плоче на комеморативном скупу у име Владе Републике Србије ловорове венце су положили М[...]
РТРС, Срна, 19. 10. 2024, Роман Борислава Косановића о страдању Срба у Ораховцу
У Народној библиотеци "Бранко Чучак" у Хан Пијеску промовисан је роман Борислава Косановића "Ораховац рововима омеђен", други дио трилогије о страдању српског народа на Косову и Метохији и о трагичним догађајима у Ораховцу 1998. године.
Косановић је рекао да је ова књига наставак приче о књижевној породици Огњановић кроз чије се страдање и битисање на Косову и Метохији приказује 25 година страдања српског народа на овом подручју, без казне за почињене злочине над Србима.
Он је напоменуо да је Ораховац само централни мотив романа, као град који је терористичка ОВК окупирала од 17. до 20. [...]
