За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 9. 10. 2023, Kонференција о новим документима из периода папе Пија XII: Знао је за погроме и о њима ћутао
Папа Пије XII (1939-1958) знао је све о погрому Јевреја, а судећи по говору емитованом на радију на вече уочи римокатоличког Божића 24. децембра 1942. и о свим другим масовним злочинима нацистичких режима и њихових сателита. То значи да је био упознат и са монструозним злочинима усташке НДХ. Тог дана,…
Вести, 9. 10. 2023, На данашњи дан: Дан кад је убијена прва Југославија
Краљ Александар Ујединитељ, творац Југославије, главнокомандујући Србије у победничким ратовима од 1912. до 1918. убијен је на данашњи дан 1934. године. Син краља Петра Карађорђевића и Љубице Петровић, познате као Зорка, рођен је у Цетињу 16. (односно 4. по јулијанском календару) децембра 1888. Кнез Петар син кнеза Александра, унук Карађорђев,…
Вечерње новости, 8. 10. 2023, Холокауст излази из подрума Ватикана: Теме ће се одразити на будуће односе католика и Јевреја, али и православаца
УЛОГА папе Пија XII, са новооткривеним документима из његовог понтификата у време Другог светског рата и њихов значај за јеврејско-хришћанске односе биће централна тема Међународне конференције на римском Универзитету Грегоријана од сутра до 11. октобра. Биће то највећи сусрет икада организован по отварању ватиканских архива на захтев папе Фрање, који…
Вечерње новости, 5. 10. 2023, ИЗ БАРАКЕ У ПУСТ ХОТЕЛ: Пострадали у земљотресу на Банији пресељени из контејнерског насеља, али не у боље услове
КОНТЕЈНЕРА више нема на Банији, али ни станова и кућа за страдале од земљотреса. Тако отприлике изгледа обнова, три године после катастрофалног земљотреса, а они који су изгубили домове само су пресељени из контејнерских насеља у напуштене бивше хотеле. У те три дуге године за несрећне људе на Банији држава…
Вечерње новости, 7. 10. 2023, Излив мржње према Србима у Пољици код Задра: Ћирилицу протерују и са гробља
ЗА 15 дана уклоните ћирилицу са надгробне табле, јер Срба у нашој општини нема више од трећине од укупног броја становника, обавештење је које је стигло једној старијој Српкињи у селу Пољица мале далматинске општине Врси крај Задра. Допис је потписао Зденко Којић, директор Комуналног предузећа „Врси инфраструктура“, а упућен…
СРНА, 7. 10. 2023, Рогатица: Освештана спомен-табла убијенима у усташком покољу у селу Камен
У рогатичком селу Камен на гробљу Млакуша данас је освештана надгробна спомен-плоча и служен парастос за 31 српског цивила које су мучки убиле усташе из сусједних села 11. октобра 1943. године и обиљежено 80 година од овог покоља. Након освештања и парастоса за душе пострадалих, протојереј-ставрофор Новица Ћебић рекао је…
Не заборављамо – Памтимо
Срна, 5.10.2015, Служен парастос за 25 убијених Срба из Факовића
БРАТУНАЦ, 5. ОКТОБРА /СРНА/ - У цркви Светог апостола Томе у Факовићима код Братунца данас је служен парастос за 25 српских цивила и војника из овог села на обали Дрине које су убили припадници муслиманских снага из Сребренице и сусједних села 5. октобра 1992. године.
Сродници жртава окадили су хумке, прислужили свијеће и положили цвијеће на гробљима у Бајиној Башти и Братунцу, гдје је сахрањена већина мјештана који су убијени на данашњи дан прије 23 године у овом селу јер због борбених дејстава нису могли бити сахрањени у сеоском гробљу.
У Факовићима је током посљедњег рата опљачкано и [...]
Вечерње новости, 22. 07. 2023, Школу српског језика у Ђеврскама похађа 36 малишана: Чувају искру српства
ДЕЧЈА граја, игра, смех и раздраганост, дочекали су нас минуле суботе у Ђеврскама код Кистања у Далмацији. У школи српског језика, где наши најмлађи сународници из овог краја, уче своју ћирилицу, језик, историју, културу, традицију... Поглед на њих био је отелотворење речи да не постоји ништа што доноси веће задовољство од срећног и насмејаног дтета.
Али, гледање у њихова лица, радознале окице, помало стидљиве осмехе, понеку плетеницу и писањем заузете ручице, носило је и нешто више од задовољства због дечје среће. Имало је позитивну "тежину" изниклу из још тежег осећања које је до не тако [...]
РТС, Танјуг, 25.9.2015, Обележена 71. годишњица операције "Халијард" у Прањанима
Полагањем венаца на Галовића пољу у Прањанима код Горњег Милановца обележена је 71. годишњица мисије "Халијард" током које су, у Другом светском рату, мештани овог краја спасили 520 америчких пилота.
Давне 1944. године када смо са савезницима заједно напредовали ова земља је била окупирана, подсетио је бригадни генерал из Ваздухопловства САД за Европу Марк Камерер, преноси Танјуг.
"Моји преци и припадници Ваздухопловства САД су летели како би бомбардовали нафтна постројења у румунском граду Плоешти која су била важна за нацисте. Они су чинили све да их заштите, а те мисије бомбардовања н[...]
Вечерње новости, 25.9.2021, Славних 67 дана Ужичке републике: Свечано обележено 80 година од ослобођења Ужица у Другом светском рату
ПРОШЛО је 80 година од формирања Ужичке републике, а 24. септембра, на дан када је 1941. створена "прва слободна територија у покореној Европи" свечаном церемонијом на платоу Народног музеја Ужице обележена је годишњица.
Градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић истакла је да је овај значајан датум дан почетка славних 67 дана слободе, отпора фашизму, злу које је стигло до готово сваког кућног прага и претило да сломи свако супротстављање његовој неразумној жељи да завлада светом.
- У суочавању са таквом опасношћу Ужичани су показали велику храброст и супротставили се надмоћнијем непри[...]
РТРС, 30.6.2017, Хоће ли ико одговарати за масакрирање 56 српских цивила у Јошаници код Фоче?
Међународни кривични суд за бившу Југославију - Хашки трибунал, основан прије 24 године, према најавама требало би да буде затворен 19. децембра ове године. Баш на дан кад ће се породице жртава присјетити једног од најстравичнијих злочина у двадесетом вијеку. У Горњој Јошаници код Фоче масакрирано је 56 српских цивила, међу којима и троје дјеце. Хоће ли 19. децембра бити стављен кључ и на овај, и даље некажњени злочин?
Прије 25 година Душанка Лаловић имала је 70 година и једна је од малобројних који су преживјели покољ у Горњој Јошаници. Одлазак код бабе Јоке и деде Василија Вишњића, на про[...]
