За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СПОНА, 16. 11. 2017, Откривање злочина бугарских окупатора над српским колонистима код Крушева [из Архиве] Maпа
После 75 година разоткривена је стравична истина о смакнућу недужних Срба иза Великог рата придошлих у Македонију с надом у бољи живот и сугурну кору хлеба. Помен ретких расутих потомака страдалим прецима у тешком ратном злочину новембра 1942. масакрираних српских колониста из Врличке крајине у Далмацији, монструзно изведен од бугарских… Вечерње новости, 21. 11. 2024, Српски војници читали Тагору и Мопасана у рововима: Обележавање 110 година од почетка Првог светског рата у Текелијануму, у Будимпешти
НИЗОМ догађаја и у присуству високих званица, у будимпештанском Текелијануму, једној од најлепших српских задужбина и најважнијих институција, који је основао Сава Текелија 1838. године, обележено је 110 година од почетка Првог светског рата, у организацији амбасаде Србије у Мађарској у сарадњи са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу…
Печат, 8. 12. 2023, Мирна смрт немачких џелата Србâ у Јадру и Поцерини 1941 – Виктор Бејатовић, антрополог, интервју [из Архиве]
Стравични масовни злочини које су Немци током Другог светског рата починили у Мачви (Јадру – с.м) необјашњиво су, за разлику од неких других у Србији, остали у слепом пољу наше јавности У зборнику „Геноцид над Србима у НДХ и устанак“ недавно је објављен текст нашег антрополога Виктора Бејатовића о страдању… РТ Балкан, 19. 11. 2024, Мурата убио ’рањени Албанац‘: Шта би српска деца на КиМ учила по Куртијевом плану и програму?
Српски учитељи, наставници, професори свакако неће желети да прихвате радна места у таквим системима где ће их терати да српску децу уче разним небулозама које се могу чути у албанском систему, каже историчар Лука Јовановић Цара Мурата на Косову пољу, на Видовдан 1389. године, убио је, у ствари, рањени… СРНА, 19. 11. 2024, Навршене 33 године од убиства 10 Срба у Огулину
Навршиле су се 33 године од убиства три српска цивила и седам заробљених припадника Територијалне одбране у саставу крајишке војске које су у Огулину убила двојица припадника Хрватске војске, саопштено је из Документационо-информационионог центра „Веритас“. У саопштењу се подсјећа да су 19. новембра 1991. године 22 цивила српске националности са…
Стање Ствари, 18. 11. 2024, Драгољуб Петровић (†2024): „Службена” и „јавна” употреба језика
Првим законом после успостављања НДХ усташки законодавац је забранио ћирилицу у јавној и у приватној употреби и то им образлагао у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима На вест о смрти Драгољуба Петровића Проф. др Драгољуб Петровић (Косор код Подгорице, 20. 6. 1935 ‒ Леушићи, 16. 11. 2024), српски лингвиста, србиста, дијалектолог,… Не заборављамо – Памтимо
![РТС, Фонет, 29. 6. 2024, Државна церемонија поводом годишњице Брегалничке битке [Mапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21069-350x200-no.jpg)
РТС, Фонет, 29. 6. 2024, Државна церемонија поводом годишњице Брегалничке битке [Mапа]
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања највиших државних и војних почасти поводом обележавања 111. годишњице од Брегалничке битке на брду Каленица у Штипу, у Северној Македонији.
Немања Старовић је рекао да је Други балкански рат био колосални војни сукоб који је обликовао судбину Балканског полуострва, као и да је имао далекосежне последице за народ овог дела Европе, наводећи да је данашњи дан за нас значајан јер се обележава велика српска победа из Другог балканског рата.
"У овом важном тренутку[...]
СРНА, 9.4.2018, Деветнаест година од Битке за Кошаре
НАТО и албански терористи почели су на данашњи дан прије 19 година офанзиву на караулу Кошаре и друге војне положаје на српско-албанској граници, гдје су малобројни српски војници успјели да се одупру вишеструко бројнијем непријатељу.
Одбрана Кошара спријечила је копнену инвазију на Србију и онемогућила прекид комуникација међу српским формацијама.
Српска војска је одолијевала нападима све до 14. јуна 1999. године, када се по Кумановском споразуму повукла са Косова и Метохије.
Циљ напада са албанске стране била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресијецање комуникације између[...]
Вечерње новости, 14. 2. 2024, Од мајке још чувам дописнице из логора: Потресна исповест Живка, једног од ’Дианине деце‘
Живка (Иванчевића) је 13. децембра 1942. из Завода за глувонему децу у Загребу, као српско ратно сироче, преузела Марија Зеленбрз. Пре тога прошао је кроз логоре у Старој Градишки и Сиску. О свом пореклу до скоро није знао ништа, осим да се зове Живко. Када је преузет, око врата је имао металну плочицу са бројем 1128, коју и данас носи на кожици око врата. Каже: "Не волим је, али она је део мене".
До пре неки месец није ни слутио да је после рата био само на корак од упознавања са мајком, што је јуче открио репортеру Новости, у Београду.
- Марија Зеленбрз, моја усвојитељка, коју сматрам [...]
![ATV, Срна, 7. 5. 2024, Алија Селимагић признао злочин над Србима у Кострешу, али три деценије нема ни оптужнице [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20463-350x200-no.jpg)
ATV, Срна, 7. 5. 2024, Алија Селимагић признао злочин над Србима у Кострешу, али три деценије нема ни оптужнице [Видео]
Пуне три деценије није подигнута оптужница за масакр Срба у селу Костреш у општини Дервенти за вријеме окупације Посавине 1992. године, иако је Алија Селимагић пред камером признао ове тешке злочине почињене заједно са осталим припадницима хрватско-муслиманских снага.
Селимагић је признао да је заклао Милана Митрића на гробљу и да су тада силоване Митрићеве малољетне кћерке и потом заклане.
Приликом упада у село заклано је 66 Срба.
Убијени су: четири члана породице Зорић, три члана породице Станић, по два члана породица Митрић, Гојковић, Ивић, Павић, Мишић и Ђурић, по један члан пород[...]
Глас Српске, 10. 7. 2023, Смиљан, мјесто гдје је Тесла спознао прва открића: Прича о научнику који је освијетлио свијет
Смиљан. Родно је то мјесто, нашег највећег научника свих времена Николе Тесле. Када у Смиљан дођете, препоручујемо вам, да најприје посјетите Православни храм Светих апосотола Петра и Павла.
Овај храм је изграђен 1765. За вријеме Другог свјетског рата је порушен, па је обновљен 1986. године. У овом храму је својевремено службовао српски прота Милутин Тесла, отац нашег највећег научника Николе Тесле. Важно је рећи, да је управо у овом храму крштен Никола Тесла, 1856. године, јавља Српска кафе.
Иначе, родна кућа Николе Тесле је намјенски саграђена као парохијски дом. Изнад цркве и дома се [...]
