За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 6. 10. 2023, Скуп у Источном Сарајеву: Чајничко јеванђеље непобитно припада СПЦ
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом истакао је данас у Источном Сарајеву да се Трећи научни скуп “Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља” одржава под сјенком покушаја квазинаучника из ФБиХ да се Чајничко јеванђеље отме из миљеа српске средњовјековне културе и припише некој…
СРНА, 5. 10. 2023, Симоновић: Усташки злочини у Ливну најстрашнији од Пребиловаца до Јадовна [Мапа]
Усташки злочини почињени у Ливну и околини 1941. године у којима су усташе убиле 1.587 Срба, од којих су готово половина дјеца, по монструозности су најстрашнији на овим просторима од Пребиловаца до Јадовна, изјавио је Срни аутор књиге „Огњена Марија Ливањска“ Будо Симоновић. „Више је жртава било у Пребиловцима, али…
Вечерње новости, 31. 7-1. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДЕВОЈКА ПОД ИМЕНОМ МИЛУН ПОСТАЈЕ БОМБАШ: У ратни списак уписана је као Милун Раденка Савић, добровољац из села Копривнице
На данашњи дан 1973. преминула је Милунка Савић. Хероина балканских и Првог светског рата, најодликованија жена у историји ратовања, једина жена (на свету) одликована француским Ратним крстом са златном палмом, уз две Легије части; британским Орденом светог Михаила и св. Ђорђа (витешког реда), руским одликовањем св. Ђорђа за војничке заслуге,… СРНА, 5. 10. 2023, Српска памти: Планина без дјеце – Сјећање на Козарчане
Козарчани су проживјели животе у паузама ’дугог кретања између клања и орања‘, као што је, говорећи о српској историји, написао књижевник и нобеловац Иво Андрић Идеш ли роде? (Петар Кочић) За козарску породицу Пралица, као и за хиљаде других породица из тог краја, историја је имала кружни ток – од… РТВ Врање, 4. 10. 2023, Александар Динчић: Ослобођење Врања у Првом светском рату
КАКО СУ СРПСКИ СЕЉАЦИ ПОНИЗИЛИ МОЋНУ АУСТРОУГАРСКУ ВОЈСКУ Штаб Прве српске армије је примио 30. септембра обавештење од Врховне команде о прекиду непријатељства са Бугарском и наређење да се армија одмах припреми за покрет у правцу Куманова. Моравска дивизија је своје наступање требало да настави заједно са Дринском, Дунавском…
Вечерње новости, 4. 10. 2023, Геноцид у Старој Србији и Маћедонији: Столеће апокалиптичног страдања српског народа
Јастребов је сведочио о бескрупулозном процесу расрбљавања: убијањем, расељавањем, асимилацијом ПРИЧУ о голготи Срба у 20. веку најлогичније је започети на историјском простору Старе Србије и Македоније који је од Маричке и Косовске битке у 14. веку до данас симбол српског страдања. За ослобођење ових простора у Првом и Другом…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 31.10.2021, Јунаке народ затрпао цвећем и сузама - Како је српска војска ослобађала Београд 1. новембра 1918. године
Праскозорје 15. септембра 1918. године. На заравни Добро поље, која спаја планине Козјак и Ниџе, у рововима, на првој линији фронта, са припадницима српске Друге армије су регент Александар Карађорђевић и војвода Живојин Мишић, начелник штаба Врховне команде.
Пробдели су целу ноћ са својим војницима и официрима. Положаји немачке и бугарске солдатеске су удаљени само педесетак метара. У 6.15 војвода изговара шифру за напад „Шаљите једног официра и осам војника“. И кренули су сви као један. У ушима су им одзвањале последње реченице из заповести главнокомандујућег Мишића: „Треба дрско продират[...]
Политика, 15. 2. 20204, СПЦ у Хрватској после 1945: Богохуљење комуниста у Крајини
Епископ Дамаскин (Грданички), дипломац београдске Богословије и Музичке школе, као и петроградске Духовне академије, с титулом доктора филозофије стеченом у швајцарском Фрајбургу, помало интровертни интелектуалац, половином 1947. године долази у главни град НР Хрватске, у столицу митрополита загребачког Српске Православне Цркве (СПЦ), шест година након што је усташка власт ухапсила, мучила и унаказила, па после Недићевој власти предала његовог претходника, Доситеја (Васића).
Исте године, 14. јула, митрополит је кренуо возом у Пакрац, седиште пакрачке (славонске) епархије којом је администри[...]
СРНА, 17. 8. 2023, Велика улога Кола српских сестара у српском друштву
Веома је значајна улога Кола српских сестара у српском друштву, посебно у тешким временима, попут ратних деведесетих у Херцеговини, када су несебично помагале народу, речено је на вечерашњој свечаној академији "Диптих о милосрђу" у Tребињу, одржаној поводом 120 година од оснивања Кола.
Његово преосвештенство епископ диселдорфски и све Њемачке Григорије истакао је да је веома велики значај институције Кола српских сестара, које је увијек активно, нарочито у критичним временима и тамо гдје је српски народ угрожен.
Владика Григорије изјавио је новинарима уочи академије да је веома значајна [...]
![Вечерње новости, 27. 8. 2022, ПАМТИМО ПАТЊЕ СРБА У ЛОГОРИМА НОРВЕШКЕ: Дирљиви утисци публике и редитеља Кјетила Палмквиста после премијере његовог документарца у Нишу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11895-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 27. 8. 2022, ПАМТИМО ПАТЊЕ СРБА У ЛОГОРИМА НОРВЕШКЕ: Дирљиви утисци публике и редитеља Кјетила Палмквиста после премијере његовог документарца у Нишу [Мапа]
СРБИ-логораши у Норвешкој за време Другог светског рата били су изгладњивани, убијани, остајали су без хране и одеће, док су им неки добри људи, неретко и деца, ризикујући свој живот, помагали колико су могли, делећи храну и одећу.
Остављали су им хлеб поред пута којим су сваког дана пролазили у колони, одлазећи да граде пут до Финске.
О тим патњама наших сународника сведочи документарни филм Логор смрти у Карашјоку редитеља Кјетила Палмквиста, који је у четвртак премијерно приказан у оквиру пратећег програма "Филмских сусрета" у Нишу. Публику је оставио без даха, измамио сузе и уздахе.
[...]
Политика, 15. 11. 2008, Нада не станује у Горњем Храсну
Неум – Уски територијални појас на југу, једини излаз Босне и Херцеговине на море, чини општину Неум.
Својевремено је овај мали приморски град постао општепознат због велелепних вила које су саградили високи функционери социјалистичке БиХ. Данас у Неуму има још више вила и хотела уз обалу, слика сасвим уобичајена за туристичке градове на мору.
Међутим, кренете ли двадесетак километара дубље у територију општине затећи ћете спаљене и миниране куће, пустош и тугу. То су српска села у неумској општини у којима већ четрнаест година нема ни живе душе.
Горње Храсно подручје је од десетак з[...]
