За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Курир, БСЦ HAPPY, 4. 10. 2023, Српска ми труба затруби! 111 година Гвозденог пука – како су српски спартанци млели непријатеља од Софије до Беча
– Са прокупачке железничке станице 7. октобра 1912. године кренуо је овај пук у ослободилачке ратове. Заправо, кренула су четири пука, први, други и трећи позив Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“ и Други прекобројни пук. О њему се мало зна и чинили су га сви они који нису добили позив…
Глас Српске, СРНА, 4. 10. 2023, Усташки симболи осванули на Динари [Мапа]
ДРВАР – Предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић осудио је исписивање усташких симбола на Троглаву на Динари, наводећи да је скоро свака српска породица у Дрвару, Босанском Грахову и Ливну током Другог свјетског рата имала губитке управо од усташа. „Становништво које је страдало од нациста и…
Топличке новине, 3. 10. 2023, Игриште: Обележена 111. годишњица мобилизације Гвозденог пука
КУРШУМЛИЈА – Данас је код споменика Гвозденом пуку у Игришту обележено 111 година од мобилизације Гвозденог пука. Свечаности су присуствовали представнициц Војске Србије, Српске православне цркве, руководство општине Куршумлија, више удружења и бројни грађани. Обележавање је почело опелом погинулим ратницима а затим је председник општине Куршумлија Војимир Чарапић одржао говор.…
Глас Српске, СРНА, 3. 10. 2023, Бољанић: Спасавање савезничких пилота потврда да су Срби увијек на страни правде – Додик
БОЉАНИЋ – Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас у Бољанићу да је акција “Халијард” још једна потврда да су Срби увијек били на страни правде, побједника и антифашиста, а да је данас српска саборност опаснија од оружја. Додик је истакао да је ова акција дио славног дијела историје…
Вечерње новости, 2. 10. 2023, ’Господе, допусти ми да се држим српски‘: Србима су после оба светска рата непријатељи одали почаст
Ребека Вест, енглеска књижевница, ауторка једног од најпохвалнијих путописа о Србима Црно јагње и сиви соко, записала је у Лондону, у пролеће 1941, током немачког бомбардовања: – Док сам размишљала о могућој инвазији, или када би бомба пала у близини, често сам се молила: „Господе, допусти ми да се држим…
Вечерње новости, 2. 10. 2023, ДА ЛИ ЈЕ ВАТКАН ЗНАО ЗА ЗВЕРСТВА НДХ И СТЕПИНЦА? Важна документа о Папи Пију XII угледаће ускоро светлост дана
У АУЛИ Универзитета Грегоријана у Риму биће од 9. до 11. октобра одржан скуп за који многи тврде да је историјски и требао би дати одговор о понашање „ратног папе“ Пијa XII. Научници ће ускоро у Риму изнети нова открића везана за активности папе Пијa XII, која су сада доступна…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 29. 8. 2023, Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава
"Веритас" тренутно располаже подацима за више десетина познатих места укопа са више од 150 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком "непознат", који и 28 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију
Из Документационо-информационог центра "Веритас" саопштили су да се, према њиховим подацима, међу 7.713 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине из рата деведесетих, налази 1.517 особа чије судбине још нису расветљене.
Међу њима су 1.083 цивила (71 одсто), од чега су 424[...]
РТ Балкан, 14. 12. 2023, Годишњица масакра у Бјеловцу: Старци, жене и девојке убијани на кућном прагу, у заробљеништву и бебе
Славка Матић којој су тог јутра убијене две ћерке и муж ишла је у Хаг да сведочи, тамо су је, причала ми је једном, испитивали као да је она злочинац, као да је она побила оне људе у Бјеловцу
На данашњи дан, 14. децембра 1992. године, снаге 28. дивизије тзв. Армије БиХ из Сребренице под командом Насера Орића у зору напале су село Бјеловац крај Братунца и у следећих неколико сати у овом и у селима Сикирић и Лозничка Ријека побиле 68 Срба. Спаљено је 350 српских кућа и других објекта, сва покретна имовина, стока, храна, пољопривредне машине, све је покрадено и однето пут Сребренице.
Брано [...]
Стање ствари, СРНА, 26. 1. 2019, Милош Ковић: Недавно откривене фотографије важан доказ да је Јасеновац био логор смрти
Ковић посебно наглашава да је веома важна и чињеница да и Горан Хутинец пореди фотографије које су снимљене приликом надлетања Аушвица са фотографијама Јасеновца, јер је ријеч о чињеници да су и нацисти и усташе уништавали доказе
Фотографије је у свом штампаном издању објавио хрватски „Национал“
БЕОГРАД – Недавно пронађене савезничке фотографије Јасеновца настале крајем Другог свјетског рата су веома важан документарни доказни материјал да то јесте био логор смрти и да су усташе, попут нациста у Аушвицу, уништавале доказе о масовним покољима које су вршиле, сматра историчар Милош Ковић.
[...]
![Вечерње новости, 26. 11. 2024, У БАЗИ 35.000 СТРАДАЛИХ СРБА: Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих у Републици Српској направио највећу архиву о жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23317-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 26. 11. 2024, У БАЗИ 35.000 СТРАДАЛИХ СРБА: Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих у Републици Српској направио највећу архиву о жртвама [Мапа]
ТОКОМ рата деведесетих на територији БиХ, према попису који је сачинио Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Републике Српске, страдало је 35.042 Срба, као и несрба који су били пројугословенски опредељени и остали уз Србе. Од тога њих 3.460 су биле жене и 504 деца.
Како је за Новости потврдио директор Центра Виктор Нуждић, који је промовисао издавачку делатност ове институције у Народној библиотеци у Београду, као гост Музеја жртава геноцида, око 1.600 особа и даље се води као нестало, а за злочине почињене на Србима једва да је неко одговарао.
- Не умањујемо нич[...]
Политика, 1.7.2018, У Скадру се за јело купити није имало ништа
„Од ма кога Црногорца потражиш да ли има хлеба да ти прода, казаће ти сваки истим одговором: ’Нема, чоче, богуми, ово је сиромашна и гладна Црна Гора’”, забележио је у Подгорици новембра 1915. артиљеријски наредник Милета М. Продановић, током повлачења српске војске
Чачак – „Пре него што се батерија кренула, рано сам се упутио у Подгорицу, купио нешто за јело и пиће што се дало наћи и сачекао моју војску, која се убиваковала пред самом Подгорицом у вашаришту. Овде се прими нешто хране – кукурузна хлеба за војнике.”
Ове и редове који следе у свешчицу, у среду, 25. новембра 1915. уписао је[...]
