За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 30. 9. 2023, Прича о низању зла за злом: Трауматична сећања деце из логора Стара Градишка
Дође усташа и обрати се деци која данима нису поштено јела – „Ко хоће да једе нека пређе на други страну“, како би их одвојио од мајки. Деца гладна прелазе, мајке покушавају да их задрже плашећи се да не буду убијена. Вриска, цика… То су најтрауматичнија сећања деце из логора… РТ Балкан, 30. 9. 2023, На данашњи дан – Артиљерац Радоје Љутовац: Заслужан за прво обарање авиона у историји ратовања
Авион марке ’Ферман‘ над небом изнад Крагујевца Љутовац је погодио већ првим хицем из топа, који је био стари, модификовани турски топ, заробљен 1912. године. Радоје Љутовац био је српски артиљерац, који је 1915. године топом оборио први непријатељски авион. То се сматра не само првим обарањем авиона изнад Србије,…
ИН4С, 30.9. 2023, Дан када је рат заправо почео: Годишњица убиства петорице српских војника на Кошарама
„Заклињем се чашћу и животом да ћу бранити суверенитет, територију и независност своје земље…“ Владимир Радоичић, Мирослав Јоцић, Илија Павловић, Миладин Гобељић, Милош Павловић су се држави заклели и своју заклетву испунили. 30. септембра 1998. године из заседе су убијени од стране припадника терористичке ОВК. Миладин, Илија и Владимир погинули…
Искра, 29. 9. 2023, др Радомир Павловић: Хроника страдања сребреничких Срба
Бавећи се судбином српског народа Сребреничког среза у 20. вијеку и анализом страдања и паралелама 1942/3. са 1992/3. долазимо до закључка да је оно што се дешавало 1942. настављено 1992. године. Да су судбине многих наших села исте и 1942. и 1992. године. Да су злочинци из истих села, фамилија,…
Глас Српске, РТРС, 29. 9. 2023, На споменику српским жртавама на Kазанима исписано име њиховог џелата
Протекле ноћи на Казанима изнад Сарајева оскрнављен је споменик убијеним сарајевским Србима. – Живи Цацо у нама. 10 бр – исписано је црвеним спрејом на споменику, преноси Кликс. Из Градске управе Града Сарајева је речено да су одмах обавијестили полицију и да ће штета бити санирана у кратком року. За…
НовиМагазин, Бета, 29. 09. 2023, Веритас: На данашњи дан 1991, погинули мајор ЈНА Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић
Документационо информативни центар „Веритас“ саопштио је да су на данашњи дан 1991. стрељани официри у касарни у Бјеловару, док је мајор Милан Тепић минирао касарну и погинуо, како оружје не би пало у руке припадницима Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске. Веритас пише да су припадници ЗНГ (зенге) напале касарну…
Не заборављамо – Памтимо
Стање ствари, Ђакон Ненад Илић ФБ, 3. 5. 2023, Свети владика Николај: Молитва за српски народ
Ђакон Ненад Илић: Пренос моштију Светог владике Николаја
Празник повратка моштију Светог Николаја Српског из Америке у отаџбину (3. мај) велики је празник и биће све већи како време пролази. Свети Николај Српски оставио је записане и речи молитве за свој народ који се овде наводе у нешто скраћеном облику:
Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље. Смилуј се Господе, и спаси народ Твој, са мном или без мене
Свети владика Николај: Молитва за српски народ
Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.
Ако не спасеш народ, тв[...]
Спутњик, 30.11.2020, На спомен-табли Диани Будисављевић писаће "спасла углавном српску децу"
Сенат града Инсбрука одлучио да на родној кући Диане Будисављевић постави спомен-плочу на којој ће писати да је спасавала углавном српску децу из логора НДХ.
Чланови Сената и Одбора за културу града Инсбрука су 18. новембра на седници Сената града Инсбрука једногласно усвојили коначну верзију текста на спомен-табли за Диану Будисављевић (девојачки Обексер). Усвојен текст који ће стајати на спомен-плочи глаи:
Диана Будисављевић из Инсбрука је током Другог светског рата уз помоћ других подржавалаца спасла више хиљаде претежно српске деце из концентрационих логора фашистичког усташког режим[...]
РТРС, 12.6.2016, Битка на Сутјесци - симбол отпора фашизму
У Долини хероја на Тјентишту данас су обиљежено 73 године од Битке на Сутјесци у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло 7.500 бораца.
Овој свечаности, коју је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствовало је више стотина поштовалаца тековина НОБ-а из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Црне Горе и Словеније.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је да је Сутјеска симбол херојства, части, неустрашиве борбе против далеко бројнијег непријатеља, те слободе којој је уви[...]
Вечерње овости, 6. 9. 2023, МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода ’Полинежанин‘ који су торпедовали Немци
ПОЖРТВОВАНИ Малтежани из рибарског села Марсаскала су пре 105 година на својим бродићима похитали у помоћ српским бродоломницима са брода "Полинежанин" упркос немачкој подморници која је још вребала.
МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода Полинежанин који су торпедовали Немци
Спасли су више од 500 Срба, кадета и реконвалесцената из северноафричких болница који су пловили у борбу, на Солунски фронт.
Међу спасенима је била и легендарна Милунка Савић која је са саборцима збринута у малтешкој тврђави Рикасоли и у болници Котонера, садашње[...]
Вечерње новости.ба, СРНА, 27. 5. 2023, Старобродске жртве не смију бити заборављене - 81 година од страдања Срба на Романији
У Старом Броду код Вишеграда обиљежена је 81 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су на монструозан начин побиле усташе Јуре Францетића, а тим поводом служен је парастос, положени вијенци и спуштено цвијеће у ријеку Дрину.
Са обиљежавања је поручено да се ово страдање не смије заборавити и да се сјећање на српске мученике мора преносити млађим нараштајима.
Након парастоса, као знак сјећања на старобродске жртве, код спомен-обиљежја у Старом Броду вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, као и Бошко Т[...]
