За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 29. 9. 2023, Бараћ: Бог ме оставља да живим да бих свједочила о страхотама у НДХ
Било је неко брдашце у кругу логора и ми дјеца смо се пењали на њега и гледали Саву. И ту Сава тече, а теку и људи, жене, дјеца ријеком као балвани, сјећа се Бараћева. Марија Бараћ /90/, која је као дијете преживјела страхоте логора Стара Градишка и Завода за глувонијему…
ИН4С, 28. 9. 2023, На данашњи дан: Официр кога су се непријатељи и мртвог плашили
На данашњи дан рођена је једна од најкомплекснијих личности 20. века – Војислав Воја Танкосић који је, поред Мустафе Голубића био особа којом се највише бавила британска обавештајна служба. Дипломирао је на Војној академији 1901. године као пети у класи. Професори су говорили да се истицао у свим областима, али…
Вечерње новости, 28. 09. 2023, СТАРЦИ УБИЈЕНИ ДОК СУ ЧУВАЛИ КУЋНЕ ПРАГОВЕ: Прошло је 28 година од убиства српских цивила у Вариводама и Гошићу [Видео]
ДАНА 28. септембра 1995, готово два месеца по завршетку “Олује”, у селу Вариводе, тада у општини Книн, убијено је девет мештана српске националности, подсећа Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра „Веритас“. Најмлађи је имао 54, а најстарији 84 године. Тог дана убијени су: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић…
Глас Српске, Танјуг, 28. 9. 2023, Каменована кућа Српкиње у Гњилану
ГЊИЛАНЕ – У Гњилану је каменована кућа Босиљке Нојић (70), једне од ријетких Српкиња која је остала да живи у том месту, али на срећу није било повријеђених. На њену кућу, која се налази у близини градског гробља у насељу Камник, у току прошле недјеље бачен је камен при чему…
СРНА, 28. 9. 2023, Вукмировић: У Јасеновцу сам изгубио 20 чланова уже и шире породице
Имао је само седам година када су их усташе и Нијемци као стоку, гладне, жедне, прљаве и босоноге пјешке дотјерали до Јасеновца, гдје су му побили породицу и са мајчине и са очеве стране Осамдесетосмогодишњи Миле Вукмировић из Костајнице преживио је голготу у концентрационом логору Јасеновац, гдје је изгубио 20…
Политика, 26. 9. 2023, Документарно сећање на хероину Милунку Савић
„Многа српска огњишта угасила би се да није било храбрих и одважних жена током ратова. Нису све носиле униформу, али су дале немерљив допринос своме роду и домовини”, казао је др Видоје Голубовић представљајући књигу „Милунка Савић – витез Карађорђеве звезде и Легије части” коју је написао са Новицом Пешићем…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 2. 3. 2024, Служен парастос за погинуле Србе из сарајевских општина и обиљежено 28 година од егзодуса
На братуначком гробљу данас је служен парастос, положено цвијеће и одата почаст погинулим српским борцима чији су посмртни остаци, након потписивања Дејтонског мировног споразума, у егзодусу Срба из сарајевских општина прије 28 година пренесени и сахрањени на овом гробљу.
Овим парастосом за 187 погинулих бораца са сарајевског ратишта сахрањених у Братунцу обиљежено је и сјећање на 28 година од егзодуса Срба из Сарајева, односно српског напуштања вјековних огњишта у сарајевским општинама, које су у рату одбранили, али су мировним споразумом предате Федерацији БиХ.
Предсједник Удружења "Са[...]
Спутњик, Блиц, 30.8.2017, Тајни словеначки документ: Побијте све некомунисте
У Словенији је пронађен документ комунистичке тајне службе при Освободилној фронти Словеније из 1943, којим се наређује убијање свих некомуниста, као и њихових породица, чак и оних који „само платонски подржавају“ тај покрет.
Историчар Срђан Цветковић каже да је документ пронашао један словеначки колега који ће ускоро објавити рад о свом открићу у неком од научних часописа, али да је фотографије докумената већ дао на увид.
„Ова наредба, ако је документ аутентичан, слична је доступним документима која је пронашла Државна комисија Србије, али предњачи по бруталности и експлицитности упутст[...]
Политика, 6. 8. 2023, Владимир Којић: Повлачење официра ЈНА са парастоса солунцима на Крфу
Када се са брода изнад Плаве гробнице огласила сирена, стари солунски јунаци бацили су са палубе венац њиховим друговима који почивају на дну мора. Гојко Шантић је рецитовао песму „Стојте галије царске” и није било душе која није пустила сузу
Затекао сам се у Хиландару у вријеме одржавања јубилеја 70 година од пробоја Солунског фронта 1978. године.
Отац Никанор дао ми је да на Крф однесем инсигније (свијеће, вино и жито) потребне за помен. У оваквим приликама из Хиландара су ово редовно слали грчком митрополиту који је служио помен.
На Крфу сам се састао са другарима из Швајцарске и Њ[...]
РТРС, 1. 4. 2024, У Мркоњић Граду обиљежена 28. годишњица од отварања масовне гробнице у Градском гробљу
Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила, са вековних огњишта протерале 120.000 Срба
Приликом ексхумације и обдукције посмртних остатака Срба у масовној гробници у Мркоњић Граду установљено је да су многи војници и цивили убијени из непосредне близине на најмонструознији начин, изјавио је вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
"Кори[...]
ИН4С, 18.7.2022, Представљен стрип „Јасеновац тамна страна мрака“
У Културном центру Градишка вечерас је представљен стрип "Јасеновац тамна страна мрака" аутора Слободана Борјановића који је на овај начин желио да се прикаже голготу српског народа у усташком концентрационом логору
У стрипу је Борјановић обухватио период од Козарачке офанзиве до пробоја логора Јасеновац, у којем је једну од кључних улога имао главни лик стрипа Миле Ристић из градишког села Миљевићи.
Представљању стрипа присуствовао је и Његово преосвештенство владика пакрачко-славонски Јован који је истакао да су многи заборавили да су Срби жртве, али и побједници Другог свјетског рата,[...]
