За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Борба за веру, Telegraf.rs, 24. 9. 2023, Застрашујућа слика с Косова: Наоружани мушкарац уперио оружје у монаха, верници закључани у конаку [Фото, Мапа]
Епархија рашко-призренска саопштила је данас да најоштрије осуђује најновији напад који се догодио јутрос на северу Косова и Метохије, у близини села Бањска, у коме је један косовски полицајац убијен, а двојица повређена, како је известио А. Курти на Фејсбук налогу. Из Епархије су додали да је према најновијим информацијама… Политика, 24. 9. 2023, Српски повратници због страха напуштају Озрен
Подручје Тумара у последњих месец и по, због нарушене безбедности, прво су напустиле две српске породице, а недуго затим још две, рекао је председник ове месне заједнице Бањалука – Четири српске породице одлучиле су да напусте малено повратничко село Тумаре на Озрену, смештено у Федерацији БиХ, чији су се становници…
СРНА, 24. 9. 2023, Нема правде за жртве из Подравања
У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца, представника општине…
Политика, 23. 9. 2023, Беле руже и унукина књига на гробу логораша
Прошле године др Анка Станојчић одала је пошту логорашима који су градили „Крвави пут”, овог лета имала је нови повод да седне у авион за Осло и поново пређе поларни круг Прошло је 80 година од искрцавања првог транспорта југословенских заробљеника из концентрационих логора у луке Норвешке. Око 95 одсто…
Печат, 22.9. 2023, Владимир Умељић: О отвореној рани Србоцида и Јасеновца
Разговор са историчарeм, православним филозофом и књижевником Владимиром Умељићем о његовом новом научном делу, које ће у издању издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, бити представљено на предстојећем Сајму књига (недеља, 22.10.2023. у 15.00). Ретко је у теоријским разматрањима тематизована чињеница да сви починитељи великих геноцида у Европи средином 20. века… РТ Балкан, КосСев, 23. 9. 2023, Албанац ножевима претио српској деци у Косовској Митровици
Видео сам да се дечко удаљава на десет метара од мене и да покушава нешто да уради. Он је покушао да велики нож из торбе коју је носио у рукама, баци у жбуње. Затражио сам да ми преда торбу, што је одбио, па сам му је отео и затворио, испричао… Не заборављамо – Памтимо
![Погледи, Српске новине, 16. 6. 2018, Војска Србије први пут на Равној Гори: Историјско салутирање [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12338-350x200-no.jpg)
Погледи, Српске новине, 16. 6. 2018, Војска Србије први пут на Равној Гори: Историјско салутирање [Видео]
Припадници Војске Србије 5. маја 2018. први пут су посетили Равну Гору, организовали парастос за Дражу и положили венац испред његовог споменика. ‘’Српске новине’’ ексклузивно објављују шта се тачно дешавало тога дана
Била је субота, 5. маја 2018. године. На тераси Спомен дома на Равној Гори седимо прота Драго Јовановић, још двојица Ваљеваца – Андрић и Кнежевић – и ја, док кустос музеја, Владан Радосављевић, спрема неко послужење. Са нама је и један капетан Генералштаба Војске Србије, али он одлази да провери је ли све у реду.
Наиме, очекујемо први долазак Војске Србије на Равну Гору и п[...]
![РТРС, 21. 5. 2023, Помен жртвама усташког злочина у Криводолима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14181-350x200-no.jpg)
РТРС, 21. 5. 2023, Помен жртвама усташког злочина у Криводолима [Мапа]
Помен жртвама усташког злочина у Криводолима, у којима је убијено 40 дјеце до 14 година, служен је у оквиру манифестације "Сјећање на јуни 1992. године".
Усташе су у три дана, новембра 1943. године, звјерски масакрирале више стотина цивила из села Раковац и Јеловци.
Прво су, без испаљеног метка, тупим предметима и ножевима у Криводолима масакрирали више од 40 мушкараца из села Раковац, да би крвави пир наставили током ноћи у селу, гдје је масакрирано или живо спаљено 59 житеља, од којих 40 дјеце до 14 година старости.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете по[...]
Политика, 26. 4. 2024, Изложба „Призрен 1878–1941. године"
Изложба разгледница и фотографија: „Призрен 1878–1941. године", аутора Марка Марковића биће отворена сутра, субота 27. април, у 11 часова у порти манастира Светих Архангела код Призрена.
Разгледнице и фотографије Призрена које ће бити изложене само су сегмент богатог илустрованог материјала из колекције фотографија и разгледница које су објављене у фотомонографији „Градови Косова и Метохије 1878–1941." приређивача Марка Марковића. На отварању изложбе говориће др Александра Новаков, научни сарадник Матице Српске, др Соња Јерковић архивски сарадник и Марко Марковић, историчар и директор Архи[...]
Политика, Агенције, 14.5.2015, Рехабилитован Дража Михаиловић
Судско веће Вишег суда у Београду јуче је саопштило одлуку о рехабилитацији команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба – Драже Михаиловића. Одлуком суда, он се сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком поступку који је против њега и других оптужених, вођен 1946. године.
Образлажући одлуку, која је пропраћена снажним аплаузом у судници број један београдске Палате правде, председник већа Александар Трешњев је навео чињенице на основу којих је донета одлука о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића.
– У овом поступку несумњиво смо [...]
![Борис Радаковић Блог, 17. 6. 2024, Злочин и освета на Дрини: Вишеград [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24157-350x200-no.jpg)
Борис Радаковић Блог, 17. 6. 2024, Злочин и освета на Дрини: Вишеград [из Архиве]
Након што је Фондација „Заборављени коријени“ из Источног Сарајева, објавила зборник докумената о страдању Срба у „романијском крају и дијеловима источне Босне“, одлучили смо да направимо серију краћих текстова на основу поменуте грађе. Документи у овом зборнику потичу из Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву и Војног архива и Архива Југославије у Београду. У нашим текстовима представићемо укратко усташке злочине над српским становништвом и након њих освету српских устаника. Први текст посветићемо тадашњем Срезу Вишеград.
Након успостављања усташке власти на подручју среза Вишеград, убрзо с[...]
