За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 17. 9. 2023, Чудо код Книна: Срби расути „Олујом“ подигли најскромнију ал најважнију кућу – свог великог учитеља
Доситејева камена кућица у Плавну сада је музеј, захваљујући мештанима овог села радутим по свету Мештани Плавна код Книна, расути после „Олује“, обновили су најскромнију, али најважнију кућу у свом селу, кућицу у којој је живео и прву школу држао велики српски просветитељ, реформатор и књижевник Доситеј Обрадовић. Срби које… Политика, 16. 9. 2023, Како је пробијен Солунски фронт: Јуриш у отаџбину и слободу [Мапа]
Навршило се 105 година од пробоја Солунског фронта, операције српске и савезничких војски која је пресудно утицала на завршетак Првог светског рата. Она је за последицу имала ослобођење Србије, Црне Горе и делова Аустроугарске у којима је живео наш народ. „Људи, Бугари беже… Беже Немци. Фронт је пробијен. Наша пешадија…
СПОНА, 14. 9. 2023, ’Спроведено‘ мерно минирање крај Споменика Зебрњак на северу Македоније – дозирани рударски удари (не)потресају меморијал?
Опитно мерење утицаја минирања у површинском копу рудника камена подно Спомен комплекса Зебрњак на истоименом брду код Куманова на северу Македоније, после извесног одлагања од пар часова „закашњења“ због негодовања дела месног становништва, извршено је данас под надзором стручњака из Скопља и Београда. Прелиминарно, наводно, минирање није угрозило меморијал са…
РТ Балкан, 15. 9. 2023, Пробој Солунског фронта: Блистава српска победа која је одлучила исход Првог светског рата
Како се касније присећао краљ Александар: „Ми смо тада са маршалом Франше Д’Епереом израдили читав план о наступању и требало је да заједно марширамо преко Мађарске и Чехословачке, све до Баварске“ Пре тачно 105 година, 14. септембра 1918, српска Врховна команда издала је наредбу: „Сви команданти, командири и војници треба… Искра, 12. 9. 2023, Владимир Умељић: Опомене и искуства Србоцида хрватске државе 1941-1945.
На предстојећем Сајму књига, пажњу привлачи један врло захтевни (и ни у ком случају рутински) пројекат издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, наиме, објављивање две мултидисциплинарно конципиране и комплементарне научне студије историчара, православног филозофа и књижевника Владимира Умељића, једна са научно-историјским тежиштем а на тему геноцида над Србима у хрватској држави… Политика, 12.9.2023, Саво Штрбац: Нова брука хрватског правосуђа
“Врховни суд у Загребу правоснажно је ослободио Јуру Шимића, бившег ратног председника Кризног штаба Града Бјеловара, оптужби за ратни злочин против ратних заробљеника који се наводно догодио приликом ослобођења бјеловарске касарне 1991”, као ексклузиву 6. септембра о.г. објавио је Регионални портал „Бјеловар лајв“, који тврди и да је у поседу…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 6. 8. 2024, Сведочанство и сећање на злочине и трагедију Пребиловаца
У августу пре 83 године почињен је масакр у Херцеговини у којем је убијено око 5.000 Срба, чији су посмртни остаци поново минирани почетком протеклог рата у акцији ХОС-а и ХВО-а
Бањалука – Херцеговачко место Пребиловци код Чапљине једно је од четири најстрадалнија села у свету у Другом светском рату, где су усташе показале сву своју монструозност и нечовечност како 1941, тако и 1992. године, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик поводом тродневног обележавања 83. године од овог злодела.
Сећање на један у низу злочина почињених у време НДХ, која је имала политику истребљења с[...]
Вечерње новости, 8.9.2014. Лесковац сравњен по жељи Коче Поповића
Стравично разарање Лесковца током савезничког бомбардовања 6. септембра 1944. још обавија зид ћутања. Неколико хиљада цивила убијено за непуна два сата. 28 „пријатељских“ бомбардера сручило 69 тона бомби
У ТИТОВОЈ Југославији врло ретко се говорило о савезничком бомбардовању наших градова крајем Другог светског рата. Највише Србије, тврде историчари. Ако су ова „пријатељска“ разарања и помињана, обично је то било у контексту „неминовних жртава у борби за коначно ослобођење од фашиста и домаћих издајника“. Али, број жртава никада није помињан. А реч је о десетинама хиљада страдалих!
Једно[...]
![НСПМ, РТ Балкан, 13. 6. 2023, Њујорк тајмс (1982): Егзодус Срба је главни проблем на Косову, националисти желе велику Албанију [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14559-350x200-no.jpg)
НСПМ, РТ Балкан, 13. 6. 2023, Њујорк тајмс (1982): Егзодус Срба је главни проблем на Косову, националисти желе велику Албанију [Мапа]
Исељавање Срба није обичан проблем јер је Косово срце српске историје, културе и вере, пише амерички лист далеке 1982. године, преносећи да Срби трпе личне увреде, оштећење гробова и паљење сена, сечу дрва и друге нападе на имовину како би били натерани да оду
Увреде, застрашивања, скрнављење гробова и други видови притисака на Србе на Косову и Метохији нису новијег датума, већ трају деценијама. Тачно пре 40 година, чувени "Њујорк тајмс" је писао како Срби напуштају тадашњу аутономну покрајину, уплашени и забринути за своју безбедност.
Тог 12. јуна 1982. лист пише о Данилу Крстићу и његовој [...]
![РТРС, 16. 1. 2025, Сјећање на страдале Србе у Скеланима 1993 - Свједоци умиру, а казне још нема [Мапа] - На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24807-350x200-no.jpg)
РТРС, 16. 1. 2025, Сјећање на страдале Србе у Скеланима 1993 - Свједоци умиру, а казне још нема [Мапа] - На данашњи дан
У Скеланима код Сребренице обиљежене су 32 година од страдања 69 мјештана које су убиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године. Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а њих четворо још се воде на попису несталих.
Служењем парастоса, одавањем почасти жртвама, прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа код Централног споменика у Скеланима код Сребренице данас су обиљежене 32 године од страдања овог мјеста и околних села.
Парастос је служен за 305 српских страдалника из овог мјеста и око[...]
Политика, 15. 7. 2022, Трагедија београдског градоначелника Владе Илића
У Власотинцу, где је рођен, обележена је 70. годишњица смрти Владе Илића, првог модерног градоначелника Београда.
Поводом јубилejа, Саша Станковић, професор Власотиначке гимназије „Стеван Јаковљевић”, пре неколико дана, у организацији Народне библиотеке „Десанка Максимовић”, одржао je инспиративно предавање (уз бројне филмске записе и фотографије), под називом „Трагедија породице Илић у сенци бурне историје”. Станковић је написао и монографију о Илићу, која је доживела три издања, а сам аутор добио је више признања, међу којима је и Октобарска награда Власотинца.
Влада Илић (Власотинце,[...]
