За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, СРНА, 18.11.2024, Навршиле се 33 године од злочина над српским цивилима из Кипа и Клисе
За тијелима петорице од 18 убијених Срба, које је хрватска војна полиција претходно ухапсила у селима Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, још се трага, а Хрватска 33 године од злочина не даје никакве одговоре о њиховој судбини. Документационо-информациони центар „Веритас“ указује да су припадници хрватске војне полиције од…
СРНА, 15. 11. 2024, Српска памти: Одата почаст жртвама усташког покоља 1943. године у Јеловцима [Мапа]
У Цркви Успења Пресвете Богородице у Мокром код Пала данас је служен парастос и одата почаст за 173 цивилне жртве из Јеловаца и околних села, од којих је 63 дјеце млађе од 14 година, које су усташе звјерски убиле прије 81 годину. Након парастоса одата је почаст српским цивилима на…
Политика, 15. 11. 2024, Изложба о Батинској бици
У Другом светском рату град Сомбор ослобођен је 21. октобра 1944. године, али борбе око града нису се смиривале. Вишедневне тешке борбе за успостављање мостобрана код Батине започеле су 11. новембра. У наредних десетак дана на овом страшном ратишту погинуло је 1.800 бораца, а велики број је рањен. Поводом 80…
РТРС, СРНА, 17. 11. 2024, Штрбац: Ако се усвоје измјене Закона о гробљима, уклањање ћирилице обухватиће већи број споменика
У Хрватској се, послије измјена Закона о гробљима ако буду усвојене, неће ограничити на уклањање ћирилице и како сматрају непримјереног садржаја са четрдесетак српских споменика већ са много већег броја, рекао је директор Информационо-документационог центра „Веритас“ – Спомиње се најмање 40, међутим то је једна мала бројка у односу на…
Искра, 12. 11. 2024, О. Дарко Ристов Ђого: Хвала им за свјетлост
Постоји у сваком народу један тренутак када се он самопотврђује или нестаје, када подноси жртве које математика не може да објасни, разум да постигне, душа да зацијели, али које му нису дате у било каквом спектру могућности, па је могуће мало постојати и мало не постојати, мало бити а мало… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 3. 2. 2023, Истина о страдању Срба: Промоција књиге о Козари 9. фебруара у Лакташима
БАЊАЛУКА - Зборник радова "Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022", која је дјело неколико историчара, писаца и новинара са подручја Републике Српске, Србије и Хрватске, биће промовисан 9. фебруара у Галерији Културног центра Лакташима, с почетком у 19 часова.
Зборник садржи стручне радове историчара и публициста, те бројне фотографије и документе о страдању народа Козаре у Другом свјетском рату. О дјелу ће говорити аутори Зоран Кос, Раденко Вујасин, Радоја Рацановић и модератор Зоран Барош. Организатори овог скупа су Центар за културу и образовање Лакташи и Књижевна заједница "Васо Пелаг[...]
Глас Српске, Танјуг, 17. 3. 2022, Парастос за жртве погрома, 17.март да се НЕ понови
У Грачаници је данас обиљежена 18. годишњица погрома над српским народом у покрајини, у присуству директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића.
Парастос страдалима је у манастиру Грачаница служио владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.
Петковић је, након парастора, положио бијеле руже на споменику невиним жртвама "Нестали" испред Дома културе у Грачаници.
Он је, затим, са челницима Српске листе, политичким и институционалним представницима Срба са КиМ, представницима удружења киднапованих и несталих присуствовао и Академији "На заборав немамо право", по[...]
Kosovo Online, 21. 5. 2024, Зуроф: Генерална скупштина УН није квалификована да се изјашњава шта је геноцид, резолуција о Сребреници апсурдна
Један од највећих светских стручњака за Холокауст, директор Центра „Симон Визентал“ др Ефраим Зуроф у разговору за Косово онлајн оценио је да ће евентуално изгласавање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН бити искључиво политичка одлука која се не базира на чињеницама и да би такав документ веома брзо могао да произведе читав низ нових одлука, чиме би и сам термин геноцида изгубио свој смисао.
“Реч је о веома лошој одлуци која ће водити у читав низ других, сличних одлука. И то је веома лоше. Верујте ми, уколико ова резолуција прође, у питању су недеље или месеци, и друге државе[...]
Вести онлајн, 10.11.2020, Ан-Мари чува српске јунаке
Лепо је кад се наши људи, далеко од матице, окупљају поводом нама значајних јубилеја, посебно на историјским местима, а још је лепше кад у томе учествују и странци. Једна од њих је и Францускиња Ан-Мари Томас која у Лиону важи за великог пријатеља Срба.
Ова Францускиња је то и доказала ових дана, уочи традиционалног обележавања 11. новембра, Дана примирја у Првом светском рату. У сусрет празнику Ан-Мари је написала текст који, осим што је важан за њу, јесте и још једно сведочанство о француско-српском пријатељству, чиме је наставила мисију свога оца Лисјена Томаса.
Спасен од за[...]
Вечерње новости, 29. 9.2024, НИЈЕ БИЛО ГРЕШКЕ У ’НИШКОЈ ГРЕШЦИ‘: Историчар Александар Динчић уочи 80 година од америчког напада на совјетске и југословенске снаге
ДА ли је историја бесконачно понаваљање или је вештачко "римовање", са циљем да се промене исходи из прошлости - једно је од питања на које у новој књизи "одговара" Александар Динчић, историчар из Ниша. "Нишка грешка" један од најмистериознијих догађаја у Другом светском рату, сукоб америчких и руских снага над овим градом 7. новембра 1944.
Претходно дело "Нишки инцидент" из 2017, у коауторству са историчарком Бојаном Симовић, лансирала је тада младог кустоса Музеја у Нишу у орбиту струке. Он у новом раду наставља да доказује да никакве случајности у поступцима Американаца није било 1944. на [...]
