За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 9. 9. 2023, Освештан споменик гатачким равногорцима, враћен дуг прецима
У Гацку је данас у порти храма Свете Тројице освештан нови споменик припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског корпуса Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) и цивилним жртавама комунистичког терора у тој општини од 1941. до 1950. године, а том приликом је истакнуто да је ово велики дан за Гацко и да…
РТРС, Срна, 9. 9. 2023, Митрополит Хризостом: Сарајево било страшнији усташки центар од Загреба
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изјавио је данас у паљанском селу Луке да је Сарајево током Другог свјетског рата било страшнији центар усташтва и непријатељства према Србима и свему што је српско, него што је то био Загреб. Митрополит Хризостом је након освештања Спомен-обиљежја у порти Цркве Светог Илије у…
РТРС, Срна, 8. 9. 2023, Три деценије од злочина хрватске војске над Србима у Медачком џепу
Три деценије од масакра над 88 Срба у селима у Медачком џепу, који је пред очима Унпрофора починила Хрватска војска, навршиће се сутра, саопштио је Информационо-документациони центар Веритас. Хрватска војска је од изненадног напада на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ 9. септембра до повлачења 17. септембра 1993. године…
РТ Балкан, 7. 9. 2023, Гробови српских војника расути по свету: Незнани јунаци плаве гробнице и поларног круга
У више од 40 земаља света постоји преко 650 српских ратних меморијала, а на неким местима страдања, попут Маутхаузена, Срби су скончавали и у Првом и у Другом светском рату Никада нећемо сазнати да ли су поручника Братислава Славковића, Светозара Протића из Каменице или Милована Јеремића чији надгробни споменик се… Вечерње овости, 6. 9. 2023, МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода ’Полинежанин‘ који су торпедовали Немци
ПОЖРТВОВАНИ Малтежани из рибарског села Марсаскала су пре 105 година на својим бродићима похитали у помоћ српским бродоломницима са брода „Полинежанин“ упркос немачкој подморници која је још вребала. МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода Полинежанин који су торпедовали Немци Спасли су више од…
Политика, 6. 9. 2023, Момчило Павловић: Шести септембар 1944 – трагедија Лесковца
Савезнички бомбардери су изнад циља били у 12 сати и 18 минута и за свега неколико минута сручили су на град бомбе са висине од око 7.000 метара У бурној историји Лесковца и околине не постоји трагичнији дан од среде, 6 септембра 1944. Тога сунчаног дана нешто после 12 часова,…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 18. 7. 2022, Помен Србима отетим у Ораховцу
У знак сећања на масовна киднаповања и убиства српских житеља Ретимља, Оптеруше, Ораховца, Велике Хоче и Зочишта у периоду од 1998. до 2000. године данас је у Великој Хочи служен парастос, коме су поред чланова породица присуствовали и чланови Удружења киднапованих и несталих
Парастосом испред споменика киднапованим и убијеним Србима у Великој Хочи обележена је 24. годишњица од страдања 84-оро Срба у општини Ораховац. Окупљени су носили фотографије убијених чланова породице, јавља Косово онлајн преноси Танјуг.
Негован Маврић координатор удружења породица киднапованих и несталих навео је [...]
Вечерње новости, 14.8.2016, Српским хумкама у Македонији вечни починак
Ускоро комплетирање регистрације војних меморијала, споменика, спомен-обележја у Македонији. У току обнова костурница на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима...
КОСТУРНИЦА у којој почивају земни остаци војника страдалих у борбама на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима и Пресецима током Другог балканског рата, узидана испод спомен-школе у селу Доња Цера, у општини Македонска Каменица, на истоку Македоније, ускоро би требало да буде санирана и обновљена, сазнају "Новости".
На том војном мерморијалу, из још увек некомплетираног регистра спомен-обележја, гробаља погинулих српских војника [...]
Б92, 26.2.2017, Век од јединог устанка у поробљеној Европи
Устанике су 1917. године у борбу против окупатора повели Коста Војиновић и Коста Пећанац, а за време и после угушења устанка окупатори су убили око 20.000 људи.
Топлички устанак је почео 26. фебруара у куршумлијском селу Мачковац, 3. марта је ослобођено Прокупље, али је слобода трајала кратко – до 7. априла.
Повод за устанак је био покушај бугарских окупатора да регрутују Србе за своје редове, а буна се са Топлице проширила на Јабланички округ, Пусту реку, Ибарску долину и до Рудника и Озрена на истоку.
То је једини "устанак иза фронтова“, односно једини устанак у некој држави окупира[...]
Вечерње новости, 10. 2. 2024, Драган Симеуновић: Велики јунак Топличког устанка: Комитски војвода Димитрије Беговић, понос српског рода
МУЧКИ напад Бугарске на Србију 15. октобра 1915. омогућио је да њене савезнице Аустроугарска и Немачка брзо заузму велики део Србије, и био пресудан да те три непријатељске војске затим потисну српску војску и велики део српског народа са територије Краљевине Србије у изгнанство и смрт.
У окупираним крајевима завладао је крвави пир окупаторских војника који су убијали, силовали и палили све што је српско. Посебно су тешка зверства чинили Бугари на територијама које су они окупирали, па тако и у Топлици. Недела бугарских војника, као и најава присилне регрутације српских младића у бугарску в[...]
ИН4С, Удружење Госпићана „Никола Тесла“, 30. 9. 2024, Ђорђе Пражић: Велебитски усташки устанци
Према попису становништва из 1931. године у Лици је било 96.468 или 55.4% Срба и 77.745 или 44.6% Хрвата. По истом попису на подручју тадашњег среза Госпић од 34.060 становника било је 16.611 или 48% Срба. На подручју тадашњег среза Перушић, од 19.760 становника било је 3.234 или 16.4% Срба.
Након осамдесет година, према попису становништва из 2011. године на подручју града Госпић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П), од 12.745 становника има 609 или 4.78% Срба а на подручју општине Перушић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П) од 2.638 становника има 244 или 8.49 % Срба.
У ових осамд[...]
