За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 6. 9. 2023, Северна Македонија: Одложено минирање код спомен-костурнице подигнуте у част српских јунака
„Спона“ је од надлежних органа тражила да се преиспита одлука о минирању на подручју око спомен-костурнице у којој почива 678 српских војника На захтев Српског културно-информативног центра у Северној Македонији „Спона“ за десет дана је одложено минирање у близини спомен-костурнице Зебрњак, посвећен српским јунацима погинулим у Кумановској бици, сазнаје „Политика“.…
Вечерње новости, 6. 9. 2023, САВЕЗНИЧКЕ БОМБЕ СРАВНИЛЕ ГРАД СА ЗЕМЉОМ: Сећање на један од најтрагичнијих дана у историји Лесковца
ЛЕСКОВАЦ је 6. септембра 1944. године остао без најмање 2.000 становника који су, према проценама, страдали у савезничком бомбардовању центра града. Тачан број никада није утврђен, а историчари су, после много деценија од овог догађаја, пописали 819 имена погинулих Лесковчана. Бомбе су за собом оставиле пустош и многе породице завиле…
СРНА, 5. 9. 2023, Покољ у Гређанима и Човцу – злочин без казне
Припадници хрватских паравојних формација „Tигрови“ извршили су стравичан покољ на данашњи дан 1991. године над десетинама српских цивила и територијалаца у селу Гређани код Окучана у западној Славонији, од којих се многи и данас воде као нестали, а одговорни још нису приведени правди. Хрватска паравојска упала је у српска села…
Вести, 4. 9. 2023, Јадар је увек волео слободу
Док је нацистичка Немачка газила Европу, последњег дана августа 1941. године у Лозницу је стигла слобода захваљујући Веселину Мисити, потпуковнику Војске Краљевине Југославије, који је предводећи 300 устаника ослободио тадашњу лозничку варош не мирећи се са окупацијом. Том датуму, када је Лозница била прво веће ослобођено место на старом континенту…
Вечерње новости, 4. 9. 2023, Мине прете сенима српских јунака: Опасна истраживања у руднику код спомен-костурнице Зебрњак код Куманова
Упозорење Српског културно-информативног центра (СПОНА) из Скопља на опасност од уништења комплекса војног меморијала Зебрњак код Куманова никог у Северној Македонији не дотиче. Спомен-костурница, где почивају земни остаци 678 ратника армије Краљевине Србије погинулих у Кумановској бици, којом је тријумфално одлучен Први балкански рат, могла би да буде додатно оштећена…
Политика, Танјуг, 3. 9. 2023, Годишњица победе Срба на Делиграду 1806. године
На данашњи дан 1806. године Карађорђеви устаници су на Делиграду потукли Турке. На улазу у Ђуниски теснац, између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, Срби су тада одбили напад бројчано надмоћних турских снага, одбацивши их ка Нишу. Пошто се знало да се по наређењу Високе Порте,…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 6.8.2017, Сјећање на гаравичке жртве
Историјским часом у Гаравицама код Бихаћа, почело је обиљежавање 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе.
Након историјског часа, у Спомен-подручју Гаравице за страдале је служен парастос на српском, јеврејском и ромском језику.
Парастосу присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланик Владо Глигорић у име НСРС, министри рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и унутрашњих послова Драган Лукач у име Владе Српске, представник српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић и лидер ПДП-а Бранис[...]
РТРС, Срна, 20.9.2017, Служен помен Србима убијеним на Папратној њиви
Код споменика на Папратној њиви, на старом макадамском путу Фоча-Калиновик, данас је служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила који су погинули у засједи муслиманске војске 20. септембра 1992. године.
Припадници такозване Армије БиХ су из засједе напали војни камион који се враћао из Калиновика за Миљевину, а на којем је био и велики број цивила. Камион је погођен са више ракетних бацача, тако да нико није преживио.
Међу погинулима је било и шест жена, а најмлађа жртва Слободан Мастило имао је непуних 16 година.
Јока Цицовић из Миљевине изгубила је двадесетједногодишњег сина Д[...]
Вечерње новости, 27. 6. 2023, ЗАБОРАВ ПРЕКРИО 22 СРПСКА ЈУНАКА: На војном гробљу у Сен Мандријеу почивају наши хероји из Првог светског рата
СРПСКИ војници из Првог светског рата, њих двадесет двојица, почивају на Војном гробљу у градићу Сен Мандрије на полуострву прекопута француског града Тулона.
Не постоје сазнања, бар не међу Србима који данас живе у овом крају и који повремено долазе да јунацима запале свећу, положе цвет и на гроб понекад ставе коју цигарету, да се неки потомак ових хероја Србије обрео на месту где су у Великом рату сахрањени војници који су умрли од 1917. до 1919.
У том периоду, у овом градићу на Азурној обали, отворена је војна болница, која је радила све до 1935, када је у Тулону подигнута друга, већа[...]
Глас Српске, 21. 6. 2024, Oперацијa “Коридор 92” симбол херојске борбе за живот и слободу
Ситуација у Посавини је током априла и маја 1992. године била веома компликована и тешка по српски народ. Наиме, само осам километара је дијелило хрватске снаге од спајања - од Јоховца, Которског и Фоче са Крњином, након чега би за Србе настала ситуација са несагледивим посљедицама, јер би тиме био отворен пут за муслиманско-хрватске снаге од ријеке Саве до Зенице и даље према Сарајеву. Опкољеном и одсјеченом народу, са Бањалуком у центру, пријетиле су катастрофе.
Међутим, наређен је пробој коридора, пута живота и слободе, којем нема заборава ни данас, након пуне 32 године.
Ријеч је о на[...]
Манастир Црна Река, Отац Харитон – Новомученик црноречки
Поред моштију Светог Петра Коришког и воде Светог Архангела Михаила, још једна од светиња која из дана у дан као магнет привлачи све већу пажњу и долично поштовање поклоника, јесте гроб Преподобномученика Харитона – у наше време јављеног светилника људима и верног сведока Васкрслог Господа Христа
– Братство Манастира Црна Река
Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је зауст[...]
