За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 3. 9. 2023, Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика БиХ: У Сарајеву ће почети да присвајају и иконе
Преко ноћи је у средишту Сарајева, а преко пута зграде Предсједништва БиХ у, како је неко назва десант акцији, постављен споменик краљу Твртку. Како је након тога саопштила градоначелница овог града Бењамина Карић, она је на овај начин испунила обећање да ће Сарајево добити споменик, како је рекла, босанског краља… Спутњик, 2. 9. 2023, „Ко ће, ако нећу ја!“: Спутњик код бака Виде која 63 године чува сећање на страдање српских ратника
„Мени је то у аманет остављено. Ко ће им, ако не ја, свећу запалити, молитву очитати“, говори Бака Вида, док старачком руком показује у правцу шумом обраслих обронака, извора и спомен чесме изграђене у част палих ратника, који су погинули бранећи отаџбину у Првом светском рату. Прича о бака Види,…
Глас Српске, СРНА, 1. 9. 2023, Седморо Срба из Книна осуђено због пјесама на Фејсбуку
БЕОГРАД – Суд у Шибенику од почетка године процесуирао је седморо Срба са подручја Книна због ширења садржаја на “Фејсбуку” у којима су оптужени наводно ширили мржњу и вријеђали националне осјећаје грађана Хрватске, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”. У “Веритасу” су навели да је Полицијска управа шибенско-книнска јуче на…
Политика, 29. 8. 2023, Саво Штрбац: ’Јован Далматинац‘ пред судом
У прошли понедељак (21. август) скоро сви медији у региону пренели су два саопштења са сајта Шибенско-книнске полиције о криминалистичком истраживању над две особе због прекршаја из чл. пет Закона о прекршајима против јавног реда и мира (“ко на јавном месту извођењем, репродуковањем песама, композиција и текстова или ношењем или…
РТ Балкан, 30. 8. 2023, Чија је Босна? У Сарајеву откривен споменик српском краљу
Твртко Први Котроманић носио је српску круну, а средњовековна Босна била је само целина у оквиру Србије Сарајевска градоначелница Бењамина Карић излечила је, изгледа, своју хроничну алергију на Србе, па је тако, у центру града, преко пута зграде Председништва БиХ подигла споменик једном српском краљу. Под окриљем ноћи, никло је…
Спутњик, 30. 8. 2023, Охрид: Обележје покоља 400 српских кадета из 1915. године префарбано црвеном бојом уз потпис ВМРО [Мапа]
У току повлачења српске војске према Албанији, у зиму 1915. године, код манастира Св. Наум, војска Краљевине Бугарске заробила је 400 кадета и голобрадих питомаца ђачке чете, узраста од петнаестак година. Спровели су их до села Рамне, крај Охрида, и ту их – болесне, изнемогле, измрзле и измрцварене од тешког…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 1. 4. 2024, У Мркоњић Граду обиљежена 28. годишњица од отварања масовне гробнице у Градском гробљу
Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила, са вековних огњишта протерале 120.000 Срба
Приликом ексхумације и обдукције посмртних остатака Срба у масовној гробници у Мркоњић Граду установљено је да су многи војници и цивили убијени из непосредне близине на најмонструознији начин, изјавио је вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
"Кори[...]
Патриот.рс, 27.6.2018, Дојнице: Село кога више нема
На данашњи дан 27. јуна навршава се 19 година од стравичног злочина албанских екстремиста у селу Дојнице код Призрена.
Тог врелог, јунског дана киднаповано је 16 жена и стараца српске националности. 27. јуна 1999. наоружани албански екстремисти – припадници терористичке „ОВК“ упали су у етнички чисто српско село Дојнице у општини Призрен где су починили тежак масакр. Киднаповано је 16 цивила (15 Срба и један Бошњак) а њихова тела до данас нису пронађена. Међу жртвама је било девет старијих жена.
Према попису из 1991. у Дојницама је живело 90 становника српске националности а да[...]
СРНА, 13. 9. 2024, Бравнице: Злочин над српским цивилима у избјегличкој колони и данас некажњен
За 81 српског цивила из Доњег Вакуфа које су у избјегличкој колони убили припадници Хрватске војске, ХВО-а и тзв. Армије БиХ, данас је у селу Бравнице код Јајца служен парастос.
Најмлађа жртва је био трогодишњи Драган Јанковић, а у масовној гробници Царево Поље код Јајца 1998. године ексхумирани су посмртни остаци 57 жртава из Бравница.
Парастос је служио свештеник Миладин Самарџић који је рекао Срни да су на овом мјесту убијени дјеца, старци, жене и да им парастос служе од 2018. године.
Преживјели свједок злочина родом из Доњег Вакуфа Маринко Зељко рекао је да се као осмогодишњак наш[...]
РТРС, Срна, 3.11.2020, Напад на српске цивиле у Бравницама - злочин без казне већ 25 година
Тужилаштво БиХ ни 25 година од убиства више од 80 српских цивила у избјегличкој колони, коју су у селу Бравнице код Јајца напали припадници Хрватске војске, није подигло оптужнице против одговорних за овај ратни злочин.
На српске цивиле, који су се у избјегличкој колони у аутобусу и запрежним колима повлачили из Доњег Вакуфа, 13. септембра 1995. године отворена је ватра у селу Бравнице код Јајца, наводи се у репотражи Бирна о заборављеним ратним жртвама.
Марјана Зељко имала је непуних 15 година када се пред сами краја рата са породицом у избјегличкој колони повлачила из Доњег Вакуфа. Док[...]
Политика, 18. 11. 2012, Самог себе прогласио маршалом
Једна од потписаних диплома из које се види да је Јосип Броз себе прогласио маршалом пре него што је званично предложен за то звање
Већина хроничара живота и дела Јосипа Броза стварање његовог култа везује за шездесете године прошлог века, нарочито за Брионски пленум и разлаз с Александром Ранковићем.
Међутим, први трагови стварања култа, култа живог човека, култа Тита као богочовека, уочавају се још у Јајцу, за време Другог заседања АВНОЈ-а и у месецима који су следили.
Убрзо су почеле да ишчезавају песме које су певане о мртвим борцима Радету Кончару, Славиши Вајнеру Чичи, Баји Секулићу, [...]
