За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 30. 8. 2023, Српска трага за 1.646 несталих
Бањалука – Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да 28 година након окончања рата Република Српска и даље трага за 1.646 несталих особа, војника и цивила, међу којима је више од 300 жена и деце. „Они нису број, нити статистика, већ нечија деца, браће и сестре, очеви и…
РТРС, 29. 8. 2023, Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава
„Веритас“ тренутно располаже подацима за више десетина познатих места укопа са више од 150 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком „непознат“, који и 28 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију Из Документационо-информационог центра „Веритас“ саопштили су да се, према њиховим подацима,…
РТ Балкан, 30. 8. 2023, РТ Балкан истражује: Зашто нико неће да обнови немачки споменик српским јунацима у Кошутњаку
Графити царују каменом клупом, одређени делови великог споменика се распадају, а део обележја посвећеног српским херојима остављен је забораву С времена на време на интернету освану фотографије руинираног немачког војног гробља у Кошутњаку које показују сав немар према херојству српских јунака који су страдали, а потом на овом месту сахрањени,…
Глас Српске, СРНА, 29. 8. 2023, Ошап Гаћановић: Није дата сагласност за постављање споменика Твртку Котроманићу у Сарајеву
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Члан Комисије за очување националних споменика у БиХ Анђелина Ошап Гаћановић рекла је да ова комисија никада није дала сагласност за постављање споменика Твртку Котроманићу у Сарајеву, као и да треба разлучити да ли се тиме велича босанска титула бана или титула Немањића. Гаћановићева је рекла…
РТ Балкан, 28. 8. 2023, Драгорад Драгичевић: Тајна вечера Саве Шумановића
Сава је, ишчекујући своје џелате, сакрио у триптих Берачице своје стваралачко причешће, које је остало непрочитано целих 60 година. Усташки агенти, када су по њега дошли ујутро 28. августа 1942. неизбежно су видели три свежа платна Берачица и неизбежно су били њихова прва публика. Да су разумели шта је Сава… Глас Српске, 25. 8. 2023, Грајф: У сребреничкој регији је брутално убијено на хиљаде Срба, о томе се мора говорити
БАЊАЛУКА – Предсједник Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године Гидеон Грајф рекао је да је Комисија утврдила да је на том подручју страдало на хиљаде Срба и да је постојао покушај њиховог етничког чишћења, о чему се не зна довољно,…
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, Глас Српске, СРНА, 25. 5. 2024, Из масовне гробнице данима вириле ноге и руке убијених – У Брадини прије рата живјело 700 Срба, данас - двоје [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20482-350x200-no.jpg)
РТРС, Глас Српске, СРНА, 25. 5. 2024, Из масовне гробнице данима вириле ноге и руке убијених – У Брадини прије рата живјело 700 Срба, данас - двоје [Мапа]
КОЊИЦ - Од бруталног напада муслиманско-хрватских снага на небрањено српско село Брадина код Коњица прошле су 32 године.
За само неколико часова убили су 48 становника Брадине и још 40 у збјеговима или у коњичким логорима смрти.
Преживјели и потомци, сваке године, у све већем броју окупљају се да одају помен у порти обновљене Цркве Вазнесења Господњег.
Тако је било и данас.
Од предратних 700, у Брадини данас живи двоје Срба.
Од 13 оптужница за злочине на српским живљем на подручју Коњица, не постоји ниједна правоснажна пресуда.
Годишњица страдања Срба у Брадини: Из масовне гробнице дан[...]
Глас Српске, СРНА, 14. 3. 2024, Опстали у рату, страдали у миру: 28 година од егзодуса сарајевских Срба
Прошло је 28 година од егзодуса сарајевских Срба који су морали да напусте своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа.
У марту 1996. године исписане су бројне појединачне трагедије локалног становништва, због чега је Дејтонски мировни споразум за сарајевске Србе асоцијација на највеће послијератно протјеривање народа са својих огњишта.
Српски борци Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове.
За одбрану ових простора, живот је дало више[...]
РТРС, 21.8.2021, Представљена књига "Приједорски логор Циглана 1942. године"
У Приједору је одржано књижевно вече "Култура сјећања на приједорске жртве усташких злочина 1942".
Представљена је књига "Приједорски логор Циглана 1942. године", аутора Младена Вучковца.
Кроз логор "Циглана" прошло је 14.000 српских цивила током офанзиве њемачких и усташких снага на Козару 1942. године.
Међу њима, као једногодишње дијете, заједно са мајком и четворо браће и сестара, био је и аутор књиге о том логору, Младен Вучковац.
- То је у мом животу оставило страшне трауме и то је била инспирација која је мене тјерала да објавим такву једну књигу. Осјећао сам да се мало писал[...]
РТРС, 1.7.2018, Откривена спомен-плоча за деветорицу браће Вајагића
Позната је прича о девет Југовића, али мало је позната она о девет браће Вајагића. Они су се из далеке Америке прије стотину година упутили на Солунски фронт.
Вајагићи су поријеклом из Суве Међе код Босанске Крупе. За бољим животом отишли су у Америку. Потом су добровољно отишли на Солунски фронт, а двојица међу њима, Ристо и Лазар, одликовани су Карађорђевом звијездом. По окончању рата вратили су се у Војводину гдје и данас живе њихови потомци.
"Они су остали у разрушеној Србији да граде Србију. Неки су се вратили овамо у ове крајеве па су опет 1941. морали да бјеже од усташа. Дакле наш[...]
Вечерње новости, 5. 10. 2024, Никола Жутић: Југославија брана од продора комунизма - Политика Ватикана према Југославији потчињавала се диктату фашистичке Италије
ХРВАТСКИ „блок“ франковаца и радићеваца предводио је антисрпске ревизионистичке снаге које су биле окупљене у Бечу.
Прашке Лидове новине у чланку „Аустријски Хајмвер и хрватски франковци“ долазе до закључка да бивши аустријски официри хрватске народности (Саркотић, Стипетић и Перчевић) стоје у вези са аустријским Хајмвером и да заједнички раде против Југославије:
„У последње време је Југославија добила конкретне доказе да стоје франковци у вези са терористичким актима... Италијански фашизам помаже покрет не само морално него и материјално. Италија неће повратак Хабсбурговаца у Аустрији а[...]
