За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 26. 8. 2023, Милош Ковић: Недостојна лицитација броја жртава у Јасеновцу
Смањивање броја жртава геноцида над Јеврејима у Другом светском рату се, подсетимо, по дефиницији, сматра „порицањем Холокауста”, кажњивим у 16 европских држава, у Израелу и Канади Последњих година у српској јавности све се чешће и систематичније умањује број српских жртава у логору Јасеновац. То се повремено претвара у праве медијске…
РТ Балкан, 24. 8. 2023, Грајф за РТ Балкан (2. део): Нацисти су били стерилнији од усташа, 57 метода убијања Срба у НДХ
Разлике између Немачке и Хрватске када је реч о прошлости су огромне – док је Немачка преузела одговорност за своје злочине, Хрватска је и даље поносна на своју прошлост и жели да је оживи, каже познати израелски историчар Усташе су усавршиле чак 57 метода убиства које су примењивали у Јасеновцу,… РТ Балкан, 23. 8. 2023, Некадашња министарка тзв. Косова „присвојила“ Дечане: То је до недавно била албанска црква
Мелиза Харадинај се позива на историчара Х. Бајрамија, који, „наводи да је та чињеница откривена током археолошких ископавања 1924. око садашњег манастира Дечани, али је одмах заташкана са циљем да се сакрије истина“ Манастир Дечани, задужбина српског краља Св. Стефана Дечанског из 1335. године, „подигнут на десној обали Дечанске Бистрице,… РТ Балкан, 22. 8. 2023, Хрватска: Казна од 1.000 евра због Баје Малог Книнџе на Фејсбуку, 15 дана затвора због песме
Забрањене песме постојале су и у бившој СФРЈ, а за њих се у различитим ситуацијама примењивала другачија казнена политика: од јавног презира, до слања на Голи оток У Хрватској су двојица Срба осуђени су на новчану и затворску казну, јер су „повредили углед Републике Хрватске“ певањем „забрањених“ песама. Забрањене песме… Вечерње новости, 21. 8. 2023, СРБИ СЕ САМИ УБИЈАЛИ: Близанци секли вене како би избегли крвави пир – нови докази о мучењу у НДХ
АРХЕОЛОГ Радован Сремац, кустос у Музеју наивне уметности „Илијанум“ у Шиду, поклонио је Музеју жртава геноцида у Београду више дописница из Другог светског рата, када је Шид био у саставу Независне Државе Хрватске, као и фотографије Шиђана из периода Првог светског рата. Ове поштанске пошиљке је слао Шиђанин Ђорђе Станишић…
РТ Балкан, Танјуг, Канцеларија за Косово и Метохију, 21. 8. 2323, Ни мртвима не дају мира: Две и по деценије од отмице новинара Славуја и Перенића на КиМ
Зна се да су двојица новинара, у жељи да известе о страдању монаха Зочишта, кренули једним од споредних путева где су налетели на барикаду и упали право у руке терористима тзв. ОВК Ни равно 25 година од отмице Ђуре Славуја и Ранка Перенића, новинара Радио Приштине који су киднаповани 21.… Не заборављамо – Памтимо
![Печат, 16. 4. 2020, Љубодраг Димић – Разговор глувих – Ватикан и НДХ [II]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14495-350x200-no.jpg)
Печат, 16. 4. 2020, Љубодраг Димић – Разговор глувих – Ватикан и НДХ [II]
Како су током рада мешовите католичко-православне комисије, осветљавајући историјску улогу Алојзија Степинца, хрватски историчари истицали своју националну, верску и стручну унисоност
Усташка власт је у НДХ владала уз употребу ничим ограничене репресивне силе, што је, само по себи, доводило у питање правну природу њеног државног поретка. Власт силе најдиректније је угрожавала опстанак читавих категорија грађана (Срби, Јевреји, Роми). Селективно коришћење права доводило је у питање и правност и државност НДХ. Посебну карактеристику државе представљало је расно законодавство (закони о држављанс[...]
РТРС, Срна, 12. 5. 2022, На спомен-костурницу у Глини данас постављен крст
Предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов изјавио је Срни да је на његову иницијативу Вијеће српске националне мањине данас поставило крст на спомен-костурницу у Глини која је подигнута 1951. године и да је средства за комплетну реконструкцију костурнице, укључујући и крст, прошле године обезбиједила Влада Републике Српске.
Арлов је додао да је крст постављен на његову иницијативу као потомка звјерски убијених жртава 1941. године и Вијећа српске националне мањине града Глине.
- За вријеме комунистичке власти православни крст никада није био на костурници. Ови[...]
СРНА, 5. 9. 2023, Покољ у Гређанима и Човцу - злочин без казне
Припадници хрватских паравојних формација "Tигрови" извршили су стравичан покољ на данашњи дан 1991. године над десетинама српских цивила и територијалаца у селу Гређани код Окучана у западној Славонији, од којих се многи и данас воде као нестали, а одговорни још нису приведени правди.
Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења војске бивше ЈНА на почетне положаје на канал Струг.
Паравојна група "Тигрови" је у ноћи између 5. и 6. септембра око 22.00 часа прва упала у Гређане из правца села Млака и Нови Варош, разоружала сеоску стражу, а потом је услиједио [...]
Глас Српске, 8. 4. 2012, Због издајника погинуле десетине рањеника
Приједор - Иако је од Другог свјетског рата прошло 68 година, сјећања на тај период живота код Данице Тодоровић, родом из Копривне код Оштре Луке, не блиједе. Пред очима јој је слика, прича ова осамдесетшестогодишња старица, догађаја од 1. јануара 1944. године у селу Мотике код Бањалуке, када је због издаје погинуло на десетине рањеника и партизана од непријатељске авијације.
Тада као седамнаестогодишња болничарка Шесте крајишке бригаде пребачена је у штаб дивизиона којим је командовао Јосип Шоша Мажар. Тог 1. јануара водиле су се борбе за ослобођење Бањалуке. У већински хрватском селу Моти[...]
РТ Балкан, 14. 12. 2023, Годишњица масакра у Бјеловцу: Старци, жене и девојке убијани на кућном прагу, у заробљеништву и бебе
Славка Матић којој су тог јутра убијене две ћерке и муж ишла је у Хаг да сведочи, тамо су је, причала ми је једном, испитивали као да је она злочинац, као да је она побила оне људе у Бјеловцу
На данашњи дан, 14. децембра 1992. године, снаге 28. дивизије тзв. Армије БиХ из Сребренице под командом Насера Орића у зору напале су село Бјеловац крај Братунца и у следећих неколико сати у овом и у селима Сикирић и Лозничка Ријека побиле 68 Срба. Спаљено је 350 српских кућа и других објекта, сва покретна имовина, стока, храна, пољопривредне машине, све је покрадено и однето пут Сребренице.
Брано [...]
