За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 22. 8. 2023, Гидеон Грајф први пут за српске медије: Како сам дошао до броја страдалих у Јасеновцу
Истина о тачном броју убијених у Јасеновцу вероватно никада неће бити позната, али бих волео да српски историчари постигну консензус о овом питању, каже за РТ Балкан познати израелски стручњак за Холокауст Истакнути израелски историчар и стручњак за Холокауст Гидеон Грајф Чини ми се да постоји национална завера државе Хрватске…
Вести, 22. 8. 2023, Српске ратнике прекрио заборав [Мапа]
На Војном меморијалу Горње католичко гробље Регензбург у Баварској, средином августа је одржана комеморација поводом 80 година од првог савезничког бомбардовања овог дела Немачке у Другом светском рату, када је страдало 400 људи, махом цивила. Овом догађају присуствовао је и генерални конзул Србије у Минхену Божидар Вучуровић који је венац… СРНА, 21. 8. 2023, Навршиле се 32 године од убиства српских цивила из цапрашких села
Навршиле су се 32 године од злочина хрватске полиције и Збора народне гарде /ЗНГ/ који су на данашњи дан посијали смрт у седам српских села и убили 15 цивила, а за то нико није одговарао, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. У „Веритасу“ наводе да су хрватске снаге у крвавом походу…
Вечерње новости, 21. 8. 2023, ЈАДРАНКО КОНАЧНО ПОЧИВА МЕЂУ СВОЈИМА: Један од игманских заточеника, убијен од батина 1993. године, сахрањен недавно на гробљу на Сокоцу
ПОСЛЕДЊЕ недеље јула, на гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу сахрањен је Јадранко Главаш, мученик Игмана из рата деведесетих. Када су га убили од батина на Мразишту 16. фебруара 1993. имао је 30 година, а још толико је прошло док није сахрањен на Сокоцу. Јадранко лежи између гробова оца Радмила, мајке… Политика, 21. 8. 2023, На комеморативној седници поводом смрти Александра Матановића: Достојанствен испраћај великана
Протекле недеље смо се опростили од нашег прослављеног велемајстора Александра Матановића. Уочи кремације на Новом гробљу у Београду, испратио га је „Звиждук у 8”, симбол срећних времена, те речи сина и унука, који поносно носе исто име – Александар Матановић. Комеморативна седница у просторијама ГО Стари Град била је достојанствена,…
Политика, 21. 8. 2023, Прича из Великог рата: Аустроугарски злочини
Сунце пече, ужасна је жега и једва се дише. Београд сада пружа нарочито тужну слику: од Славије до Кнез Михаилове улице нема куће која није страдала. Теразије су скоро прекопане. Монархија беше поставила своју војску на границама Србије, северној и западној, и 28. јула 1914. објавила рат, па су наредног…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 25. 6. 2022, Обиљежавање јунског устанка у селу Трусина код Берковића
У селу Горња Трусина у недјељу, 26. јуна биће обиљежена 81 година од када су храбри невесињски устаници под командом поручника Краљеве гарде Крсте Ђерића спријечили усташе да изврше масовни покољ у невесињском крају.
Код спомен обиљежја у 11:30 часова биће одржан помен устаницима и цивилним жртвама и положено цвијеће.
Храбри невесињски устаници су под командом поручника Крстe Ђерића 24. јуна дочекали усташе на Трусини и водили борбе све до 6. јула. Убили су злогласног Павелићевог поглавника Мију Бабића и спасили српски живаљ од покоља. Ђерић је 24. марта 1942. године постао жртва комунис[...]
Политика, 1.6.2018, Српкиња се не одриче Отаџбине за чанак сочива.
„Добре, добре, ће видиме”, узвратио је бугарски пуковник бунтовној књижевници Даници Марковић, о јесени 1917. у поробљеном Прокупљу
Чачак – Отаџбина је ступала из рата у рат, а Даница Марковић о јесени 1913. оставила Београд и осванула у Прокупљу. Са шесторо деце и изабраником животним, Момчилом Татићем, који ту бејаше постављен за окружног начелника. У новом станишту, попут хеленских јунакиња, прикључила се бунтовницима. И, много година касније написала: „Никад не осетих живот тако интензивно, као у паланци за време окупације.”
Овако Милица Баковић, библиотекарка из Чачка, отвара причу [...]
РТС, 13. 5. 2023, Маутхаузен, како су биле занемарене страхоте српског народа у том логору
До последњег дана нацистичког режима многи недужни цивили умирали су и у концентрационим логорима. У Маутхаузену око 123.000, а међу жртвама је било логораша из тадашње Краљевине Југославије, највише из Србије.
Природне лепоте Аустрије данас фасцинирају многе туристе који не знају да је у таквом окружењу било велико стратиште за време Другог светског рата. Концентрациони логор Маутхаузен, на ширем подручју, имао је чак 48 подлогора у којима су били и крематоријуми.
"Ево у овој просторији осећа се још тај задах спаљених људских тијела", каже Милош Бајић, председник Удружења заточеника Србије [...]
Агенције, 2. 7. 2023, Преминуо Ђорђе Михаиловић, чувар Зејтинлика
Чувар српског војничког гробља „Зејтинлинк“ у Солуну, чувени чика Ђорђе Михаиловић, преминуо је данас у 96. години.
Тужну вест саопштио је министар спољњих послова Србије Ивица Дачић.
„Још једна тужна вест данас - у 17.30 часова, у 96. години умро је чика Ђорђе Михаиловић, чувар ’Зејтинлика“, српског гробља у Солуну“, написао је српски шеф дипломатије.
Додао је, да је Чила Ђорђе трећа генерација чувара српске историје и гробова српских јунака.
„Животна жеља му је била да добије српски пасош и та жеља му је испуњена. Искрено саучешће породици и свим пријатељима. Нека му је вечна сла[...]
Патриот.рс, 27.6.2018, Дојнице: Село кога више нема
На данашњи дан 27. јуна навршава се 19 година од стравичног злочина албанских екстремиста у селу Дојнице код Призрена.
Тог врелог, јунског дана киднаповано је 16 жена и стараца српске националности. 27. јуна 1999. наоружани албански екстремисти – припадници терористичке „ОВК“ упали су у етнички чисто српско село Дојнице у општини Призрен где су починили тежак масакр. Киднаповано је 16 цивила (15 Срба и један Бошњак) а њихова тела до данас нису пронађена. Међу жртвама је било девет старијих жена.
Према попису из 1991. у Дојницама је живело 90 становника српске националности а да[...]
