За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Нови Стандард, Печат, 20. 8. 2023, Дејан Антић: Бугарско-албански планови за Македонију
Чини се да су се и данас, као и 1941. године, интереси бугарског и албанског фактора око Македоније подударили. Како другачије тумачити потез највеће странке Албанаца у тој земљи? Пре непуних недељу дана, навршило се 110 година од окончања Другог балканског рата. Рата који је отпочет без објаве и на… Глас Српске, СРНА, 20. 8. 2023, У Носковачкој Дубрави служен помен српској дјеци која су умрла од глади
У селу Носковачка Дубрава код Чађавице данас је служен помен и положени вијенци на споменик српској дјеци Поткозарја која су 1942. године расељена у то мјесто у Хрватској и ту умрла од глади. Публициста из Козарске Дубице Зоран М. Кос рекао је за Срну да је већина дјеце из села…
Политика, 20. 8. 2023, Чудесна повест – Како је Милан Копанић постао Хусо Бећиревић
Неимар света, чије име није препоручљиво помињати узалуд, по свом, вишем науму, увек или скоро увек уреди да бар неко преживи калварије, трагедије, масакре. То је посебно уочљиво у судбини Срба током геноцидног терора у злогласној Независној Држави Хрватској. Понеки од недокланих несрећника извлачили су се (или су их извлачили)…
РТРС, Срна, 20. 8. 2023, Владика Методије на Крнову служио помен припадницима Југословенске војске (у отаџбини)
Његово преосвештенство владика будимљанско-никшићки Методије данас је на Крнову код Никшића служио помен страдалим припадницима „Гвозденог пука“ Југословенске војске у отаџбини, које су црногорски партизани већином убили без оружја и бацили у вртаче и провалије 25. и 26. августа 1944. године. Након опијела и помена током којег су прочитана имена…
Глас Српске, СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 32 године од убиства српских цивила у цапрашким селима на Банији
У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је, поводом 32 године од страдања српских цивила у цапрашким селима на Банији, служен помен за жртве и положени вијенци у оближњем парку на спомен-плочу са именима страдалих српских цивила. Предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан…
Спутњик, 19. 8. 2023, У миру било горе него преко Албаније: Пола века од смрти српске хероине Милунке Савић
Као добровољац борила се у Балканским ратовима и Првом светском рату од 1912. до 1918. године. Била је пример смелости и јунаштва у опасним и тешким борбама. Враћала се у ратне походе и након бројних рањавања, а њеном руковању бомбама дивили су се и припадници непријатељских снага. Петог октобра навршиће… Не заборављамо – Памтимо
Замукло село Велика
Павле Џелетовић Иванов | 29. август 2012.
За два сата побијено, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. У кући Мирка Пауновића шеснаесторо живо изгорело
СПИСАК злодела квислиншких јединица веома је дугачак, али оно што је 28. јула 1944. године учинила „Скендербег“ дивизија, по суровости превазилази све. У малом селу Велика, недалеко од Чакора, за само два сата и 15 минута побијено је, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. Разуларена руља у есесовским униформама, уз асистенцију балиста и вулнетара из Плава и Гусиња, извршила је стравични п[...]
Вечерње новости, 13. 1. 2025, Светиње Немањића на политичкој клацкалици: Др Јасмина С. Ћирић о проблемима заштите српске културне баштине у Северној Македонији
У УСЛОВИМА хроничног недостатка целовитог приступа у заштити задужбина Немањића на простору Републике Северне Македоније, постоје неки аспекти који су охрабрујући, али и забрињавајући.
С једне стране, охрабрује чињеница да задужбине Немањића на овом простору и даље одолевају времену, упркос бројним тешкоћама. Постојање докумената који потврђују њихов значај (као што су преводи оснивачких повеља и конзерваторска документација), као и чињеница да су српски архитекти, попут Ђурђа Бошковића, руководили конзерваторским радовима на овим споменицима пре Другог светског рата, чине позитиван сигнал за[...]
Српска села још у црнини
Милена МАРКОВИЋ | 24. јун 2015. 21:31 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (6): У сумрак се Срби у Кравици затварају у куће, а колоне Бошњака кличу Орићу. Нема породице из које неко није страдао
НЕ знам ја одакле ви долазите и ко вас шаље... Пролазе ових дана свакојаки, сви кажу: "Из Београда смо". И, сви питају: "Шта мислите, треба ли Орић да буде изручен Србији?" Ми кажемо: "Треба да одговара". Питају: "Шта мислите о британској резолуцији?" Ми кажемо: "Да за наше жртве неко пише резолуцију, имао би шта да напише. Гробови сведоче,[...]
KoSSev, 24. 1. 2015, Кости српских хероја завршиле код Албанаца
Када су почетком прошле године, комуналци у јужном делу Косовске Митровице, у насељу Баир, случајно ископали 16 мушких скелета, Срби на северу Косова били су готово сигурни да су коначно пронађени остаци њихових предака који су 1916. године, предвођени Костом Војиновићем Косовцем, у долини Ибра, подигли и проширили Топлички устанак.
Окупаторска аустроугарска власт осудила је храбре устанике на смрт и јавно их је, да би српском народу утерала страх у кости, обесила у Косовској Митровици.
Мој прадеда Никола био је један од обешених устаника. У поробљеној Србији дигао се против Шваба и Буга[...]
Телеграф, 30. 9. 2019, Удово: 281 српски војник регрут свирепо је убијен у Валандовском покољу
Валандовски покољ једна је од многих трагедија спрског народа о којој се не говори довољно. Чак 281 српски војник страдао је на Велики петак 1915. године од руке ВМРО терориста и бугарских снага. Њих скоро 5.000 ударило је на 450 српских војника, од којих су многи били тек регрутовани дечаци, рањеници и оболели од тифуса. Њихова тела остала су у Валандову и околини, унакажена и након смрти, све да би им мир био поново одузет 20 година касније.
Ако вам поглед скрене са главног пута, док путујете из Северне Македоније у Грчку на море, на узвишењу у селу Удово, угледаћете црквицу, скривену у с[...]
