За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 82 године од хрватског усташког терора у Заједницама [Мапа]
У спомен-подручју Заједнице у Трнопољу код Приједора данас су обиљежене 82 године од усташког терора над више од 400 цивила, међу којима је била већина Срба. Ријеч је о једном од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату. У Цркви Свете мученице Марине служена је литургија, а потом и…
Глас Српске, 20. 8. 2023, Спомен-чесма Мијовићима у Улобићу на Јахорини подсјетник и опомена
ЈАХОРИНА – Почетком августа, на дан Светог пророка Илије у јахоринском селу Улобић, уз присуство најближе родбине, освештана је спомен-чесма и одржан парастос четворици Мијовића, који страдаше у Другом свјетском рату као припадници краљеве војске, односно Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО). На чесми су уклесана имена тројице рођене браће Драга,…
Искра, 19. 8. 2023, Милош Ковић: О порицању геноцида над Србима у НДХ
Свест о геноциду би морала да буде смештена у темеље српског националног идентитета, уз Немањиће и Косовски завет, Карађорђа и Његоша, краља Петра и Ослободилачке ратове 1912-1918 У српској науци и јавности постепено сазрева свест о геноциду као средишњем историјском искуству српског народа у 20. веку. Сама реч „геноцид” новијег…
Политика, 18. 08. 2023, Истраживачи и преписивачи ратних жртава
„Веритас” се залаже да свака жртва буде пописана. Али исто тако се боримо и против оних који умањују наше жртве и против оних који их увећавају без покрића. И једни и други нам наносе немерљиву штету. Патриотизам се не доказује ни увећањем ни смањењем ни својих ни туђих жртава Почетак…
Политика, 18. 8. 2023, Победа после које је султан кренуо у свети рат против Срба
Српска победа у боју на Иванковцу изменила је карактер Карађорђеве буне. То више није била борба против одметнутих дахија него народни устанак, револуција како ју је назвао Леополд Ранке ЋУПРИЈА – На Иванковцу, недалеко од Ћуприје, Срби су 18. августа 1805, постигли прву велику победу против регуларних трупа Турске. Био…
PokretzaOdbranuKosovaiMetohije.rs, Печат, 18. 8. 2023, Гидеон Грајф: Од Срба нико никада неће тражити опроштај, поготово не Хрвати
Ни Немци нису имали логор за децу какав је постојао у систему усташких логора НДХ! То је чисто зло, и много екстремније од немачког зла, каже проф. др Гидеон Грајф, светски признати стручњак за злочине нациста у Аушвицу и аутор капиталне трилогије чији први том носи наслов „Јасеновац – Аушвиц… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, Митрополија, 23. 04. 2024, Други српски устанак подигнут 1815. у Такову – На данашњи дан
На дан 23. априла 1815. године, у Такову, на Цвијети, српске старјешине одлучиле су да подигну Други српски устанак. Турци су поново запосјели Србију послије слома Првог српског устанка 1813. године, а Срби су се тада налазили у тешком положају. Самовоља коју су спроводили Турци била је неиздржива.
Други српски устанак почео је спонтано. Локалне српске старјешине почеле су да убијају Турке који су скупљали порез. На црквени празник Цвијети у Такову су се окупиле српске старјешине. Замолили су Милоша Обреновића да буде вођа устанка, што је он уз колебање прихватио. Порта је пожурила да силом[...]
РТВ, 23. 1. 2024, Годишњица Новосадске рације: "Ледена тишина" коју не смемо заборавити
НОВИ САД - Годишњица Новосадске рације обележена је на Кеју жртава рације. Рација хортијевске Мађарске почела је 4. јануара 1942. године, убијањем у Шајкашкој, настављена је у Новом Саду, а завршена 25 дана касније у Бечеју.
Историчари говоре да је убијено више од четири хиљаде људи, највише Срба и Јевреја. У Новом Саду, рација је почела 21. јануара, а више од 1.300 убистава догодило се на данашњи дан. Тела убијених бацана су под лед Дунава.
Програм обележавања 82. годишњице почео је у подне, код споменика "Породица", минутом ћутања за настрадале.
Присутнима се обратио градоначелник Н[...]
SavrenmenaIstorija.com, 19.6.2012, Књига као подсећање: Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине...“
Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине – петровско робље и друге жртве села Гојна Гора 1941 -1945.“, 2011.
Прохујале су године од јулских дана ратне 1943. када је немачка казнена експедиција, прошавши падинама Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника одвела на пут без повратка мирне и затечене житеље Гојне Горе, Леушића, Коштунића, Прањана, Дружетића, Каменице, Богданица, Мршеља, Душковаца, Љутица, Скакваца, Мионице… који су потом пострељани, само зато што су окупационе власти спроводиле безумну наредбу вође Рајха, да живот једног Немца у окупираној Србији вреди стотину српских.
Током виш[...]
Потомци Ђорђа Мартиновића: Наш деда jе симбол српског страдања
Вечерње новости | Ј. МАТИЈЕВИЋ - С. БАБОВИЋ | 10. мај 2015.
Потомци, у исповести за “Новости”, три деценије после злочина у Гњилану: Албанци који су га набили на колац никад нису откривени. Потомке овог страдалника лажи боле много више од рана
- ДЕДА је до краја остао достојанствен, добар човек, који је имао само лепу реч за људе. Са поносом чувамо сећање на њега. Чувамо и многобројне исечке из штампе као и књиге о злочину над њим, са изјавама политичара, писаца, лекара и медицинских комисија, скупштинским извештајима, лажним и истинитим сведочењима. Чувамо истину и лажи о њему. Јер, наш дед[...]
РТРС, Срна, 15. 5. 2022, Брођани се сјећају првог прогона Срба у БиХ
Први прогон више хиљада Срба у БиХ прије 30 година из општине Брод обиљежен је данас пјешачком походом до локалитета Липа гдје су се 1992. године зауставили и одбранили од напада регуларних хрватских снага које су биле потпомогнуте паравојним муслиманско-хрватским јединицама.
Тада је протјерано више од 12.000 Срба из општине Брод, а имовина је попаљена и опљачкана.
Више од 200 људи данас је учествовало у пјешачком походу у знак сјећања на дане страдања и егзодус српског народа са подручја општине Брод 1992. године, а придружило им се десетине бициклиста и маратонаца.
Начелник општине [...]
