За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 14. 11. 2024, Поклоњење православним светињама Грчке
Крајем септембра и почетком октобра, међу мноштвом путника који су у последњем таласу туриста путовали у жарку Грчку да осунчају тела, био је и добар број нас који смо пошли да осунчамо душе у грчким манастирима Св. Георгија, Јована и Давида Руса на острву Евија и Св. Нектарија Егинског, нашег…
Нишке Вести, Србија вести, 13. 11. 2024, На данашњи дан 1915. године Бугари стрељали и спалили нишке свештенике
На старом гробљу Горица у Нишу налази се седам споменика свештеницима Нишке епископије који су пострадали у току Првог светског рата на разним стратиштима, код Беле Паланке, у Сурдулуци, Јелашници, Нишу, а свештеници су убијани и колективно и појединачно широм Југоисточне Србије. Породице су подигле споменике, али су гробна места…
РТ Балкан, 11. 11. 2024, Зоран Шапоњић: Врата пакла крај Глоговца – Како је логор у Лапушнику постао огледало (бело)светске правде
Крајем 2005. команданти тзв. ОВК Фатмир Љимај и Икар Муслију у Хагу ослобођени одговорности за злочине у Лапушнику, командант Неродимља Шукри Буја, осумњичен такође за злочине у овом логору, пре неколико дана објавио да је ослобођен свих оптужби У штали у селу Лапушник близу Глоговца на КиМ, у коју су…
Политика, 13.11.2024, Саво Штрбац: Генерал Владо Трифуновић судски рехабилитован
Пре неколико дана дошао сам у посед решења Жупанијског суда у Загребу број КВ-Рз-1/2024 од 22. августа 2024. којим је тај суд оптуженом генералу ЈНА Влади Трифуновићу (1938), рођеном у Ракелићима код Приједора, с последњим пребивалиштем у Београду, посмртно укинуо правоснажну пресуду Окружног суда у Вараждину из марта 1993, којом…
Политика, 12. 11. 2024, Живојин Ракочевић: У Приштини нема ни примирја, ни помирења
Амбасадор Француске и заменик немачког амбасадора су под окриљем мрака положили венце „Молим те да одемо до Приштине, да видимо јесу ли нам склонили споменик”, каже Оливера Илић, радница Црвеног крста. Споменик о ком говори налази се на православном гробљу у Приштини. На њему пише: „Овде леже посмртни остаци српских…
Kosovo Online, 11. 11. 2024, Јовановић: За Србе 11. новембар дан победе, за Албанце дан пораза у Првом светском рату
Србија обележава 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату, као дан победе, док је за Албанце тај датум симбол личног пораза, али и пораза њихових спонзора Аустроугарске и Немачке, који су их креирали и користили их тада, као и сада, у своје дневнополитчке сврхе, каже за Косово онлајн историчар…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 2. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ОТКРИВЕНА ТАЈНА СРПСКЕ ХЕРОИНЕ О ДЕВОЈАШТВУ: У рату са Бугарима Милунка се прославила, добила чин и медаљу за храброст
О ТОМЕ када се, како и где Милунка Савић пријавила као добровољац у борбени састав српске војске нема записа у Савезу удружења српских ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, где се чувају документи о учешћу добровољаца у ослободилачким ратовима Србије до 1918. године.
Комплетни спискови ратних добровољаца из тог периода уништени су након Другог светског рата када су комунистичке власти забраниле рад Савеза, квалификујући га као великосрпску династичку организацију која је деловала против нових власти.
Како је Милунка успела да се с пушком у руци бори у б[...]
Политика, 12. 9. 2009, Бивши логораши на Мамули
Херцег Нови – Обележавајући 66 година од расформирања казамата на острву Ластавица на улазу у Бококоторски залив наспрам Превлаке, јуче су преживели логораши и њихови потомци, као и саборци, положили венце у тврђави Мамула.
Кампо Мамула, назив је некадашњег казамата, у Првом и Другом светском рату, а у Другом светском рату и логора у који су затварани антифашисти и становници са територије Боке Которске и источне Херцеговине. На Мамули и суседној Превлаци било је затворено 2.332 одраслих мушкараца и жена и деце, бораца против фашиста, као и мештана. Логор је основан наредбом италијанског ад[...]
Вечерње новости, 10. 4. 2016, Тито је сакрио истину о Јасеновцу
Академик Србољуб Живановић о комисији која је 1964. истраживала злодела у НДХ логору: После првих извештаја и само три месеца рада, све је стопирано. Убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Око 20 % жртава живо закопано
КАДА је Државна комисија судских антрополога бивше СФРЈ у саставу: др Здравко Марић, Вида Бродар, Атон Погачник и др Србољуб Живановић, септембра 1964. завршила прву фазу испитивања масовних гробница на стратишту у Доњој Градини са друге стране Саве од логора Јасеновац, уплашили смо се бројева до којих смо дошли. На стратиштима дуж реке, у масовним гробницама које [...]
![РТРС, 20. 4. 2019. Рогатица: Одата почаст српским цивилима ликвидираним 1942. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12270-350x200-no.jpg)
РТРС, 20. 4. 2019. Рогатица: Одата почаст српским цивилима ликвидираним 1942. [Мапа]
Парастосом, полагањем цвијећа и паљењем свијећа, у Осову код Рогатице одата je почаст за српске цивиле, које су прије 77 година усташе убиле на најсвирепији начин. Више од 90 српских цивила, углавном дјеце, жена и стараца, само од којих 24 из породице Ристановић, затворено је у кућу и шталу, и запаљено.
И данас, Осовом одјекују болна сјећања на 27. април 1942. године, када је харајући овим крајевима Црна легија Јуре Францетића, потпомогнута комшијама, у најтежим мукама уморила и живу запила српску нејач из овог села и збјега који се са романијског платоа кретао ка Дрини и Србији.
- Прича[...]
![Глас Српске, СРНА, 7. 12. 2024, Осам деценија од усташког покоља у Трњаку и Доњој Дубици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23552-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 7. 12. 2024, Осам деценија од усташког покоља у Трњаку и Доњој Дубици [Мапа]
У Трњаку и Доњој Дубици у федералној општини Оџак данас је обиљежено 80 година од усташког злочина у Другом свјетском рату, када је звјерски убијено 751 лице, од чега 143 дјеце, од којих чак њих 15 млађих од 15 година и 15 беба у колијевци.
У Трњаку је убијено 601 лице, а у Доњој Дубици више од 150 лица. Данас у овом селу у ФБиХ живи свега педесетак Срба.
Поводом обиљежавања, у спомен-цркви посвећеној Светом апостолу Павлу у Трњаку служен је парастос и положени су вијенци. Одржан је и историјски час на којем су говорили историчар Димитрије Живановић из Модриче, поријеклом из Дубице, и по[...]
