За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 18. 8. 2023, Суђење вођама ОВК: Потресно сведочење Драгице Божанић којој су у дану убили мужа и сина
У тешком, тужном сведочењу о страдању своје породице, Драгица Божанић којој је ОВК убила мужа и сина од 16 година, рекла је да су јој, кад су јој одвели сина „однели пола срца“ и да ће тако бити до њеног последњег даха Пред већем Специјалног суда у Хагу, у поступку…
СРНА, 17. 8. 2023, Промовисана књига ’Крвава граница‘ српског хероја са Кошара
Књига „Крвава граница“, која представља аутентично свједочење о борбама на Кошарама потпуковника у пензији Драгутина Димчевског, човјека који има статус српског хероја са Кошара, представљена је у Броду. Димчевски је рекао да су се, након доношења Резолуције 1244 Савјета безбједности и Кумановског споразума, све јединице са територије Косова и Метохија…
СРНА, 17. 8. 2023, Велика улога Кола српских сестара у српском друштву
Веома је значајна улога Кола српских сестара у српском друштву, посебно у тешким временима, попут ратних деведесетих у Херцеговини, када су несебично помагале народу, речено је на вечерашњој свечаној академији „Диптих о милосрђу“ у Tребињу, одржаној поводом 120 година од оснивања Кола. Његово преосвештенство епископ диселдорфски и све Њемачке Григорије…
СРНА, 16. 8. 2023, Рогатица: Сужен парастос и положен вијенци код спомен-костурнице
У Рогатици је данас, у оквиру обиљежавања Дана и крсне славе општине, код спомен-костурнице служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским и црногорским војницима пострадалим у борбама 1914. у Великом рату на ширем подручју ове општине. Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић изјавио је новинарима да у овој спомен-костурници почивају…
Политика, 15. 8. 2023, Да ли је касно за правду за жртве масакра у Јошаници код Фоче
Тужилаштво БиХ, тридесет једну годину од злочина у којем је у једном дану побијено 56 људи, подигло оптужницу против 13 лица Бањалука – Свануло је Никољданско јутро 1992. године, у децембру прве године рата. У Јошаници, малом селу код Фоче, мештани су тог Никољдана поранили да прославе славу – као…
СРНА, 15. 8. 2023, Навршене 82 године од масовног убиства логораша на Пагу
Навршиле су се пуне 82 године од када су усташе пред долазак италијанских окупационих власти у логорима на Пагу убиле око 800 логораша, међу којима и дјеце. Предсједник Удружења „Јадовно 1941″ из Бањалуке Душан Басташић изјавио је да је у ноћи између 14. и 15. августа 1941. извршена масовна ликвидација…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 5. 10. 2023, Симоновић: Усташки злочини у Ливну најстрашнији од Пребиловаца до Јадовна [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16777-350x200-no.jpg)
СРНА, 5. 10. 2023, Симоновић: Усташки злочини у Ливну најстрашнији од Пребиловаца до Јадовна [Мапа]
Усташки злочини почињени у Ливну и околини 1941. године у којима су усташе убиле 1.587 Срба, од којих су готово половина дјеца, по монструозности су најстрашнији на овим просторима од Пребиловаца до Јадовна, изјавио је Срни аутор књиге "Огњена Марија Ливањска" Будо Симоновић.
"Више је жртава било у Пребиловцима, али по монструозности и бездушности коју су испољили, то се није нигдје друго догодило. На другим стратиштима, углавном су људе убијали, клали и онда их бацали у јаме. У Ливну и околини све жртве завршиле су у јами живе. Рачунали су на то да су јаме безданке. Најплића је била око 25[...]
Vranjenews, 15. 11. 2022, Промовисана Крвава граница: Књига човека који је победио и у рату и у миру
Књига Крвава граница потпуковника Драгутина Димчевског сведочанство је о догађајима у реону карауле Кошаре током покушаја копнене агресије на Србију 1999. године.
Ова моја књига представља спомен обележје о времену проведеном на граници ка Албанији у време најжешћих напада током НАТО агресије, рекао је Драгутин Димчевски, пензионисани потпуковник и човек који има статус српског хероја са Кошара, промовишући књигу Крвава граница у Врању.
Он је у препуној сали Дома војске казао да је књига заснована на изводима из његове радне бележнице и да се заснива на догађајима прибележеним током 1998. и[...]
Вести Онлајн, 13. 8. 2024, Гораждевац: Тишина болнија од рана
Тада је имала 13 година и трчала је до Бистрице јер су сви њени другари већ били тамо. Крај реке. А где би деца на 40 степени?
Данас, 21 годину касније Драгана Србљак (34) углавном не зна куда иде. Стално је на релацији Гораждевац – Београд – Немачка. Једини дан у години када зна где ће тачно бити је 13. август. Тада је у родном месту како би са осталим преживелим малишанима, а сада већ зрелим људима, одала пошту погинулим друговима и комшијама Пантелији Дакићу и Ивану Јововићу.
Парастос убијеним дечацима прво се служи у Цркви Успења Пресвете Богородице у Гораждевцу, а онда породице, род[...]
СПОНА, 20. 10. 2024, Књига Бранислава Нушића уместо гроба сина: Пут славе и страдања легендарног батаљона 1.300 Каплара
Страхиња Бан Нушић није имао ни деветнаест година када је добровоњно кренуо на бојиште Колубаре. И није се вратио. А имао је снове да једног дана, кад заврши студије, започне живот са девојком којој се заклео на вечну љубав.
Син славног писца Бранислава Нушића, међу првима се одазвао на позив српске владе за регрутацију ђака и студената да се прикључе и помогну изнуреној војци после битке на Церу. Овог младића сањивог погледа, сви би пре замишљали уз какав штафелај, можда, над каквим клавиром. А он је пошао у рат, куда су баш у овим данима 1914. ишли и многи други дечаци и момци из целе Србиј[...]
Танјуг, РТС, 10.4.2016, НДХ највећа гробница Срба – Јасеновац, највеће страдање Срба у историји
Пре тачно 75 година створена је монструм држава, држава злочина, која је превазишла све нацистичке снове о истребљењу других раса – рођена је НДХ, рекао је премијер Србије Александар Вучић на церемонији у Југословенској кинотеци. Премијер поручује: Не сањајте освету, већ живот.
У Југословенској кинотеци одржана је централна церемонија обележавања и сећања на невине жртве усташког погрома у нацистичкој творевини НДХ која је створена 10. априла 1941. године.
Вучић: НДХ највећа гробница Срба
Премијер Србије Александар Вучић рекао је обраћајући се присутнима у Кинотеци да је пре тачно 75 [...]
