За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 15. 8. 2023, Освештана спомен-табла устанику Александру Љељи Петковићу из Дрињаче
У Дрињачи код Зворника данас је освештана спомен-плоча и служен парастос Александру Љељи Петковићу – једном од организатора отпора против усташа који су чинили невиђене злочине над српским народом Дрињаче, Зелиња и других оближњих мјеста у Другом свјетском рату 1941. године. Парастос је служио мјесни свештеник Марко Данојловић у присуству…
Политика, 13. 8. 2023, Двадесет година од убиства деце на Бистрици
Убица је дошао на вир где су се купала деца, где су пекла кукуруз, где се њих стотину играло и радовало животу, у гету, окруженом жицом и војним возилима. Страдали су само зато што су били Срби и хришћани Двадесет година не гледаш сунце, сине! Јесу ли ти лакше ране,…
РТ Балкан, 13. 8. 2023, Обележена 217. годишњица Боја на Мишару
У реконструисаном музеју отворена је нова стална поставка посвећена Боју на Мишару Државном церемонијом полагања венаца код споменика Карађорђу и мишарским јунацима, данас је обележена 217. годишњица Боја на Мишару. Уз помен Карађорђу и мишарским јунацима у селу Мишар недалеко од Шапца, венце су положили представници Министарства одбране и Војске…
Политика, 13. 8. 2023, Дубровник је по језику увек био српски
ИНТЕРВЈУ: ДР СЛАВКО ПЕТАКОВИЋ, професор Филолошког факултета у Београду Сукоб око припадности дубровачких писаца и књижевности између Срба и Хрвата постоји одавно. Те несугласице су непомирљиве. Угледни српски професори одржали су недавно скуп у Тршићу, Четврту интеркатедарску србистичку конференцију, посвећену разматрању граница српске књижевности, у оквиру кога су осветљена и…
РТРС, Глас Српске, СРНА, 11. 8. 2023, Штрбац: Меморијални центар да буде и до небеса било би мало колика је трагедија била
Жртве логора Јасеновац заслужују највећи и најмонументалнији меморијални центар, али и до небеса да се направи било би мало, колика је то била трагедија, изјавио је директор Информационо- документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Поводом потписивања споразума између Србије и Републике Српске о изградњи меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама, Штрбац за…
Стање ствари, Покрет за одбрану КиМ, 12. 8. 2023, Митра Рељић: Један (радни) дан у Метохији [Фото]
Уз цркву је, како је од давнина и бивало, старо гробље. Немогуће је било потиснути сазнање да су препуштени на милост и немилост гроболомника и крстоубилаца. Само да им не прекопају кости! Оно што се сложи у књигу о порушеним гробљима на Косову и Метохији је, теоријски поткрепљена, анализа и…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 30. 8. 2022, ХАЛУ СМРТИ ИЗ БЕЧА ВРАЋАЈУ У КРАЉЕВО? Иницијатива да се откупи однета железничка радионица где су таоци држани пре стрељања
ФОТОГРАФИЈА на којој насмејани нацисти позирају поред стрељаних талаца у Краљеву у октобру 1941, ускоро ће бити власништво Музеја града на Ибру.
Ово сведочанство о масакру недавно је на онлајн аукцији купио Бранимир Гајић из Београда, а биће део музејске поставке о злочину који су Немци починили у одмазди због устаничких напада на окупациону војску. Војници Вермахта стрељали су више од 2.000 невиних људи, по суровом правилу "сто Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног Немца".
- Фотографије на којима се виде злочини нациста су ретке, зато што их нема у архивима - каже Гајић за "Нов[...]
РТРС, Срна, 20.9.2017, Служен помен Србима убијеним на Папратној њиви
Код споменика на Папратној њиви, на старом макадамском путу Фоча-Калиновик, данас је служен помен-парастос за 42 српска борца и цивила који су погинули у засједи муслиманске војске 20. септембра 1992. године.
Припадници такозване Армије БиХ су из засједе напали војни камион који се враћао из Калиновика за Миљевину, а на којем је био и велики број цивила. Камион је погођен са више ракетних бацача, тако да нико није преживио.
Међу погинулима је било и шест жена, а најмлађа жртва Слободан Мастило имао је непуних 16 година.
Јока Цицовић из Миљевине изгубила је двадесетједногодишњег сина Д[...]
Павле Џелетовић Иванов: Велика, 28. јул 1944 – Потресна сведочења преживелих
Мислили су зликовци да за собом неће оставити сведока. Али, злодело нису успели да сакрију. Приче очевидаца су потресне и пуне ужаса, страве и описа којима цивилизовани свет неможе да поверује. Ево тих потресних прича од којух застаје дах и за које човечанство са страхом пита, да ли је тако шта могло да се догоди?
ЗОРКА (Уроша) ПОПАДИЋ:
Потресну причу о судбини четири породице које су биле на окупу у кући Уроша Попадића испричала ми је за живота моја стрина Зорка која је случајно остала у животу. Настојала сам да забележим све што ми је причала, да што више забележим њених речи[...]
VERITAS, 30.04.2015, Povodom godišnjice stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija „Bljesak“)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu RSK, u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN (Sektor „Zapad“).
Protiv zapadnoslavonskih Srba (oko 15.000 žitelja sa oko 4.000 vojnika) krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga.
Narod Zapadne Slavonije, pamteći stradanja Srba u Jasenovcu, zloglasnom ustaškom logoru iz Drugog svjetskog rata, i u Pakračkoj Poljani, takođe zloglasnom „novoustaškom“ logoru iz 1991. godine, krenuo je u egzodus spašavajući gole živote. Na putu prema “mostu spasa” do rijeke[...]
РТ Балкан, 16. 11. 2023, Колубарска битка 1914: Из пораза у блиставу победу српске војске
Ђачки батаљон, чувених 1.300 каплара чинили су студенти, који су, после само двомесечног школовања у Скопљу добили капларски чин и послати на фронт, најпре у битку на Колубари
Колубарска битка је ушла у историју ратовања и дан-данас се изучава у војним школама широм света, једна мала војска за коју се већ мислило да је поражена успела је да победи много надмоћнијег непријатеља. Када је пораз био на видику, прорадио је српски инат.
Војска која је оскудевала у свему, од хране и одеће до муниције, се прегруписала, прешла у напад и победила. Насупрот српским јунацима наступала је надмоћна аустро[...]
