За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НСПМ, Сведок онлајн, 10. 8. 2023, Владан Динић: In memoriam Александар Матановић – Одлазак најстаријег шаховског велемајстора на свету
Легенда светског и југословенског шаха, Александар Матановић преминуо је 9. августа 2023. године у 94. години живота. Био је последењи живи члан некадашње „велике тројке” југословенског шаха, заједно са Светозаром Глигорићем и Бором Ивковим. Од маја 2022, после смрти Јурија Авербаха, Матановић је био најстарији велемајстор на свету. Александар Матановић…
РТРС, 11. 8. 2023, Жртве усташког злочина у селу Чаваш коначно добиле достојанствено спомен обиљежје
Жртве усташког злочина у селу Чаваш у Поповом пољу коначно су добиле достојанствено спомен обиљежје. На новом споменику који су подигли потомци страдалих, служен је помен за 101 невину жртву масовоног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941. године. 11. августа усташе су опколиле…
Искра. 10. 8. 2023, Владимир Умељић: ’Култура памћења‘ данашњих хрватских бискупа у односу на специјални концентрациони логор за децу Јастребарско
Погледајмо прво само кратко шта о логору Јастребарско наводи угледно немачко научно удружење „Arbeitskreis Shoa.de e.V.“, у својој објави од 6. априла 2010: „Неке од хрватских часних сестара у Јастребарском, као нпр. Ана Барта Пулхерија (1882-1972), Марија Милавец Гаудиенција, економ логора а са надимком „звечарка“, и друге, које су у…
Погледи.рс, 11. 8. 2023, Ваљево: Концерт на стратишту
Док грађани упорно траже заштиту простора Комплекса касарни 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву, назване „Кадињача“, ревитализацију и претварање у Меморијални центар, музеј, Град Ваљево позива Србију на концерт „звезде Тешњарских вечери Здравка Чолића“, у петак 11. августа (на дан када је српска војска кренула у победничку Церску битку), да…
Политика, 10. 8. 2023, Милојко Будимир: Страдање културног блага Срба из Хрватске
За време грађанског рата у Хрватској од 1991. до 1995. године нису страдали само Срби који су на тим просторима вековима живели, настрадала је и богата споменичка баштина Прогоном Срба са простора данашње Републике Хрватске дошло је и до систематског уништавања споменичке баштине, како би се уклонили трагови њиховог миленијског…
Вечерње новости, 10. 8. 2023, Божидар Зечевић: УБИЦЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ: Ова имена треба да остану великим црним словима уписана у историју бешчашћа геноцидне „Олује“
ДЕВОЈЧИЦУ од седам година са лутком у руци и нешто на брзину спакованих кућних прња гурнула је мајка под цираду тог кишног летњег јутра, 7. августа 1995. међу такву исту децу-избеглице отргнуту од родног дома. Сада, 28 година касније, то је поносна српска матрона из доњег Срема, дете хрватске „Олује“,…
Не заборављамо – Памтимо
![Блог BorisRadakovic.com, 4. 4. 2021, Злочин муслиманских усташа над Србима Возуће 1942. године [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19179-350x200-no.jpg)
Блог BorisRadakovic.com, 4. 4. 2021, Злочин муслиманских усташа над Србима Возуће 1942. године [из Архиве]
Независна Држава Хрватска је током 1942. године свој геноцидни план над Србима спроводила на сваком педљу своје територије коју је контролисала. Усташке идеја о истребљењу Срба била се угнијездила у главе многих Хрвата и муслимана у НДХ. Тако је било и на подручју Возуће. Преживјели свједоци испричали су након рата Земаљској комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача о страхотама које су преживјели.
У јануару 1942. године у Возућу је стигло више стотина усташа „Црне легије“ под командом Јуре Францетића. Одмах је упућен позив српским мушкарцима од 15 године па на горе, да се ј[...]
Политика, 12. 10. 2023, Обележена 105. годишњица ослобођења Ниша у Првом светском рату
Бројним манифестацијама и полагањем венаца и цвећа на спомен обележје војводи Петру Бојовићу у центру града у парку крај Нишаве, јуче је обележена 105.годишњица ослобођења Ниша у Првом светском рату. Комеморативном скупу присуствовали су представници Војске Србије, МУП Србије, града Ниша и Нишавског округа, бројни грађани и чланови удружења потомака бораца Великог рата и свих других организација које негују слободарске традиције у Нишу
На скупу су евоциране успомене на један од најзначјанијих датума у богатој историји Ниша, који је у Великом рату 12.октобра 1918.године ослободила Прва армиј[...]
![РТС, 1. 5. 2022, Парастос страдалом српском народу у акцији "Бљесак" [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10971-350x200-no.jpg)
РТС, 1. 5. 2022, Парастос страдалом српском народу у акцији "Бљесак" [Видео]
Парастосом у београдској Цркви Светог Марка обележена је годишњица страдања српског народа Западне Славоније у хрватској војно-полицијској акцији "Бљесак".
На данашњи дан пре 27 година хрватске војне, паравојне и полицијске снаге извеле су акцију "Бљесак" у којој је за само 36 сати из Западне Славоније протерано 15.000 Срба. Убијено је или нестало двеста осамдесет троје људи, међу њима 56 жена и осморо деце. За злочине почињене у "Бљеску" нико од хрватских генарала, који су планирали и извели акцију, није одговарао.
Припремила Вера Јанковић-Раичевић
Мирјана Грујић из села Боровац [...]
Погледи.рс, 11. 8. 2023, Ваљево: Концерт на стратишту
Док грађани упорно траже заштиту простора Комплекса касарни 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву, назване „Кадињача“, ревитализацију и претварање у Меморијални центар, музеј, Град Ваљево позива Србију на концерт „звезде Тешњарских вечери Здравка Чолића“, у петак 11. августа (на дан када је српска војска кренула у победничку Церску битку), да игра и пева на стратишту, крвљу заливеном, месту страдања, умирања ратника и тифусара, месту одакле су полазили наши победиоци у све битке балканских ратова и Првог светског рата
После бахатог, агресивног рушења овог комплекса, на стогодишњицу победе у Ве[...]
ИН4С, 18.7.2018, У Великој Хочи обиљежено 20 година од великог злочина: Не зна се судбина 84 Срба
Парастосом испред споменика убијеним и киднапованим Србима у Великој Хочи је обележено двадесет година од њиховог киднаповања и убистава широм општине Ораховац. Парастос је служио игуман манастира Зочиште отац Стефан, а присуствовало је стотинак Срба који су носили фотографије убијених.
Након парастоса положени су вијенци испред споменика, а координатор Удружења породица убијених и несталих Милорад Трифуновић поручио је да нема напретка у идентификација посмртних остатака несталих . Он тражи од надлежних да се то промијени.
„Ми би хтели да се убрза расветљавање судбине несталих јер је [...]
