За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 6. 8. 2023, Владимир Којић: Повлачење официра ЈНА са парастоса солунцима на Крфу
Када се са брода изнад Плаве гробнице огласила сирена, стари солунски јунаци бацили су са палубе венац њиховим друговима који почивају на дну мора. Гојко Шантић је рецитовао песму „Стојте галије царске” и није било душе која није пустила сузу Затекао сам се у Хиландару у вријеме одржавања јубилеја 70…
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежено 28 година од страдања Срба у Новом Граду и Сводни
Мост спаса – овај назив мост који повезују Нови Град и Двор добио је, јер је преко њега у августу 1995. године прешло више од 100 хиљада Срба са Кордуна, Баније и Лике, бјежећи пред хрватском војском. За шест цивила, које су погинули у нападу хрватске авијације на избјегличку колону,…
СРНА, 5. 8. 2023, Владика новобрдски Иларион: Окренути се Богу и презрети зло
ПРЕБИЛОВЦИ – Његово преосвештенство епископ новобрдски Иларион поручио је у Пребиловцима на предавању „Нови завјет пребиловачки“ да се треба окренути Богу и презрети зло. Епископ је рекао да се у Пребиловцима сагледава истина о цијелом свијету, као и у светом граду Јерусалиму, да се ту види да је истина овог…
Глас Српске, 5. 8. 2023, Откривен споменик народном трибуну у манастиру Гомионица
У манастиру Гомионица, данас је откривен споменик нашем највећем народном трибуну, Петру Кочићу, а овом догађају под називом „Кочићев повратак у Гомионицу“, уз велики број књижевника, свештенства, професора и гостију, присуствовао је и градоначелник, Драшко Станивуковић. Том приликом, како је саопштено из Градске управе, градоначелник је поручио да како задужбинарство…
Политика, 5. 8. 2023, Озрен Милановић: Како је амерички „Сторм” постао хрватска „Олуја”
Кодно име „Сторм” смишљено је у Пентагону а Хрвати су потом користили превод те речи-ознаке, тако да да нису чак ни аутори имена те ратне операције у којој је учествовало око 1.200 плаћеника, махом Американаца Навршило се 28 година од највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, а…
Глас Српске, Срна, 5. 8. 2023, Обиљежавање 28. годишњице погрома: Парастос за жртве “Олује”
БАЊАЛУКА – Свештеници Епархије бањалучке данас су у Бањалуци у Саборном храму Христа Спаситеља служили парастос за страдале у Погрому “Олуја”. Парастос страдалима у хрватској агресији на Републику Српску Крајину, када је протјерано више од 220.000 Срба из Хрватске, а побијено око 2.000, организовао је Документационо-информациони центар “Веритас”. Директор Документационо-информационог…
Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 9.5.2020, Македонија брише српску баштину
Највише мојих научних радова, текстова и гостујућих предавања је на енглеском језику зато што је важно упозорити јавност Запада на непријатну истину да западноевропска политика латентно одбацује српско средњовековно и византијско наслеђе.
Сведоци смо тога да су неке српске средњовековне задужбине тек од 2004. године под номинацијом Републике Србије уписане на Унескову листу баштине. Али, на Унесковој мапи споменици српске средњовековне културе ни не постоје у Републици Северној Македонији. Та ужасна неправда навела ме је да се дубље загледам у материјалне трагове нашег наслеђа, нарочито из [...]
РТ Балкан, 26. 6. 2023, Пробој "Коридора живота": Међународна заједница жртвовала бебе, Срби се изборили за живот
На данашњи дан 1992. године извршен је пробој "Коридора живота" у Посавини у Републици Српској, док су борбена дејства трајала све до 7. октобра исте године
Међународно ратно и хумантарно право, обичаји рата као ни Женевске конвенције за Србе у Посавини нису важили када су у мају 1992. године хрватско-муслиманске снаге у потпуности одсекле српске крајине од матице Србије и као таоце држале више стотина хиљада Срба, говоре за РТ Балкан учесници пробоја коридора кроз Посавину.
"Бањалучка регија, Западна Славонија, Кордун, Банија, Книнска Крајина, све је дошло у позицију 'заглављеног лифта'. Св[...]
Вести онлајн, 3. 8. 2024, Српски средњовековни споменици остају на Листи светске баштине у опасности (1): Светиње и даље на удару
Комитет за светску баштину Унеска одлучио је на 46. заседању у Њу Делхију да средњовековни споменици на Косову и Метохији буду задржани на Листи светске баштине у опасности, због, како се наводи, политичких проблема.
Овај аргумент први пут је наведен у извештајима ове организације од када су српски средњовековни споменици на Косову и Метохији уврштени на Унескову листу светске баштине у опасности. До сада је тај статус за четири српске светиње: Пећку патријаршију, манастире Високи Дечани и Грачаницу и Цркву Богородице Љевишке, по правилу био аргумент да је потребна савремена конзервација.
[...]
![РТРС, 21. 5. 2023, Помен жртвама усташког злочина у Криводолима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14181-350x200-no.jpg)
РТРС, 21. 5. 2023, Помен жртвама усташког злочина у Криводолима [Мапа]
Помен жртвама усташког злочина у Криводолима, у којима је убијено 40 дјеце до 14 година, служен је у оквиру манифестације "Сјећање на јуни 1992. године".
Усташе су у три дана, новембра 1943. године, звјерски масакрирале више стотина цивила из села Раковац и Јеловци.
Прво су, без испаљеног метка, тупим предметима и ножевима у Криводолима масакрирали више од 40 мушкараца из села Раковац, да би крвави пир наставили током ноћи у селу, гдје је масакрирано или живо спаљено 59 житеља, од којих 40 дјеце до 14 година старости.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете по[...]
РТС, 12.2.2013, Годишњица пробоја из нишког логора
Први пробој логораша у Европи, у време Другог светског рата, догодио се на данашњи дан пре 81 годину. Затвореници концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, успели су да побегну и избегну стрељање на Бубњу. Осам деценија после догађаја, спомен комплекс се реконструише, а музејска поставка мења, први пут после 1969. године
Новина у логорском коплексу биће виртуелна презентација простора и музејске поставке, а први пут биће изложене фотографије 104 припадника равногорског покрета Драже Михаиловића, који су заједно са Скојевцима, Јеврејима и Ромима, од 1941. године били заточени у логору [...]
