За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 4. 8. 2023, Миломир Степић: „Гласно ћутање“ о Крајини
Крајина је „пуштана низ воду“ фазно. На погрешан колосек, на коме су све станице погрешне и који води у провалију, скренуло се српским пристајањем да се за бадентеровски принцип поделе СФРЈ прихвати титоистички принцип тзв. АВНОЈ-ских граница Срби рођени у време пада Републике Српске Крајине већ одавно су зрели људи.…
Политика, 4. 8. 2023, Крвничка јуначења Томислава Мерчепа – „ОЛУЈА” ПРЕ „ОЛУЈЕ” (2)
Професор сплитског Правног факултета Никола Висковић, на тврдње да су злочини над Србима у хрватским градовима, пре током и после рата 1991–1995. „били спорадични” и да су их водили „неконтролирани појединци”, одговара да је то „прозирна бајка за дјецу” и да су у убијањима и прогону учествовале политичке странке, највише… Вечерње новости, 3. 8.2023, Обнављају родну кућу Војводе Вука: У Сјеници не заборављају славом овенчаног ратника
У СЈЕНИЦИ, завичају потпуковника Српске војске Војина Поповића (1881-1916), у народу познатијег као Војвода Вук, не заборављају славом овенчаног ратника. Отпочета је акција да се родна кућа претвори у спомен-дом и чува успомена на команданта комитско-добровољачких јединица Српске војске у ратовима с почетка 20. века. После 107 година од погибије…
АТВ-Бл, Срна, 3. 8. 2023, Штрбац: Фрустрирајуће што још није почело суђење хрватским пилотима
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да је страшно фрустрирајуће то што пред судом у Београду још није почело суђење четворици хрватских пилота за бомбардовање колоне српских избјеглица на Петровачкој и Приједорској цести, током Погрома „Олуја“ у августу 1995. године. Он је навео да ће ових дана да…
Политика, 3. 8. 2023, Систематски терор над Србима у хрватским градовима – „ОЛУЈА” ПРЕ „ОЛУЈЕ” (1)
Тешко и масовно страдање Срба у хрватским градовима током рата 1991–1995. и годинама касније још није ушло у жртвословне билансе. Они су, за српске ратовође, били унапред прежаљени, препуштени на немилост, отписани, а за шкиљаву хашку Јустицију и брижне западњачке хуманитаристичке легије недостојни фокуса. Били су ловина: киднаповани, тамничени по…
РТ Балкан, 3. 8. 2023, Србија сутра оплакује жртве „Олује“: 28 година касније, Срби у Хрватској статистичка грешка
Акцију је припремила фирма „Militari professenal risorsis“ са средиштем у Александрији, Вирџинија, САД, у којој су биле ангажоване стотине пензионисаних генерала САД, а одлука о почетку злочиначке агресије донета је током састанка у вили Јосипа Броза Тита на Брионима Од почетка хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, односно напада на Србе у…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 11. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: МИЛУНКУ СМРТ НИЈЕ ХТЕЛА, ПРЕЖИВЕЛА ЈЕ БРОДОЛОМ: И у Бизерти, у Тунису, несрећна Србија је остављала кости своје деце... [из Архиве] Мапа](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22418-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 11. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: МИЛУНКУ СМРТ НИЈЕ ХТЕЛА, ПРЕЖИВЕЛА ЈЕ БРОДОЛОМ: И у Бизерти, у Тунису, несрећна Србија је остављала кости своје деце... [из Архиве] Мапа
ФЛОРА Сендс, храбра Иркиња, 1915. године приступила је Топличком гвозденом пуку нетом пре почетка повлачења српске војске кроз Албанију.
Била је је једина жена са Запада која се са пушком у руци борила у српској војсци.
Истовремено је била и једина припадница нежнијег пола из европских земаља која је као војник уопште учествовала у Првом светском рату. У активној служби стигла је до чина поручника, а у резерви је унапређивана још два пута, најпре је добила чин капетана, а потом капетана прве класе.
У књизи Артура Луиза Милера "Наш брат, живот капетана Флоре Сендс", записано је Флорино[...]
Vesti onlajn, 15.10.2020, Драгинац: Нацисти убијали и бебе
Бруталан масакр невиних мештана Драгинца и околних села у долини Јадра одјекнуо је пре 79 година Србијом и означио почетак четворогодишњег страдања недужног становништва, деце, жена, старих људи, ратних заробљеника и свих који се нису мирили са окупацијом и распарчавањем отаџбине, поручио је државни секретар Министарства за рад, социјална и борачка питања Зоран Антић на комеморацији поводом 79. годишњице првог нацистичког покоља у Србији, у којем је погубљено 2.950 цивила, што је био увод у масовне злочине у Краљеву и Крагујевцу у октобру 1941. године.
Сећање на невине жртве обележено је па[...]
![Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23636-350x200-no.jpg)
Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]
Поводом 80 година од страдања великог народног збјега од од Везировог до Зиданог моста, у уторак, 10. децембра, у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржан је округли сто на тему: „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“, са почетком у 10 часова.
Модератор округлог стола протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски захвалио се посебно Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију као и родбини пострадалих и свима присутнима које је поздравио у име организације ,,Открићемо истину Душан и Владо Никлановић“ из Будве.
Он је на по[...]
Вечерње новости, 4. 10. 2011, Змијанац: Откопане прве жртве комунизма
У бољевачком засеоку дефинитивно је потврђено постојање прве масовне гробнице жртава комунистичког терора. Пронађени остаци 29 људи
У БОЉЕВАЧКОМ засеоку Змијанац дефинитивно је потврђено постојање прве масовне гробнице жртава комунистичког терора, који су стрељани између 16. и 18. новембра 1944. године. После ископавања, које је почело пре три месеца, из само једне јаме извучени су остаци 29 људи. Ово је, за ”Новости”, потврдио мр Срђан Цветковић, секретар државне Комисије за откривање тајних гробница.
- Ово је прва масовна гробница у Србији за коју је недвосмислено установљено да су зло[...]
![СРНА, 15. 11. 2024, Српска памти: Одата почаст жртвама усташког покоља 1943. године у Јеловцима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23174-350x200-no.jpg)
СРНА, 15. 11. 2024, Српска памти: Одата почаст жртвама усташког покоља 1943. године у Јеловцима [Мапа]
У Цркви Успења Пресвете Богородице у Мокром код Пала данас је служен парастос и одата почаст за 173 цивилне жртве из Јеловаца и околних села, од којих је 63 дјеце млађе од 14 година, које су усташе звјерски убиле прије 81 годину.
Након парастоса одата је почаст српским цивилима на мјесту изградње споменика жртвама усташког терора у Јеловцима.
Потомак страдалих у овом селу Којо Вучићевић рекао је новинарима да се током комунизма деценијама ћутало о усташком терору јер се у тим временима није смјело причати о томе шта се тачно десило.
„На данашњи дан за два сата на једном мјесту је убиј[...]
