За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 2. 8. 2023, МОНОГРАФИЈА ПРЕДРАГА ТОДОРОВИЋА О СРПСКОЈ АВАНГАРДИ: Како су Крлежа и надреалисти скрајнули зенитисте и дадаисте
СВУ оригиналност и зачудност наших међуратних авангардних покрета, њихов значај у светским размерама, али и трагичне судбине већине актера, оживео је у монографији „Зенитодадаизам у српској књижевности“ Предраг Тодоровић. Ова књига у издању Института за књижевност, која доноси до сада непозната открића, на више од три стотине страница, у великом…
Глас Српске, СРНА, 2. 8. 2023, Шушњар се не заборавља: Обиљежена 82. годишњица покоља [Мапа]
САНСКИ МОСТ – У Меморијалном спомен-комплексу Шушњар код Санског Моста обиљежене су 82 године од масовног злочина у којем су усташе, од Огњене Марије до Илиндана (од 30. јула до 2. августа), 1941. побиле 5.500 Срба и 50 Јевреја. Служен је парастос, којем је претходила литургија у Храму Светих апостола…
СРНА, 2. 8. 2023, Парастос за 296 Срба које су убиле усташе на Илиндан 1941. [Мапа]
У Храму Свете великомученице Марине у Масловарама код Новог Града служен је парастос за 296 Срба из насеља Масловаре, Црна Ријека и Јошава које су усташе убиле 1941. године. Парастос за страдале служио је свештеник Славољуб Моравац који је у пригодној бесједи поручио да је сјећање на невино страдале света…
Политика, 1. 8. 2023, Саво Штрбац: Одлазак сведока злочина
Почетком августа ове године „Веритас“ ће са више манифестација обележити 28. годишњицу Великог крајишког егзодуса, једног од најтрагичнијих и најтужнијих догађаја у историји прекоунских Срба, који је започео на Благу Марију 1995, када су оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа…
Политика, 1. 8. 2023, Ненад Кецмановић: Фатих ел Хасанеин брани Сарајево
Огроман новац није, дакле, адресиран на мултиетничке институције БиХ, него на муслиманску партију, конкретно на лидера СДА, а Алија је са личним овлашћењем слао курире, најчешће Хасана Ченгића, у Беч и онда распоређивао милијарде Ко беше др Фатих ел Хасанеин? Не спомињу га ни у мејтефима и цивилним школама, ни…
СРНА, 1. 8. 2023, Обиљежен дан ексхумације 108 Срба из масовне горбнице Камен [Мапа]
ГЛАМОЧ, 1. АВГУСТА /СРНА/ – У мјесту Камен код Гламоча данас је служен помен поводом Дана сјећања на 108 српских бораца и цивила који су убијени у нападу хрватских снага у љето 1995. године, а чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице „Камен“. Прије тога у цркви Свете Тројице у…
Не заборављамо – Памтимо
![Политика, 30. 3. 2019, Заборављена хероина Великог рата – Маре Петровић [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20972-350x200-no.jpg)
Политика, 30. 3. 2019, Заборављена хероина Великог рата – Маре Петровић [из Архиве]
Маре Петровић је награђена са чак дванаест одликовања, колико је задобила и рана
Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова ратница преузима њен пиједестал. Без обзира на то њихова ненадмашна и непоновљива дела вечно их крунишу дивљењем и поштовањем.
Оставши рано без једног родитеља, мајчине нежности, солидарности, Мара се нашла у окружењу мушкараца који су и од ње очекивали подједнака пожртвовања. Ни теже послове на њиви није одбијала. Породична хармонија изгубљена [...]
![Нови Репортер, 28. 9. 2011, Слободан Дурмановић: Злочини над Србима у Коњицу – сведочење једног инсајдера [из Архиве, Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20520-350x200-no.jpg)
Нови Репортер, 28. 9. 2011, Слободан Дурмановић: Злочини над Србима у Коњицу – сведочење једног инсајдера [из Архиве, Мапа]
Осмог септембра ове године бивши припадник резервног састава СЈБ Коњиц Миралем Мацић признао је у Суду БиХ да је у мају 1992. године, по наредби претпостављених, убио једног српског цивила на подручју Коњица, док је негирао остале тачке оптужнице у којима се терети да је убио још два српска цивила и учествовао у мучењима Срба у логорима у Коњицу, за шта су, иначе, већ раније осуђена тројица Бошњака у Хашком трибуналу. Овај догађај можда не би био од великог значаја за правду да Мацић на истом судском рочишту није обелоданио и имена наредбодаваца убистава, те најавио да ће открити улоге утицајн[...]
Вести, 3.5.2018, "Иконе" Великог рата
У лозничком Музеју Јадра отворена је изложба "Немојте нас заборавити" на којој је представљено стваралаштво фотографа Ристе Марјановића, учесника Великог рата, који је са првих линија фронта својом фотографијом извештавао свет о борби и страдању српског народа током ратних година. Он је оставио сведочанство на славне дане српске историје и догађаје испричане његовим фотографијама.
Марјановић је снимао догађаје од почетка рата, одлазак на бојиште, прогон српског становништва из Посавине, Јадра, Рађевине, посебно око његовог завичајног Шапца, као и Церску и Колубарску битку, повлачење преко К[...]
![РТРС, 1. 4. 2017, Злочин без казне у Горажду: Подсјећање на стравично убиство фамилије Делић [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21410-350x200-no.jpg)
РТРС, 1. 4. 2017, Злочин без казне у Горажду: Подсјећање на стравично убиство фамилије Делић [из Архиве]
Четврт вијека је како потомци породице Делић из Црквина код Горажда трагају за посмртним остацима својих очева, које су припадници тамошње муслиманске ратне полиције и војске одвели с кућног прага и исто толико чекају казну за злочинце. Истрага је интензивирана или је при крају, понављају из бх Тужилаштва!? Ко пере крваве руке горажданских ратних и поратних господара?
Потомцима Делића, деценију већ, из Тужилаштва БиХ стиже исти одговор. Још из времена давно заборављеног Дејвида Швендимена. Шаблонски - смјењују се само потписници! Швендимен, Милорад Барашин, Горан Салиховић, Бехаија Крњић и [...]
Политика, 31. 5. 2023, НАТО је побио десет недужних, а тридесетак је на бомбардованом мосту у Варварину рањено
Варварин – Трагично и недужно страдалим Варваринцима у НАТО бомбардовању 30. маја 1999. поред спомен-обележја крај Велике Мораве, одржан је помен и положени су венци. Тог дана страдало је десет недужних цивила, а тридесетак је рањено.
Авиони НАТО-а бомбардовали су мост у Варварину 30. маја 1999. године у два наврата. Била је недеља пијачни дан и православни празник Свете Тројице. Према насумичним проценама на пијаци, близу моста, било је око хиљаду људи. Дотадашњи мирис липа, по коме је ова питома српска варошица позната, и пријатни пролећи празнични дан заменио је мирис недужно проливене к[...]
