За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 1. 8. 2023, Служена литургија побијеним Србима из Челебића у љето 1941. [Мапа]
На спомен-гробљу на Барјаку у селу Челебић код Ливна данас је служена литургија за Србе из овог и околних села које су побиле хрватске усташе у љето 1941. године. На спомен-гробљу на Барјаку сахрањено је више од 300 жена и дјеце побијених у челебићкој школи, док су тијела мушкараца бачена…
РТ Балкан, 1. 8. 2023, У Хрватској објављена књига са срамним наводима: Јасеновац је мит, заточеници су слушали опере
По тврдњама „угледних“ научника, „заточеници“, међу којима се уопште не спомињу Срби већ противници НДХ, имали су здравствену заштиту, могли су да примају пакете од куће, слушају оперете и након издржавања казне сви су, осим Јевреја, могли изаћи на слободу Најагресивнији негатори историје, окупљени у друштву за истраживање троструког логора…
СРНА, 1. 8. 2023, Убијено и нестало 1.893, а има још неидентификованих
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је за Срну да најновији подаци показују да су у Погрому над Србима током „Олује“ убијена и нестала 1.893 лица, да има још неидентификованих посмртних остатака, као и да се не може очекивати да Хрватска и Запад у правом, објективном смислу признају српске…
СРНА, 31. 7. 2023, Служена литургија ливањским новомученицима [Мапа]
У ливањским српским селима Губин и Чапразлије данас је служена литургија Ливањским новомученицима и акатист ливањским Србима страдалим од усташке руке 1941. године, међу којима је био и православни свештеник Ристо Ћатић. У Губину је служена литургија у Храму Успења Пресвете Богородице, а богослужење у Чапразлијама на Пољеницама код новоподигнутог…
Вечерње новости, 27. 7. 2023, Лавина мржње великих сила је незаустављива: Аутомобил у коме је убијен краљ завршио преносећи помије из кухиње Дома ЈНА – из Дневника академика Д. Медаковића
Са екскурзијом Карловачке гимназије био сам први пут у Војном музеју на Калемегдану. Сећам се да ме је посебно узбудио ауто у којем је 9. октобра 1934. у Марсеју убијен краљ Александар Карађорђевић. У музеју је била изложена и краљева адмиралска униформа попрскана крвљу, а у посебној витрини велики парабелум…
Вечерње новости, 30. 7. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ХЕРОИНА ПРЕД КОЈОМ СУ БИЛИ ПОСТРОЈЕНИ ПУКОВИ – Милунка Савић борила се у свим великим биткама од 1912. до 1918.
ПЕТОГ октобра 2023. године навршава се 50 година од смрти и 131 година од рођења Милунке Савић, жене јединствене на просторима Балкана и шире, по доприносу одбрани своје отаџбине у балканским и Првом светском рату, од 1912. до 1918. године. Прерушена у мушкарца, добровољно је стала у одбрамбени строј српске…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 13.5.2015, Антић: Пресуда Дражи Михаиловићу писана после стрељања
Оспорена одлука број 1/46 од 15. јула 1946. године којом је ђенерал Драгољуб Михаиловић осуђен на смрт, уз трајни губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине, донета је из политичких и идеолошких разлога, оценио је јуче износећи завршну реч Оливер Антић, пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини. Он је навео и да у процесу нису поштована основна људска права, нарочито право на одбрану и правично суђење, да одбрана и окривљени нису имали право жалбе на пресуду, нити могућност да изврше увид у писмене доказе на које се по[...]
Слободна Херцеговина, 17.4.2019, Саша Недељковић: Дубровник у НДХ
убровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре.
Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941. дочекао је ХСС–овски председник општине, адвокат Др Јосип Баљкас и изјавио им да је доживио најсрећнији дан у животу. Народна заштита ХСС и редарствена станица у Дубровнику ставиле су се на располагање НДХ.[...]
РТРС, Срна, 8. 9. 2023, Три деценије од злочина хрватске војске над Србима у Медачком џепу
Три деценије од масакра над 88 Срба у селима у Медачком џепу, који је пред очима Унпрофора починила Хрватска војска, навршиће се сутра, саопштио је Информационо-документациони центар Веритас.
Хрватска војска је од изненадног напада на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ 9. септембра до повлачења 17. септембра 1993. године систематски пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, убијала и масакрирала заробљене и рањене људе, побила домаће животиње.
Према подацима Веритаса, убијено је 88 Срба, од којих 46 војника, шест милиционера и 36 цивила, међу којима 17 жена. Сва тр[...]
![Погледи, 21. 11. 2022, Милослав Самарџић: Операција Шварц (Битка на Сутјесци) према немачким документима [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14691-350x200-no.jpg)
Погледи, 21. 11. 2022, Милослав Самарџић: Операција Шварц (Битка на Сутјесци) према немачким документима [из Архиве]
После састанка са Хитлером, 3. марта 1943, Лер је и немачку Врховну команду упознао са планом за ”концентричан напад против Михаиловића под шифром `Шварц`”
О припремама за операцију ”Шварц” (”Црно”, односно ”Црни план”), генерал Лер обавестио је Хитлера 3. марта 1943, за време посете његовом штабу. Као циљ операције Лер је назначио уништење четника у Црној Гори, а Хитлер је захтевао да се ”јаким дневним и ноћним ударом” бомбардује Колашин, верујући да се ту налази Дражин штаб. Том приликом Лер је тражио, и добио, да се специјално ради овог подухвата са Источног фронта доведе 1. планинска (а[...]
Вести онлајн, 30. 10.2020, Горњи Милановац: Град на ломачи
Један од најтрагичнијих месеци у историји Србије је октобар 1941. Тада се догодило масовно стрељање грађана и ђака у Крагујевцу. Исте године, 15. октобра, готово до темеља је спаљен Горњи Милановац. Овај датум је у аналима овог града, тада вароши изграђене 1853, уписан црним словима.
Прошле године је, у иначе бурној историји Горњег Милановца, трагични догађај први пут обележен на иницијативу групе милановачких интелектуалаца, међу којима је и Вањка Поњавић, новинар и публициста у пензији. То је учињено скромно, али довољно да се започне традиција коју треба да негују и следећа поколења.
[...]
