За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Kosovo Online, 11. 11. 2024, Јовановић: За Србе 11. новембар дан победе, за Албанце дан пораза у Првом светском рату
Србија обележава 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату, као дан победе, док је за Албанце тај датум симбол личног пораза, али и пораза њихових спонзора Аустроугарске и Немачке, који су их креирали и користили их тада, као и сада, у своје дневнополитчке сврхе, каже за Косово онлајн историчар…
Danas.rs, 9. 11. 2024, Покушај постхумне историјске правде: Да ли су немачки злочинци одговарали за стрељање у Крагујевцу?
Да ли су виновници злочина у Крагујевцу 1941. године икада били на суду, да ли су уопште одговарали и да ли су кажњени и ако нису, због чега, покушао је у свом истраживању да открије и обелодани чињенице етнолог-антрополог Ненад Карамијалковић, директор крагујевачког Завода за заштиту споменика културе. – Истраживање… Нпортал, Вечерње новости, 11. 11. 2024, Јунакиња са 13 одликовања – Софија Јовановић
У ЗЕМЉАМА победницама у Првом светском рату данас се обележава Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале рат. У Србији је данас државни празник. Централна церемонија у нашој земљи одржава се код Спомен-костурнице бранилаца Београда… СРНА, 11. 11. 2024, Цивилне жртве усташких злочина на Раковцу не смију бити заборављене [Мапа]
У селу Раковац код Пала данас је служен парастос за 162 цивила, међу којима је 67 дјеце до 14 година, које су убиле усташе у Другом свјетском рату, те истакнуто да цивилне жртве из овог, али и других мјеста, никада не смију бити заборављене. Влатко Савић, потомак Луке који је…
РТ Балкан, 11. 11. 2024, Дан примирја у Првом светском рату: Шта смо добили, а шта изгубили 11. новембра 1918?
Углед који је Србија стекла славом свог оружја и величанственим биткама, брзо се топио у заједничкој држави, Краљевини СХС, потом Југославији, слажу се историчари, саговорници РТ Балкан. Да ли је имала другог избора? После четири године оружаног сукоба какав свет до тада није видео, 1918. године у железничком вагону у… Светиње Браничева, 10. 11. 2015, Откривање споменика на Врањевцу у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године [из Архиве] Фото
Споменик на Врањевцу, подигнут у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године, открио је председник Србије Томислав Николић 18. октобра 2015. Тога дана навршило се тачно сто година од од Врањевачке битке, једног од десет крвавих бојева с Немцима на браничевским просторима, о којим историја још увек ћути. … Не заборављамо – Памтимо
Курир, БСЦ HAPPY, 4. 10. 2023, Српска ми труба затруби! 111 година Гвозденог пука - како су српски спартанци млели непријатеља од Софије до Беча
- Са прокупачке железничке станице 7. октобра 1912. године кренуо је овај пук у ослободилачке ратове.
Заправо, кренула су четири пука, први, други и трећи позив Другог пешадијског пука "Књаз Михаило" и Други прекобројни пук. О њему се мало зна и чинили су га сви они који нису добили позив за мобилизацију, већ су се сами добровољно пријавили. Он је одиграо значајну улогу у Церској бици - објашњава Дарко Жарић, виши кустос историчар Народног музеја Топлице.
Одзив на мобилизацију је био 95 одсто! Осталих пет одсто није стигло на време да крене с војском, јер су живели у удаљеним планинским[...]
РТРС, Срна, 22.4.2017, Молитвено сјећање и меморијална академија у помен јасеновачким жртвама
У обновљеном храму Светог пророка Илије у мјесту Млака надомак Јасеновца, поводом Дана пробоја логораша из усташког концентрационог логора Јасеновац, Свету архијерејску литургију служи Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Светој архијерејској литругију присуствовао је предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар просвјете и културе Српске Дане Малешевић, представници Секретаријата за вјере Републике Српске и Србије и предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац.
[...]
![Подкаст Рубикон, 27. 07. 2023, Саво Штрбац - „Олуја“: Амерички план, усташки прогон и српска патња [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15366-350x200-no.jpg)
Подкаст Рубикон, 27. 07. 2023, Саво Штрбац - „Олуја“: Амерички план, усташки прогон и српска патња [Видео]
Рубикон је ове седмице угостио правника, историчара и хроничара злочина над Србима Саву Штрбца. Како је почело повампирење усташтва у Југославији? Да л су Хрвати толико крвожедни српске крви зато што су и они сами покатличени Срби? Ко је кривац за стално страдање нашег народа и ко је инспирисао и спонзорисао сатирање и покатоличење Срба?
Како су измислили оправдање у термину "Великосрпскa хегемонија" да се оправдају злочини над Србима? Како су Хрвати спремали нови Јасеновац, а направили Олују? Како и данас мртви немају мира? Шта треба урадити да нам се злочини не понове? На ова и бројна дру[...]
РТ Балкан, Политика, 10. 6. 2024, Генерал Лазаревић 25 година од потписивања Кумановског споразума: Нисмо капитулирали
Ми се јесмо изместили са територије покрајине, али смо непрестано сањали о тренутку повратка. Тај сан је недосањан за све нас из Приштинског корпуса, поручио је генерал-пуковник у пензији Владимир Лазаревић, легендарни командант одбране СРЈ и Србије на Косову и Метохији 1998. и 1999. године
Пре тачно 25 година, 9. јуна поподне, током ноћи и све до зоре 10. јуна 1999. године, трајали су на аеродрому код Куманова разговори о завршетку агресије на СР Југославију и Србију и о прекиду непријатељстава на Косову и Метохији.
"Бранили смо домовину, борили се против терориста, чували државне грани[...]
![Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23636-350x200-no.jpg)
Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]
Поводом 80 година од страдања великог народног збјега од од Везировог до Зиданог моста, у уторак, 10. децембра, у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржан је округли сто на тему: „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“, са почетком у 10 часова.
Модератор округлог стола протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски захвалио се посебно Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију као и родбини пострадалих и свима присутнима које је поздравио у име организације ,,Открићемо истину Душан и Владо Никлановић“ из Будве.
Он је на по[...]
