За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 19. 8. 2023, У миру било горе него преко Албаније: Пола века од смрти српске хероине Милунке Савић
Као добровољац борила се у Балканским ратовима и Првом светском рату од 1912. до 1918. године. Била је пример смелости и јунаштва у опасним и тешким борбама. Враћала се у ратне походе и након бројних рањавања, а њеном руковању бомбама дивили су се и припадници непријатељских снага. Петог октобра навршиће… СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 82 године од хрватског усташког терора у Заједницама [Мапа]
У спомен-подручју Заједнице у Трнопољу код Приједора данас су обиљежене 82 године од усташког терора над више од 400 цивила, међу којима је била већина Срба. Ријеч је о једном од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату. У Цркви Свете мученице Марине служена је литургија, а потом и…
Глас Српске, 20. 8. 2023, Спомен-чесма Мијовићима у Улобићу на Јахорини подсјетник и опомена
ЈАХОРИНА – Почетком августа, на дан Светог пророка Илије у јахоринском селу Улобић, уз присуство најближе родбине, освештана је спомен-чесма и одржан парастос четворици Мијовића, који страдаше у Другом свјетском рату као припадници краљеве војске, односно Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО). На чесми су уклесана имена тројице рођене браће Драга,…
Искра, 19. 8. 2023, Милош Ковић: О порицању геноцида над Србима у НДХ
Свест о геноциду би морала да буде смештена у темеље српског националног идентитета, уз Немањиће и Косовски завет, Карађорђа и Његоша, краља Петра и Ослободилачке ратове 1912-1918 У српској науци и јавности постепено сазрева свест о геноциду као средишњем историјском искуству српског народа у 20. веку. Сама реч „геноцид” новијег…
Политика, 18. 08. 2023, Истраживачи и преписивачи ратних жртава
„Веритас” се залаже да свака жртва буде пописана. Али исто тако се боримо и против оних који умањују наше жртве и против оних који их увећавају без покрића. И једни и други нам наносе немерљиву штету. Патриотизам се не доказује ни увећањем ни смањењем ни својих ни туђих жртава Почетак…
Политика, 18. 8. 2023, Победа после које је султан кренуо у свети рат против Срба
Српска победа у боју на Иванковцу изменила је карактер Карађорђеве буне. То више није била борба против одметнутих дахија него народни устанак, револуција како ју је назвао Леополд Ранке ЋУПРИЈА – На Иванковцу, недалеко од Ћуприје, Срби су 18. августа 1805, постигли прву велику победу против регуларних трупа Турске. Био…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 27. 6. 2024, Миломир Степић: Права мета Принципових видовданских хитаца
У потцењивачку колонијалну позицију поробљеног српског народа пуцао је Гаврило Принцип. Симболички, пуцао је у оно на чему Запад и дан-данас толико инсистира – пуцао је у границу на Дрини
Када су пре 110 година, на Видовдан 1914. године, у Сарајеву одјекнули пуцњи и усмртили Франца Фердинанда и ненамерно његову жену Софију, Аустроугарска је то искористила као повод за објаву рата Србији. Да није било тога, како тврди академик Милорад Екмечић, Беч је планирао да покрене арбанашку побуну крајем исте године, испровоцира нужну реакцију Србије и то прогласи за casus belli.
Агонија "[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 7. 2021, Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
У Братунцу је данас обиљежено 29 година од свирепог убиства осам српских цивила у селу Горњи Магашићи од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудица.
Тим поводом чланови породица жртава и делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила запалили су свијеће и положили цвијеће уз централни Спомен-крст на братуначком гробљу.
Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили на данашњи дан 1992. године у Горњим Магашићима код Братун[...]
Политика, Бета, 30.5.2018, У Варварину обележена годишњица погибије цивила од НАТО бомби
ВАРВАРИН – Годишњица погибије десеторо цивила у НАТО бомбардовању моста на Великој Морави у Варварину обележена је данас на том месту поменом жртвама и полагањем венаца и цвећа на спомен обележје.
Обраћајући се породицама жртава, суграђанима, представницима бројних институција, председник Општине Варварин Војкан Павић подсетио је да је Варварин тада делио судбину Србије.
„Званичници НАТО су и тај напад назвали легитимном војном метом, а страдање цивила колатералном штетом. Оваквим безочним лажима као да су желели да још једном убију и жртве и преживеле”, рекао је он.
Он је додао да су[...]
![ИН4С, 21.7.2016, Документарни филм о жртвама Ораховца „Трагом истине – где су“? [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p7730-350x200-no.jpg)
ИН4С, 21.7.2016, Документарни филм о жртвама Ораховца „Трагом истине – где су“? [Видео]
Ових дана обележава се годишњица напада терористичких група шиптарских сепаратиста које су своје прве урбане нападе започеле у Ораховцу и ту и оставиле за собом велики број жртава, претежно цивили, њих преко 100, пишу Км Новине.
Како се наводи у тексту који је урађен по документарном филму, терористи „ОВК“ се у периоду 18. јул–20. јула нападали Ораховац у циљу освајање већег града, те стварање веће заузете територије. Тај напад представља прво веће организовано ангажовање терористичких снага и борбу у урбаној средини и означило је прекретницу у сукобима на Косову и Метохији.
Команда[...]
Искра, 27. 6. 2024, Владимир Умељић: Србоцид, као (узалудни) покушај духовног суицида?
Представници хрватске Владе прете (српским) члановима парламента Црне Горе последицама, уколико демократски, скупштинском већином изгласају предвиђену „Резолуцију о Јасеновцу“. То међутим нема никаквог значаја, осим као показатељ колико хрватске водеће елите прецењују себе, али и држе сопствени народ као таоце једне неискрене и контрапродуктивне политике.
рбоцид хрватске државе 1941-1945. јесте био, као и сви други велики геноциди у историји, државни пројекат, али упадљиво је при прегледу примарних историјских извора, да су у том злочину учествовали као џелати и многи „нормални“, „обични“ људ[...]
