За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 22. 7. 2023, Судбина Милорада из Метохије: Суде му за ратни злочин, срушили му кућу, а он крив само што је Србин
Адвокат Василије Арсић на почетку суђења рекао је да Ђоковић сигурно не би остао на Косову, не би остао у Витомирици као једини Србин да је починио било какав злочин, да је учинио било шта мимо закона Годину и месец дана после хапшења и пошто му је у међувремену кућа…
Политика, 21. 7. 2023, Саво Штрбац: Случај „Mартић” у колоплету прописа
Недавно ми је пажњу привукао текст под насловом „Милан Мартић из естонског затвора тражи да му се укине пресуда за ракетирање Карловца”, објављеног 6. јула у загребачком „Вечерњем листу”, одакле су га пренели скоро сви медији у региону под истим или сличним насловима. Знао сам да је дан раније пред…
Вечерње новости, 22. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Певајући оперете ишли на стрељање – Страдање културне елите, глумаца и новинара у поратном Београду
СИМПТОМАТИЧНО је да су, изгледа, једино у Србији стрељани и прогањани глумци због свог глумачког посла у време окупације док су, на пример, у Хрватској, где су позоришта током рата радила пуном паром углавном, несметано наставили своје каријере (на пример Јоже Хорват, Бела Крлежа, супруга хрватског књижевника Мирослава и други).… Вечерње новости, 22. 7. 2023, Хрвати негирају Косовски завет у дубровачкој књижевности
Новости истражују: Како су међе српске књижевности постале политичко питање АКО језик на коме је једна књижевност писана одеређује и коме та књижевност припада, како су нам то рекли чувени писци и србисти у тексту који смо јуче објавили, онда нема никакве сумње да је дубровчка књижевност – српска. Али,…
Вечерње новости, 22. 07. 2023, Школу српског језика у Ђеврскама похађа 36 малишана: Чувају искру српства
ДЕЧЈА граја, игра, смех и раздраганост, дочекали су нас минуле суботе у Ђеврскама код Кистања у Далмацији. У школи српског језика, где наши најмлађи сународници из овог краја, уче своју ћирилицу, језик, историју, културу, традицију… Поглед на њих био је отелотворење речи да не постоји ништа што доноси веће задовољство…
ИН4С, Митрополија, 22. 7. 2023, На данашњи дан: Сибињанин Јанко
На данашњи дан, 22. јула 1456. године хришћанска војска под командом ердељског војводе Јаноша Хуњадија, у српским народним пјесмама познатог као Сибињанин Јанко, у одлучујућој бици, у којој су се посебно истакли српски одреди, потукла је Турке који су опколили Београд. Освајачи су сјутрадан послије битке, одустали од опсаде града…
Не заборављамо – Памтимо
ИСКРА, 27. 11. 2023, Др Радомир Павловић: Усташки злочин над Зонићанима 1944. године
Ово је прича о судбини мог села Зонићи из 1944. године.
Зонићи припадају Кравици у општини Братунац. Ријетко које село је у источној БиХ имало судбину као моји Зонићи. Село је умрло и поново се родило. У селу су живјеле породице: Павловићи, Николићи, Васићи и Јовановићи. Усташе су напале село 4. јула 1944. године. Све жене и дјеца ових породица су избегле у село Анђићи и сакриле се у подрум кућа Васић Саве и Васић Томе. Усташе су их стигле и спалиле сву дјецу и жене из тог села. У тој кући само је једно дијете из сусједног села Анђићи преживјело да свједочи мом оцу Свети о судбини[...]
Вечерње новости, Н1, Бета, СРНА, 6. 12. 2024, Веритас: Убиство породице Зец у Загребу једно од најмонструознијих – На данашњи дан
Сутра се навршавају 33 године од убиства загребачке српске породице Зец, што представља једну од четири најмонструозније ликвидације породица због њихове етничке припадности у рату деведесетих у Хрватској, саопштено је из Документационо-информативног центра "Веритас".
Припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске познате под називима "мерчеповци" и "Јесење кише", којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године ликвидирали Михајла Зеца /38/, његову супругу Марију /36/ и њихову 12-годишњу кћерку Александру.
Према Мерчеповом наређењу, његов замјеник Миро Бајрамови[...]
Спутњик, РТРС, 8.7.2017, Годишњица страдања у Подрињу: Предуго су Срби умирали...
Годишњица страдања Срба у средњем Подрињу обележена је на Градском тргу у Братунцу, у Републици Српској.
Обележавању годишњице и приказивању документарног филма о страдању Срба на подручју средњег Подриња присуствовали су председник Републике Српске Милорад Додик, министар одбране Александар Вулин као изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић у име Владе Србије, делегација Народне Скупштине Републике Српске и бројни грађани, саопштило је Министарство одбране Републике Србије.
Званичници су претходно присуствовали парас[...]
Глас Српске, СРНА, 23. 7. 2023, Покољ 43 Срба у Јабуци 31 годину чека правду
ФОЧА - На Градском гробљу Божовац у Фочи данас је служен парастос за 43 мјештана фочанске Јабуке, које су на кућном прагу прије 31 годину свирепо убили припадници такозване Армије БиХ из Горажда, што је било прво масовно страдање фочанских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату.
У зору 23. јула 1992. године, муслиманска војка у нападу на шире подручје Јабуке није имала милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте.
На свиреп начин убили су 43 српских мјештана, међу њима и дјечака од 13 година Нову Елеза, слијепу старицу Милку [...]
РТ Балкан, 15. 7. 2023, Зоран Шапоњић: Благојевићи са Дрине у вртлогу историје: Од 14 Слободанових предака само се двојици зна гроб
У Братунцу, јула 1992. ушли мој рођак Јанко Јеремић и ја да идентификујемо нека тела. Само ми знамо како нам је било кад смо видели првог рођака само тело, нема главе. Стављам га у црну кесу и затварам, и још петорицу таквих... И како човеку живо срце да не препукне
Пре који дан, на Петровдан, била је пуна 31 године како Слободан Благојевић из села Осредак крај Сребренице ништа не зна о свом оцу Душану. Неки који су преживели крвави Петровдан 1992. на Залазју касније су Слободану испричали да су видели Душана како у центру села у јеку борбе претрчава из једне куће у другу. Шта је после било[...]
