За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, СРНА, 21. 7. 2023, Илић: Општина Сански Мост жели уништити симбол страдања Срба 1941.
Општина Сански Мост изградњом парка „генералу Мехмеду Алагићу“ покушава промијенити симболику мјеста у центру те општине гдје су 1941. године повјешана тијела Срба убијених у одмазди за први оружани отпор у окупираној Краљевини Југославији, рекао је Срни историчар у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица…
Вечерње новости, 21. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Дивља чишћења под окриљем ноћи – Када су партизанске јединице заузеле Србију, почело је успостављање новог тоталитарног поретка
СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло „буржоазије и народних непријатеља“, као носилац „великосрпског хегемонизма“, били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду, међу становништвом, мешала су се двојака осећања – страх и еуфорија. Еуфорију… Вечерње новости, 21. 7. 2023, Својатају Андрића, а морају да га – преводе
Новости истражују: Како су међе српске књижевности постале политичко питање ГРАНИЦЕ било које књижевности не могу бити одређене по државним, временским или било каквим другим оквирима. Српска књижевност је и настајала и настаје где је год писац на српском језику писао или сада пише, у било којој земљи, на било…
Политика, 21. 7. 2023, У славу Хајдук Вељка Петровића
Монодрама „Чучук Стана-Српкиња и Гркиња“, по тексту и у режији Жељка Хубача, а у интерпретацији глумице Наташе Петровић изведена је синоћ у оквиру „Зајечарског културног лета. Представа је играна на летњој сцени која је понела име „Ненад Цигановић”, у препуном дворишту Позоришног музеја у Зајечару, поводом годишњице смрти Хајдук Вељка…
Политика, 20. 7. 2023, Косовско етничко право
Бивши градоначелник Штрпца Братислав Николић и још шесторица од укупно 12 оптужених у случају “Брезовица”, налазе се у притвору већ 19 месеци. Адвокати одбране тврде да је реч о кршењу Устава и закона Косова и Метохије, као и Европске конвенције о људским правима, а за двојицу оптужених то је потврдио…
Вести онлајн, 19. 7. 2023, Истина увек васкрсава
Прошле недеље, 16. јула, навршило се 77 година од смрти Генерала Драгољуба Драже Михаиловића, вође четничког покрета у Другом светском рату, кога је 1946. убио комунистички режим тадашње Југославије. Многобројни потомци четника који данас живе у Аустралији, као и поштоваоци Михаиловићевог лика и дела, заједно са Српском Православном Црквом обележили…
Не заборављамо – Памтимо
Срна, 21.9.2016, Изложба ратних фотографија „Искорјењивање Срба у БиХ 1992–1992“
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић отворио је вечерас у Културном центру Источно Ново Сарајево изложбу ратних фотографија под називом "Искорјењивање Срба у БиХ 1992-1995. година", аутора Милоша Говедарице.
"Вечерашња изложба показује сву трагичност протеклог рата, али одсликава и поруку мржње и невјероватне жеље да се српски народ истријеби на најсуровији начин и уништи. Потресен сам овим што сам видио први пут и желим да се захвалим аутору Говедарици који је ово забиљежио, овјековјечио и, што је најбитније, сачувао", рекао је Ћосић.[...]
РТРС, Срна, 9. 10. 2018, Спомен-обиљежје на Бардањолту Србима и Црногорцима страдалим у Балканским ратовима
Српски национални савјет Црне Горе, уз подршку Удружења Срба и Црногораца "Морача-Розафа" из Скадра, подигао је спомен-обиљежје страдалим ратницима, Србима и Црногорцима, који су своје животе дали на поприштима Дечића, Бардањолта и Тарабоша у Балканским ратовима, 1912. и 1913. године.
Из Српског националног савјета наводе да је више од 100 година од када хиљаде српских и црногорских јунака почива на скадарским ободима без заслужене пажње, како Србије, тако и Црне Горе.
"Послије више од 105 година Српски национални савјет је постављањем импозантног крста обиљежио стратишта Срба и Црногора[...]
ИН4С, 24.10.2021, Драгица Гашић: Самоћа ме убија, ни у продавницу не могу да уђем
Да није полиције одавно бих напустила стан, почиње своју причу српска повратница у Ђаковицу
Мада је прошло неколико месеци од њеног повратка у Ђаковицу, Драгица Гашић још увек не може ни у продавницу да уђе, како би се снабдела основним животним намирницама. У разговору за Косово онлајн истиче да, ипак неће да напусти свој стан и да је захвална је Косовској* полицији што је све време чува.
„Да није полиције одавно бих напустила стан“, почиње своју причу српска повратница у Ђаковицу.
Додаје да су полицајци 24 сата испред њене зграде и брину о њеној безбедности.
„Да ми нешто купе не [...]
Стање Ствари, 15. 4. 2023, Здравко Крстановић: Гроб Владана Деснице
Онако како су у Крупи и Вишеграду одлетјеле бронзане главе Ћопића и Андрића, тако је у Исламу Грчком у прашину одлетјела и бронзана глава Владана Деснице. Још горе: оскрнављен је његов гроб
Двори Јанковића, у Исламу Грчком код Бенковца, у Равним Котарима, нису обичан комплекс здања на једном племићком посједу – они су драгуљна ризница историје и духовности не само далматинских Срба него и цијелог нашег народа.
Главно имање у Исламу Грчком и титулу кавалира (витеза) Св. Марка Стојан Јанковић (око 1635-1688) добио је инвеституром од 10. августа 1680. Генерални провидур тада је Антонио Барбар, [...]
Katera.news, Srna, e-Veritas, 26.9.2024, Идентификована петорица српских цивила у Загребу
Према званичном саопштењу Министарства хрватских бранитеља јуче је на Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу проведена коначна идентификација посмртних остатака пет особа несталих и смртно страдалих у „домовинском рату“, чији је прелиминарни идентитет утврђен методом анализе ДНК, који су пронађени и ексхумирани на подручју Сисачко-мословачке жупаније (2), Личко-сењске жупаније (2) и Задарске жупаније (1), без навођења имена идентификованих жртава. И Комисија за нестала лица Републике Србије јуче је саопштила да је у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета[...]
