За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 20. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Гробна места су морала да остану тајна – ОЗНА за Србију формирана на Вису
ПРОЦЕСОМ чишћења, највећом делом, руководило је Одељење за заштиту народа (Озна). Озна је од самог настанка, 13. маја 1944. у Дрвару, устројена методолошки по совјетском моделу као политичка полиција вођена из једног центра и организационо јединствено постављена за целу Југославију. Директно је била подређена Повереништву за народну одбрану НКОЈ, прве… Вечерње новости, 19. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Мржња ослободилаца према београдској чаршији: Србија на револуционарном удару због политичких и националних противречности
ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНИ облици репресије или такозвана дивља чишћења оптужених за сарадњу са окупатором, уз незаобилазне елементе политичке и личне освете, нису били ретка појава у послератној Европи. Овај феномен је нарочито био изражен на територијама карактеристичним по масовној колаборацији у току рата и друштвеној поларизацији, али нису без значаја ни фактори… РТРС, 18. 7. 2023, Злочин над Србима у Ораховачкој жупи 25 година без казне
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије /Српска координација/ подсјећа да ни након 25 година нико није одговарао за злочине терористичке ОВК почињене над Србима у Ораховачкој жупи, иако постоје живи свједоци, жртве овог злочина, међу киднапованим Србима. Српска координација у саопштењу подсјећа да…
Политика, 17. 7. 2023, Споменик нашим војницима и заробљеницима у Кастелану [Мапа]
Споменик српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату на територији Трентина откривен је у италијанском месту Кастелано. Церемонији је присуствовао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић. „Данас смо на српском гробљу подигли споменик у који смо уклесали речи да наше борце сачувамо од заборава.…
Вечерње новости, 15. 7. 2023, Проналазак српског кодекса из XIII века: Међу пронађеним рукописима био је и Зборник попа Драгоља из XIII века – из Дневника академика Д. Медаковића
КАД мислим о минулим временима сетим се да сам у 1970. години доживео једно велико узбуђење. Све је почело када ме је једне ноћи из Бохума позвао професор славистике Кристијан ван ден Берк, бивши католички свештеник са којим сам се упознао у Београду захваљујући Павлу Ивићу. Веома узбуђено, Ван ден…
Вечерње новости, 15. 7. 2023, ЈАДНИ СРБИ, СИГУРНО НИСУ УСПЕЛИ ДА СЕ ВРАТЕ У ДОМОВИНУ: Сутра откривање споменика српским заробљеницима који су скончали у Италији
СПОМЕНИК српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату, у Италији, биће постављен и свечано откривен овог викенда на Српском гробљу, крај замка и места Кастелано, близу града Роверета. Споменик подиже Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, уз подршку италијанске регије Трентино Алто Адиђе и општине…
Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 15.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Не дадоше нам ни кап воде
Од 218 особа, углавном жена и деце из села Рујани, које су усташе 30. јула 1941. године, бациле у јаму Равни Долац на Динари, њих четрнаесторо је преживело и из јаме извађено после месец и по дана. Међу њима је била и Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић.
Новинар Будо Симоновић је о овом усташком злочину написао књигу „Огњена Марија Ливањска“, а тема овог серијала је судбина Милице Маљковић која је недавно преминула.
Причу о Милици – Милки Бошковић, удатој Маљковић, недавно преминулом сведоку усташких злочина у ливањском крају 1941. године, посебно из јаме Равни Долац на Динари у коју[...]
Политика, 10.5.2016, Имена српских логораша биће уписана ћирилицом
ПРОЈЕКАТ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА МАУТХАУЗЕН
Представљање до сада најцеловитијег пописа жртава злогласног нацистичког логора биће организовано 15. маја у Аустрији
Имена српских логораша у Маутхаузену, једном од најозлоглашенијих нацистичких концентрационих логора, први пут ће бити објављена на ћирилици и тачно исписана чуваће се у меморијалном центру на северу Аустрије, основаном на месту некадашњег логора смрти.
Она ће бити део „Књиге сећања“ у којој су прикупљена и тачно транскрибована имена и презимена 84.000 страдалника Маутхаузена.
Процењује се да је најмање 90.000 људи из 40 евро[...]
Вечерње новости, 28. 4. 2024, Како је Меморандум о српским жртвама у Сребреници 1993. доспео у Уједињене нације, а потом мистериозно нестао?
Вест да је тог 2. јуна 1993. године из Уједињених нација стигла потврда о пријему Меморандума о злочинима над српским народом у Братунцу, Милићима, Скеланима и Сребреници, професора Миливоја Иванишевића озарила је надом да ће се правдољубиви свет, најзад, осврнути и на српске жртве.
Њих је у професоровој евиденцији у том тренутку било хиљаду, као и 400 имена убица из више општина у сребреничком региону. Сведочења о српском страдалништву без предаха је прикупљао између два Ђурђевдана 1992. и 1993. и на основу тих података уобличен је Меморандум на 132 странице.
– Желео сам да се објави код на[...]
![СРНА, 17. 6. 2022, Организовати округли сто о стадању Срба кроз 20. вијек [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16725-350x200-no.jpg)
СРНА, 17. 6. 2022, Организовати округли сто о стадању Срба кроз 20. вијек [Мапа]
ШЕКОВИЋИ - О страдању Срба у средњем Подрињу и Бирчу кроз цијели 20. вијек треба организовати округли сто да би се ширила истина о геноцидној намјери према српском народу, рекао је Срни професор историје Жељко Ристић.
Професор Ристић изјавио је да је током данашњег историјског часа у Шековићима говорио и о страдању Срба почетком 20. вијека у Првом и Другом свјетском рату и уопште како је половином 19. вијека од Римокатоличке цркве настала антисрпска идеологија, према којој граница треба да буде на ријеци Дрини.
Он је навео да је тежиште излагања у Основној школи "Јован Дучић" било на стр[...]
Вести, 3.7.2017, Обнова спомен-капеле жртвама усташа у Ливну: Ни кости им нису биле свете
Ако све буде по плану, 30. јула ове године, на Огњену Марију, односно свету великомученицу Марину, у Ливну ће бити поново отворена обновљена и уређена спомен-капела са криптом у којој вечно почивају посмртни остаци 1.587 жртава усташких покоља почињених над Србима у овом крају, углавном на Огњену Марију и Светог Илију 1941. године.
Капела са криптом је, да подсетимо, подигнута у лето 1991. године и у њој су 11. августа положене кости жртава извађене из двадесетак јама и са губилишта у Ливну и селима рубом Ливањског поља.
У крипти су изложени и разноврсни предмети нађени у јамама и плитки[...]
