За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 15. 7. 2023, Зоран Шапоњић: Благојевићи са Дрине у вртлогу историје: Од 14 Слободанових предака само се двојици зна гроб
У Братунцу, јула 1992. ушли мој рођак Јанко Јеремић и ја да идентификујемо нека тела. Само ми знамо како нам је било кад смо видели првог рођака само тело, нема главе. Стављам га у црну кесу и затварам, и још петорицу таквих… И како човеку живо срце да не препукне…
СРНА, 14. 7. 2023, Навршило се 30 година од некажњеног убиства Срба у возу код Глине
Тридесет година од експлозије воза код Глине, у којој је погинуло троје људи, а 28 цивила, углавном жена и дјеце, тешко или лакше рањено, навршило се, саопштио је Информационо-документациони центар “Веритас”. Експлозија воза, који је био пун путника, догодила се 14. јула 1993. године око 8.00 часова, близу моста јужно…
РТС, 14. 7. 2023, Срби у Крајишту код Липљана обележили сеоску славу упркос негодовању Албанаца
Расељени Срби из Крајишта код Липљана окупили су се у оштећеној сеоској цркви и обележили храмовну славу Свете Враче, показујући интересовање за своја имања и повратак на њих, упркос видљивом неслагању локалних Албанаца. Трећу годину заредом више од педесет Срба окупља се у свом Крајишту, у којем су данас добили…
Вечерње новости, 13. 7. 2023, Живот и прикљученија јунака наше духовности: Српска књижевна задруга је основана на мудром идејном програму – из Дневника академика Д. Медаковића
У СУБОТУ, 10. августа 1985. „Политика” доноси један пост сцриптум под називом: „Туристи односе лобање”. Аутор је Милан Ивић, историчар уметности из Београда. Текст гласи: „Од групе излетника који су се вратили са Кајмакчалана сазнао сам да су Спомен-костурница са металним полицама за кости погинулих и црквица потпуно запуштени. Чувена…
СРНА, 13. 7. 2023, До сада нико није одговарао за убиства Срба у сребреничким логорима
Активисти Удружења „Источна алтернатива“ и група грађана одали су данас почаст Србима убијеним у сребреничким логорима, за шта још нико није одговарао, те положили цвијеће код зграда бивше полицијске станице и Основног суда. У тим зградама, испред којих су прислужили свијеће убијеним Србима, били су логори у којима је мучено…
Вести онлајн, 12. 7. 2023, Ратне заставе на Маршу мира
У Меморијалном центру Поточари обележено је 28 година од страдања Бошњака у Сребреници 1995. године, а и ова годишњица протекла је у знаку дубоких подела. Велика фарса Бошњаци, већ трећу годину заредом, нису присуствовали комеморативној седници Скупштине Сребренице зато што се на њој одавала почаст свим жртвама последњег рата. Истовремено,…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 20. 2. 2023, Правда за монструозна убиства Срба у Јелачићу и даље на чекању
Метак је метак, да су изгинули тако, па да човјек и разумије. Коста Милић је заклан. Другима су извадили очи, сјекли уши... Оца су ухватили живог, одсјечене уши, руке и ноге поломљене...
Село Јелачићи код Кладња, у којем је некада било 158 српских кућа, данас је пусто, у протеклом рату ту је убијено 24 Срба на најмонструозније начине, а жени из породице Ерделић глава је одсјечена и још није пронађена, причају учесници поворке сјећања који су данас били на снимању кадрова за филм "Свједок".
О српском постојању у Јелачићима данас свједочи само спомен-плоча, коју су подигли пријератни мјешт[...]
VanZemunci.blogspot.com, ДИЦ Веритас,17.03.2020, Масовне гробнице код Снагова чекају ексхумацију
На другом километру локалног пута од Зворника ка Тузли код села Снагова код Борића, како мештани зову место страдања четника крајем 1945. године и после Другог светског рата, с десне стране, мартовско сунце пробија кроз високе четинаре.
На неколико корака од пута, пре 75 лета, ту су се заустављали пуни камиони из којих су њихови крвожедни џелати осионо и бахато спроводили српску четничку војску, међу којима највише припадника јединица из Шумадије, која је неуспешно покушала да се пробије преко Дрине у Србију – на последње путовање, стрељање, без суда и милости.
Нико никада није пописао нево[...]
Политика, 12. 6. 2023, Прича из Великог рата - Ја сам, мајко, Живојин
„Добисмо брашно, порцију на три војника. На шаторском крилу закувасмо га кишом која лије као из бакрача. Вењом наложисмо ватру, запретосмо хлеб у пепео и задремасмо”, описао је ратник из Санковића код Мионице, страдање кроз Албанију 1916.
Чачак – Стојим пред својом кућом у ноћи, и стрепим. „Да ли су моји живи?” На мени француска униформа, шлем, карабин, две бомбе. Дрхтим али куцам на врата и чујем мајчин глас: „Ко је?” Војник, рекох, отвори. На прагу спазих мајку, три сестре и најмлађег брата. Сестра Зорка полете у загрљај, кличе: „Живојине, брате...” Пољубих мајку у руку и образ. Ноћас је [...]
ИН4С, 31. 1. 2024, Драган Р. Млађеновић: Спрем’те се четници – силна ће борба да буде
О ослобођењу Јужне Србије (данас Северна Македонија) Јован Цвијић је писао: „Кад бисмо ми те земље ратом и крвљу заузели, нико од нас не би сматрао да смо их освојили, већ само повратили од Турака, ослободили од најгорих насиља области за које је најјаче везана српска свест и српско осећање“.
У књизи „Српска револуционарна организација – комитско четовање у Старој Србији и Македонији 1903–1912“ (Београд, 1998) српски национални радник Стеван Симић (Кратово, 1882 – Скопље, 1962), излаже сажету историју првих четничких акција у борби за ослобођење и заштиту Старе и Јужне Србије од турског, буга[...]
Вечерње новости, 17.6.2009, Откопавање истине: Пуцало као да су се Немци вратили!
Откопавање истине (10) - Стратиште у кругу садашње „Заставе“ недоступно потомцима жртава и без икаквог обележја. Подземни пролаз испод Капислане затрпан
ГУБИЛИШТЕ крај „Капислане“, некадашњег Војнотехничког завода, а садашње „Заставе“, и данас, после више од шест деценија од злочина тадашње комунистичке власти - обавијено је велом тајне.
Ни сада нема поузданих података колико је људи, оних који су тадашњи преки судови нове народне власти означили као сараднике немачког окупатора и непријатеље народа, осуђено на смрт и стрељано на месту где су војни део фабрике и „Заставина“ енергана. Пре[...]
