За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 12. 7. 2023, Помен страдалим Србима у Сребреници и Братунцу
СРЕБРЕНИЦА – У Братунцу и Сребреници данас се обиљежава 31 година од злочина над српским цивилима који су починиле муслиманске снаге у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони. Помен страдалим Србима биће служен у цркви у Сребреници, док ће почаст бити одата на гробљу у Братунцу…
Portal Novosti, 11.7.2023, SNV-ov vijenac završio u smeću na Teslinom spomeniku
Veoma dobro znamo što se sa stavljanjem vijenca SNV-a i drugih srpskih organizacija u komunalnu vreću za smeće na spomenik Nikoli Tesli u centru Zagreba htjelo poručiti nama i o nama. Taj biljeg znanja predugo i presvakodnevno nosimo, poručio je Milorad Pupovac Gledajući po portalima vijesti kako je na spomenik…
Политика, 9. 7. 2023, Оливер Суботић: Тесла и Карађорђевићи
Док сам ишчитавао примарне изворе за потребе писања књиге „Тесла: Духовни лик”, имао сам прилике да се лично уверим у оно што су готово сви Теслини биографи у мањој или већој мери уочили у његовој личности, а то су изразите „осцилације” (неретко и противречности) у разним темама. Ипак, приметио сам…
Глас Српске, СРНА, 10. 7. 2023, Почела изградња споменика страдалим Србима требевићког краја
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – У порти цркве Светог Илије на Лукама на Требевићу данас је отпочета изградња споменика страдалим Србима требевићког краја, жртвама усташког терора и припадницима Југословенске краљевске војске у периоду 1941-1945. година, као и погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату. Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је Срни да је…
Глас Српске, 10. 7. 2023, Смиљан, мјесто гдје је Тесла спознао прва открића: Прича о научнику који је освијетлио свијет
Смиљан. Родно је то мјесто, нашег највећег научника свих времена Николе Тесле. Када у Смиљан дођете, препоручујемо вам, да најприје посјетите Православни храм Светих апосотола Петра и Павла. Овај храм је изграђен 1765. За вријеме Другог свјетског рата је порушен, па је обновљен 1986. године. У овом храму је својевремено…
Вести онлајн, 10. 7. 2023, На данашњи дан рођен је Никола Тесла
Никола Тесла, један од највећих умова у историји, човек који је својим изумима умногоме преобразио свет односно поставио правац развоја, рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, Лика, тада Војна граница (Војна крајина) у склопу Аустријског царства, данас Хрватска. Рођен је као четврто од петоро деце у породици Милутина Тесле,…
Не заборављамо – Памтимо
КМ новине, 19.7.2015, Ток догађаја од јула до августа 1998, и касније - Ораховачки погром
У Великој Хочи је 18. јула 2015. одржан парастос за Србе убијене и нестале на Косову и Метохији, поводом годишњице Ораховачког погрома лета 1998. Преносимо подсетник на те дане КиМ новина.
Циљ шиптарских терориста био је да у лето 1998. освоје барем један већи град. Избор је пао на Ораховац. У њему тада није било гарнизона ВЈ нити јаче станице полиције.
Напад на Ораховац је почео 17. јула 1998. године. Припадници МУП-а Србије били су блокирани у тамошњој станици и хотелу.
Занимљиво је да у Ораховцу живе Шиптари, директни потомци Срба који су прихватили ислам (Арнауташи). Њихов гов[...]
![Печат, 23. 2. 2024, Велико страдање Срема у НДХ - Стево Лапчевић, историчар [Интервју]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19099-350x200-no.jpg)
Печат, 23. 2. 2024, Велико страдање Срема у НДХ - Стево Лапчевић, историчар [Интервју]
Архив Војводине је недавно објавио обимни пописник жртава Срема у периоду 1941–1945 са готово 42.000 имена. Тај списак није коначан, али је до сада најпотпунији и јасно указује на размере геноцида који је НДХ спровела између Саве и Дунава, каже саговорник „Печата“
Стево Лапчевић, политиколог и историчар, запослен је у Музеју Срема у Сремској Митровици, где се бави истраживањем међуратне политичке историје тог града и Срема, са циљем да се осветли страдање сремских Срба током Другог светског рата. Током 2022. организовао је велику изложбу „Народ жртва злочина“ поводом 80 година од акције усташ[...]
Вечерње новости, 30. 11. 2023, Др Никола Жутић: САМО ТРИ ЖУПАНИЈЕ СУ БИЛЕ ХРВАТСКЕ: Филолози о кајкавском дијалекту и српском штокавском говору
СЛАВЕНСКИ филолози XIX вијека били су јединствени у процјени да је илирски језик био српски. Тако је словеначки филолог Јернеј Копитар (1780-1844) кајкавце Хрвате сматрао за неспорне Словенце, "а био је вољан да Хрватима призна приморске чакавце - сви остали су Срби".
Копитар је записао: "Српски једнако илирски. Предео српског дијалекта се простире од Истре, преко Далмације, Хрватске Крајине, Босне, Србије, Бугарске, до колонија исељеника из ових земаља у Славонији и Јужној Угарској. Четири до пет милиона говори то нарјечје". Раздвојени су вјерски на западну латинску, већи део је грчког опр[...]
РТ Балкан, Euronews, 15. 1. 2025, Вилијам Вокер поново на месту злочина: Рачак, једна од превара прошлог века - али сада се чују и други гласови
Истина коју сам утврдила као истражни судија, стоји и дан данас, а то је да у Рачку није било никаквог масакра цивила, већ да је то била легитимна акција српске полиције над терористима тзв. ОВК, речи су судије Данице Маринковић
Окружен пажњом Вјосе Османи и Аљбина Куртија, захвалношћу албанске нације на Косову, Вилијам Вокер, некадашњи шеф верификационе мисије ОЕБС-а на Косову, поново је, уочи годишњице дешавања у Рачку 1999. године у Приштини. Курти му је изразио захвалност за "подршку правди и истини", Вјоса Османи за "допринос истини", за "улогу коју је одиграо 1999. године".
"Масакр кој[...]
![Срна, 25. 8. 2024, Обиљежене 83 године од усташког злочина над Србима у Трнопољу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21872-350x200-no.jpg)
Срна, 25. 8. 2024, Обиљежене 83 године од усташког злочина над Србима у Трнопољу [Мапа]
У спомен-подручју Заједнице у Трнопољу данас су обиљежене 83 године од страдања 400 жртава усташког терора, цивилног становништва у љето 1941. године на једном од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату.
У цркви Свете мученице Марине служена је литургија, а потом и парастос испред споменика усташким жртвама на којем су, осим два Украјинца, имена српског становништва десетак поткозарских села.
У засеоку Заједнице, у Трнопољу код Приједора усташе су од 31. јула до 2. августа 1941. на најсвирепији начин убиле више стотина Срба с овог подручја и неколико Украјинаца.
Др[...]
