За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 1.7.2023, На Велебиту служен парастос за јадовничке жртве
Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос и положено цвијећа поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 38.000 Срба и скоро 2.000 Јевреја. Молитвено окупљање на Велебиту 14.…
Институт за истраживање српских страдања, СРНА, 12. 5. 2021, Миливоје Иванишевић: Зла судбина близу 100 српских насеља [из Архиве]
Близу 100 насеља са српском популацијом је нападнуто, спаљено и опљачкано у регији Братунац, Скелани и Сребреница, наведено је у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године , који је упућен УН 1993.… Вечерње новости, 29-30. 6. 2023, Дејан Медаковић: Суноврат правног поретка: Доласком нове власти наступила је фаза убиства правосуђа…
ЗАИСТА сам необично животно искуство стицао у два музеја у којима сам служио, у Музеју кнеза Павла за време рата и сада у Музеју града Београда. Као да су ти стални сусрети с нечим што је минуло крепили моју душу да лакше поднесем сва збивања наше искривљене стварности, а посебно… РТРС, 30. 6. 2023, Брежани: Служен парастос за страдале
У сребреничком селу Брежани парастосом је обиљежена 31 година од злочина муслиманских војника над тридесет и двоје Срба из тог села. Настављајући етничко чишћење српског становништва, отпочето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице и околних села су трагичног 30. јуна те године у рану зору упале у ово…
РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата – 110 година Брегалничке битке [Мапа]
Код Штипа у Северној Македонији обележено је 110 година од Битке на Брегалници. Спомен-плочом означено је место страдања српских војника за време Другог балканског рата. Делегација Србије положила венце. На брду крај Штипа је спомен-плоча, на месту где је по пројекту Ивана Мештровића, подигнута капела са костурницом, па срушена. На… Вечерње новости, 29. 6. 2023, Декларација о границама српске књижевности – усвојена на IV интеркатедарској србистичкој конференцији у Тршићу
ГРАНИЦЕ српске књижевности одређене су својствима литерарности текстова писаних на језицима српске културе као симболичком основом успостављања српске нације, која је установљавањем академске дисциплине историје књижевности повратно интерпретативно концептуализовала српску књижевност као националну књижевност. Зато су границе српске књижевности истовремено одређене објективним својствима и њиховим интерпретацијама, због чега се током…
Не заборављамо – Памтимо
ДИЦ Веритас, 21.1.2016, Годишњица страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)
Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК).
Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена.
У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Зем[...]
РТРС, 3. 5. 2024, Прошле су 32 године од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву - и даље без судског епилога
Да ли се рат у БиХ могао избјећи, ко га је и за чије интересе повео, питање је старо већ 32 године, а које се изнова актуелизује сваког прољећа, на годишњице немилих догађаја.
Злочин над најмање 28 младих војника, припадника ЈНА 2. и 3. маја у Сарајеву и након више од три деценије предмет је сарајевског подметања неистина кроз тезу о наводном нападу ЈНА на Предсједништво. Најновија лаж је конструкција да је Алија Изетбеговић требао бити размијењен за командата Друге армије Милутина Кукањца и да о изласку ЈНА из команде под Бистриком није било договора. Да истина јесте наше најјаче оружје, п[...]
РТ Балкан, 23. 5. 2024, Захтев струке да се избришу одредбе о родно осетљивом језику: Идеолошко насиље над језиком
У захтеву који је предат Министарству културе чланови Савета позвали су се на мишљење свих релевантних институција које су се огласиле о родно осетљивом језику, односно указале на штетност његове примене у смислу уништавања језика
Савет за српски језик предао је Влади Србије захтев да се из Закона о родној равноправности избришу сви чланови који се односе на родно осетљив језик, потврдио је председник Савета проф. др Александар Милановић уз напомену да се не тражи повлачење Закона, за шта ово тело и нема мандат, већ само брисање чланова којима се употребу уводи родно осетљив језик.
У зах[...]
Вечерње новости, 1. 8. 2023, Био је најхуманији градоначелник Крушевца, многе спасао од Немаца и смрти, а данас нема ни своју улицу
КРСТА НОВАКОВИЋ (1899-1973) био је најхуманији градоначелник Крушевца у дугој историји овог града, али данас у њему нема ни своју улицу.
Крушевац нема ниједно спомен обележје непосредно посвећено овом апотекару, народном посланику и градоначелнику Крушевца, који је 1941. године успео да спаси бројне људе од немачке одмазде.
Но, пре него да постављен тихи херој Другог светског рата Новаковић, власник треће апотеке у Крушевцу 1933.године, помагао је развоју Крушевца у два мандата градоначелника.
Најзаслужнији је за постављање камена темељца за изградњу Гимнаије (за градњу је дао и лични[...]
Политика, 11. 10, 2023, „Жетва” први пут у нашој јавности
Ово дело Надежде Петровић биће од вечерас у београдској Галерији Рима у част обележавања сто педесет година од рођења наше велике уметнице
Неуобичајено за Галерију Рима, али са добрим разлогом и ефектно. Овога пута, од вечерас у 19 сати, пред нама ће бити само једна слика (уз једну скулптуру), мала димензијама али значајна и код нас до сада никад излагана – „Жетва” из 1908. године Надежде Петровић (1873–1915), дело занимљиве судбине, у част овогодишњег обележавања сто педесет година од рођења ове наше велике уметнице, родоначелнице српског модерног сликарства.
Пригодна камерна поставка о[...]
