За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 29. 6. 2023, Традиција у Оснабричкој парохији: Парастос на војничком гробљу
Традиционално се уочи Видовдана, у Меморијалном центру у Оснабрику, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, одржава Општи видовдански парастос свим српским страдалницима од Косовског боја до данашњих дана. Драге госте, владику Григорија и… Вести, 28. 6. 2023, Срби однели победу мира: Помен на војничком гробљу Лукенвалде
Као и сваке године, пред Видовдан, служен је помен на војничком гробљу из Другог светског рата у Лукнвалдеу, где је у суровим условима радног логора страдало и 60 припадника Југословенске војске. Српска православна Црквена општина Берлин, непосредно после пада Берлинског зида, открила је ово, до тада запуштено гробље, и уз… Политика, 28. 6. 2023, Приштина затире сећање на Лазара и Косовски бој
Уништење српске културне баштине и свих српских трагова на КиМ битан је део пројекта етнички чистог Косова као саставног дела етнички чисте „велике Албаније”, каже академик Славенко Терзић Српско културно и верско наслеђе на Косову и Метохији већ дуже од две деценије систематски се скрнави и уништава. Тешко је, када… ИН4С, 28. 6. 2023, Видовдан на Цетињу 1914: Прослава крсне славе „Српског сокола“ и помен српским херојима палим од Косовског боја
Српски Соко на Цетињу прославиће први пут своје крсно имe Видовдан 15. јуна 1914. године, писало је у јавном саопштењу издатом од мјесних власти на Цетињу 1914. године, уз најаву да ће се прије црквеног обреда сјечења славског колача одржати помен палим српским борцима у Косовском боју и борцима који…
РТ Балкан, 27. 6. 2023, Штрбац: Циљ самозване Хрватске православне цркве је да отима имовину СПЦ
Ова групација окупља различите проусташке елементе, новинаре, историчаре и квазиисторичаре који шире бројне историјске фалсификате, између осталог доказују да Јасеновац није био логор смрти већ радни камп у којем су људи умирали од болести, рекао је Саво Штрбац Представници самозване Хрватске православне цркве у последња два месеца појачали су кампању…
Политика, 26. 6. 2023, Живојин Ракочевић: Ђоковић робија и због краља Николе
Албанска породица Прекај оптужила га је за убиство њиховог оца, потом је оптужен да је силоватељ, па да је на његовом плацу војска црногорског краља 1913. убила дванаест Албанаца и на крају да је учествовао у злочину 7. маја 1999. у региону Пећи „Добро дошао, Ђоковићу! Богами није требало да…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 16. 12. 2024, Битка на Кадињачи из другог угла
И ове године, као и до сада, поводом годишњице битке на Кадињачи организовано је полагање венаца и цвећа на Спомен-обележје на Кадињачи и одавање почасти изгинулим борцима. Програм тог обележавања био је стандардни, као и свих досадашњих година. И даље се прича о херојској одбрани Ужичке републике, и херојској одбрани Кадињаче од Радничког батаљона из Ужица, што је чињеница која се увек истиче и која заслужује да се увек и истакне.
Међутим, чудно је да се још не приказује и она друга страна те битке и одбране Ужичке републике.
Већ 24. новембра, па и раније, знало се да се припрема велика[...]
Вечерње новости, РТВ, Танјуг, Срна, 6. 4. 2024, Ни након 32 године нико није одговарао за голготу купрешких Срба
Навршиле су се 32 године од како су хрватске јединице, састављене од припадника Збора народне гарде, Хрватских одбрамбених снага и Хрватског вијећа одбране, 3. априла 1992. напале српска села на купрешкој висоравни у југозападној БиХ, а за голготу, убиства и мучења Срба још нико није одговарао.
Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је да за голготу купрешких Срба, иако се знају имена свих жртава и више од 100 учесника у њиховом страдању, још нико није одговарао.
У саопштењу се наводи да су хрватске снаге брзо напредовале, јер са српске стране није ни било организоване одб[...]
Политика, 9. 7. 2024, Саво Штрбац: Неопходна историјска дистанца за научни скуп
„Одељење историјских наука САНУ је на свом 3. редовном скупу, одржаном 27.03.2024. године, разматрало иницијативу Документационо информативног центра ’Веритас‘. Одељење је констатовало, на основу мишљења четворо својих најистакнутијих познавалаца савремене историје, да је у питању важна тема, али да је за њено стручно разматрање неопходна извесна историјска дистанца. С обзиром на селективност документације о тој проблематици која је доступна истраживачима, закључено је да у овом тренутку није могуће да се задовоље научне основе овакввог једног научног скупа како би се САНУ укључила у његову ор[...]
Вечерње новости, 3. 8.2023, Обнављају родну кућу Војводе Вука: У Сјеници не заборављају славом овенчаног ратника
У СЈЕНИЦИ, завичају потпуковника Српске војске Војина Поповића (1881-1916), у народу познатијег као Војвода Вук, не заборављају славом овенчаног ратника. Отпочета је акција да се родна кућа претвори у спомен-дом и чува успомена на команданта комитско-добровољачких јединица Српске војске у ратовима с почетка 20. века.
После 107 година од погибије на Кајмакчалану, у мермеру или бронзи на "вечну стражу" завичаја вратиће јунака, који је проживео младост с пушком у руци, од 35 година колико је поживео, 12 је ратовао, а груди му красиле три Карађорђеве звезде с мачевима.
- Личним прилозима пош[...]
Frontal.rs, 4. 3. 2017, Православни храмови васкрсавају на Мајевици
Заслугом вјерника у последњих неколико година обоновљени су манастири и цркве на мјестима на којима су постојали у прошлости, а нестали, то јест рушени и срушени од стране окупатора.
Средњевијековне цркве и манастири на Мајевици приписују се углавном краљу Драгутину Немањићу сину краља Уроша I Немањића и Јелене Анжујске, познатијем као Сремски краљ. Његове задужбине су поред осталог манастири, Тавна, Папраћа и Ловница, а обновљени манастир Светог пророда Јеремије у селу Рожањ је постојао као метох манастира Тавне.
Доласком Османлија многе и цркве и манастири су уништени или[...]
