За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 27. 6. 2023, Фалсификат којим је Курти обмануо папу Фрању
ЕКСКЛУЗИВНО – “Вести” разоткриле премијера тзв. државе Косово: Курти преварио папу! Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти бестидно је преварио римокатоличког поглавара папу Фрању представљајући му као албанско историјско наслеђе фреску Свете царице Јелене као мајку Скендербега! Ни то му није било довољно, па је као “косовском” представио фреску која…
РТ Балкан, 27. 6. 2023, Нико није одговарао, нити ће: Годишњица злочина у Дојници код Призрена, отето 17 мештана
На данашњи дан пре 24 године, 27. јуна 1999, припадници терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова киднаповали су и убили мештане села Дојнице крај Призрена – 16 Срба и једног Бошњака На данашњи дан пре 24 године, 27. јуна 1999, припадници терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова киднаповали су и убили 17…
Вечерње новости, 27. 6. 2023, ЗАБОРАВ ПРЕКРИО 22 СРПСКА ЈУНАКА: На војном гробљу у Сен Мандријеу почивају наши хероји из Првог светског рата
СРПСКИ војници из Првог светског рата, њих двадесет двојица, почивају на Војном гробљу у градићу Сен Мандрије на полуострву прекопута француског града Тулона. Не постоје сазнања, бар не међу Србима који данас живе у овом крају и који повремено долазе да јунацима запале свећу, положе цвет и на гроб понекад…
Политика, 27. 6. 2023, Четврта интеркатедарска србистичка конференција у Тршићу: Докле сежу границе српске књижевности
Наша књижевност нема претензија на обухватање оних заједница које су Србима блиске језиком и делом народних традиција, али које себе не одређују као српске Границе српске књижевности не могу се потпуно прецизно одредити, оне се подударају с границама могућности интерпретације књижевне прошлости и актуелног стварања у којој ће се њихов…
ИН4С, Митрополија, 27. 6. 2023, Битка на Брегалници – In memoriam
На данашњи дан, 27. јуна 1913. године након што је Бугарска због претензија према Македонији без објаве рата напала Србију и Грчку, чиме је почео Други балкански рат, краљ Никола упутио је прокламацију Дечанском одреду, формираном да пружи помоћ Србији у борби против Бугара. Командант црногорске војске, која је бројала…
РТ Балкан, 26. 6. 2023, Пробој „Коридора живота“: Међународна заједница жртвовала бебе, Срби се изборили за живот
На данашњи дан 1992. године извршен је пробој „Коридора живота“ у Посавини у Републици Српској, док су борбена дејства трајала све до 7. октобра исте године Међународно ратно и хумантарно право, обичаји рата као ни Женевске конвенције за Србе у Посавини нису важили када су у мају 1992. године хрватско-муслиманске… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 1.7.2018, У Скадру се за јело купити није имало ништа
„Од ма кога Црногорца потражиш да ли има хлеба да ти прода, казаће ти сваки истим одговором: ’Нема, чоче, богуми, ово је сиромашна и гладна Црна Гора’”, забележио је у Подгорици новембра 1915. артиљеријски наредник Милета М. Продановић, током повлачења српске војске
Чачак – „Пре него што се батерија кренула, рано сам се упутио у Подгорицу, купио нешто за јело и пиће што се дало наћи и сачекао моју војску, која се убиваковала пред самом Подгорицом у вашаришту. Овде се прими нешто хране – кукурузна хлеба за војнике.”
Ове и редове који следе у свешчицу, у среду, 25. новембра 1915. уписао је[...]
Искра, 22. 03. 2024, Љиљана Чолић: Штрпце лета 2000 – Дневник једног мимохода
У годинама пре НАТО агресије, обављала сам истраживања грађе у Архиву Косова и Метохије и била гостујући професор на Филозофском факултету у Приштини.
Поред мог косметског порекла и научне усмерености ка некадашњој Старој и Јужној Србији, то је свакако био разлог да, по формирању ДОС-а, будем именована за члана међустраначког одбора за Косово и Метохију, који сем конститутивног састанка, нажалост никаквих заједничких активности није имао. Због тога ћу само рећи да је поред мене ту био покојни Душан Батаковић, а остали не заслужују да им се имена помену.
Чим сам изабрана у поменуто радно [...]
![Спутњик, 25. 6. 2023, Обележен Дан сећања на жртве Јадовна [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14764-350x200-no.jpg)
Спутњик, 25. 6. 2023, Обележен Дан сећања на жртве Јадовна [Мапа]
Српско народно вијеће (СНВ) у Хрватској данас је организовало обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. године. Комеморативни програм је почео на локалитету Шаранова јама, код Госпића, а реч је о једној од 19 велебитских јама у којима су живот изгубили бројни заточеници и жртве усташког режима.
Дан сећања је обележен на Јадовну, централном делу усташког логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, који је претходио ужасима Јасеновца, јавила је Хина.
Председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Фрањо Хабулин изразио је наду да ће хрватско друштво смоћи снаге да се на прави начин суочи са ист[...]
Вечерње новости, 4. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Тајну скрива Ватикан
Само Света столица располаже подацима о превођењу Срба у католике. Србе нису Немци и Италијани покрштавали, него усташе
ПРЕДСЕДНИШТВО Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске донело је 25. августа 1944. године одлуку о поништавању присилног преверавања са православља на католичанство. У члану 1 се каже: „Установљује се да је насиљима окупатора и њихових помагача изазвано недобровољно и изнуђено превођење извјесног броја Срба у Хрватској с православља на католичанство или коју другу веру“.
Стављамо нагласак на речи „насиљима окупатора и њихових помагача“. Намерно се не [...]
РТ Балан, 1. 2. 2024, Чиповање српског језика: Родна равноправност и језички стандарди
Одредбама Закона о родној равноправности које се тичу употребе родно осетљивог језика врше се измене у самом корену језика: мења се граматички род, синтакса, лексика, језички стандарди и основни лингвистички принципи
Када би се применио Закон о родној равноправности, тачније одредбе које прописују обавезу употребе родно осетљивог језика у називима радних места, положаја, звања и занимања, у јавној управи, уџбеницима и медијима, то више не би био српски језик, него неко чудовиште, каже за РТ Балкан председник Одбора за стандардизацију српског језика професор Срето Танасић.
Тај закон је једнос[...]
