За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 30. 10. 2024, Ово се управо дешава у Призрену: Милош Ковић разобличава нова албанска злодела
Поред убијања и протеривања српског становништва са Косова и Метохије, отимања дедовине, рушења гробова и демолирања манастира и цркава, Албанци се упорно труде да оно што нису уништили уврсте на списак светске културне баштине. Свакако да се нису сами досетили, јер од стварања албанске државе 1912. до данас, они играју… Компас.инфо, 2. 11. 2024, Наредбе Воје Танкосића које су оснажиле српске породице и сачувале српске мајке у Македонији и на КиМ
Почетком XX века енормно расте стопа насиља над српским становништвом на подручју Македоније и Косова и Метохије. Тамо Бугари, Арнаути и Турци удруженим снагама пљачкају, убијају и малтретирају Србе, а између осталог и наше жене. Довољно је рећи да је 1905. за само три месеца забележено преко 800 убијених Срба… РТ Балкан, 31. 10. 2024, Зоран Шапоњић: Лучиндан у Јагњеници крај Зубиног Потока: Шта је било и шта се тек спрема
„Тешко је. А опет, било је и теже. Био сам јутрос у цркви, никад се, чини ми се, народ није усрдније и искреније молио но јутрос на литургији, на Светог Луку ове 2024. године“, преноси ми јутрос познаник из Јагњенице Било је то око Лучиндана 2011. године и били су…
Вечерње новости, 29. 10. 2024, Васа Казимировић: Одлукама АВНОЈ-а у Јајцу утрт пут хрватској држави: Тежак положај Срба у Македонији, од њих стварали Македонце
НА ОСНОВУ чињенице да су само у Србији створене аутономне покрајине, Веселин Ђуретић је закључио да је „авнојски концепт био у основи и у појединостима постављен тако да изазове пропартизанску поларизацију несрпских снага. На оваква тумачења упућивало је Титово руководство, јер је своје федералне концепције представљало као прави ударац велико-… РТРС, Срна, 31. 10. 2024, Веритас: Злочини над Србима на подручју источне Билогоре некажњени 33 године
Навршиле су се 33 година од почетка акције хрватске паравојске „Откос 10″, која је довела до масовног прогона и убиства Срба на подручју источне Билогоре, гдје је страдало 67 особа, већином Срба и оних који су били у родбинским везама са српским породицама, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Прогон Срба…
Глас Српске, СРНА, 31. 10. 2024, Музеј жртава геноцида дошао до телеграма Кватерника којим издаје налог Лубурићу
Музеј жртава геноцида у Београду добио је у посјед телеграм који је заповједник Усташке надзорне службе Еуген Дидо Кватерник послао управитељу усташког логора Јасеновац Максу Лубурићу са налогом да одмах скупи око стотину жена, дјеце и старијих људи из котара Војнић и о томе га обавијести. Телеграм је у посједу…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 28. 4. 2023, Коначно на дневном реду Резолуција о усташким зверствима над децом – предлаже се Дан Србоцида
„Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логрима смрти (1941-1945)“ усвојена је данас у Народној скупштини Републике Србије. По први пут после Другог светског рата, оваква резолуција ће бити покренута пред Уједињеним нацијама, на Међународни дан победе над фашизмом.
Резолуција је представљена на другом дану четвородневне научне конференције „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, организоване у знак сећња на преживелу децу усташких стратишта. То је уједно и прва Међународна научна конференција о дечјим логорима смрти, а одржала се у Н[...]
Глас Српске, СРНА, 28 .7. 2020, Масовна убиства Срба 28. јула 1941. године
Данашњи дан 1941. године остаће забиљежан као дан усташких покоља над Србима на подручју данашње БиХ - цијело љето те године обиљежено је масовним злочинима. У српским селима код Дувна /данашњег Томиславграда/ усташе су убиле 248 српских цивила.
Избијањем српског устанка (који је у доба комунистичких власти називан "партизанским устанком", мада су Срби чинили 90 одсто устаника) у Независној Држави Хрватској, којој је припала и данашња БиХ, смањен је интензитет усташких злочина у појединим регијама, али су покољи настављени.
Тако су 28. јула почели вишедневни масовни злочини над српским с[...]
Фронтал, 3.5.2018, Добровољачка: Овако се десило
Једна од гнуснијих и лицемјернијих тврдњи које се редовно шаљу из Сарајева јесте релативизовање броја жртава у Добровољачкој. Јер, забога, нису сви страдали у тој улици, већ и у другим. Зато објављујемо хронологију тих злочина.
У Сарајеву су 2. и 3. маја убијена 42 војника ЈНА и цивила, рањено их је 73, а заробљено 215. Догађаји који су довели до крваве ликвидације војника у Добровољачкој улици били су брутални и добро испланирани.
Напад на Дом ЈНА у Сарајеву почео је 2. маја 1992. године око 12.00 часова. Припадници “зелених беретки” и других муслиманских снага опколили су 10 припадника[...]
РТС, 6.4.2018, Годишњица бомбардовања Београда у Другом светском рату
Пре тачно 77 година, небо изнад Београда прекрили су авиони нацистичке Немачке. У четири налета, 484 немачка бомбардера засула су престоницу краљевине Југославије са 440 тона бомби.
Тог првог дана рата извршен је и културни геноцид над једним народом, разорена је Народна библиотека, а изгорело је 350.000 књига.
Историја је показала да су те књиге, са личном библиотеком Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, могле бити спасене. Неколико дана пре бомбардовања пред Библиотеку су довезена два камиона песка.
Одлуку да се Београд разори 27. марта донео је лично Адолф Хитлер, разјаре[...]
Срна, 24.6.2017, Придворачка јама, мјесто свирепог страдања и опомене
ТРЕБИЊЕ, 24. ЈУНА /СРНА/ - У Придворцима код Tребиња данас је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године.
Са мјеста стратишта тројица Срба успјела су да побјегну и упозоре остало становништво.
Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба који су указали на свирепо и стравично страдање Срба из Придворице и Требиња прије 76 година, те истакли да спомен-плоча и капела код Придворичке јаме опомињу шта се догодило те страшне ноћи.
Највише их, кажу, боли неправда што муслимани потпомогнути усташама никада нису кажњени за недје[...]
