За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТВ.рс, Танјуг, 27. 10. 2024, Гујон: Од доласка Куртија на власт 81 напад на косметске Србе, а нијдан није добио судски епилог [Twitter]
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон објавио је данас на свом налогу на друштвеној мрежи X мапу свих физичких напада и полицијске бруталности према Србима у АП Косово и Метохија, од кад је власт преузео премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти, нагласивши да се у том…
Печат, 16. 10. 2020, Милован Данојлић: Учитавање могућег смисла – СЕЉАЦИ, СЕЉАЦИ… [из Архиве] In memoriam
Дошло је време за поправљање наших лоших односа са највећом силом света, па је добродошао сваки повод за то. Сељаци су неутралан, аполитичан чинилац, са њима се може свашта започети. Према проницљивом схватању уредника политички коректне ТВ мреже, они су, на своју руку, године 1944. повели једну чисто хуманитарну акцију,…
РТРС, СРНА, 26. 10. 2024, 32 године од некажњеног злочина над српским цивилима на Илиџи – На данашњи дан
Данас се навршавају 32 године од када је такозвана Армија БиХ гранатирала територију Републике Српске из правца Игмана, Храснице и Бутмира и на аутобуској станици у општини Илиџа убила 10 и ранила 33 српска цивила, од којих су многи остали трајни инвалиди, а најмлађа жртва овог свирепог масакра био је…
СПЦ, 25. 10. 2024, Епархија будимљанско-никшићка: Злослутно скрнављење тробојне црквене заставе симболом тоталитарне идеологије у порти мојковачког храма
Поводом скрнављења црквене тробојне заставе у порти храма Благовести Пресвете Богородице у Пољима код Мојковца, на начин што је преко симбола крста са оцилима црвеном бојом отиснут симбол петокраке звијезде, Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина мојковачка очекује правовремену и адекватну реакцију надлежник државних органа на откривању и процесуирању починилаца овог…
Срби у БиХ, 23. 4. 2017, Милорад Екмечић: ’Млади муслимани‘ пронацистичка и антисемитска организација из Другог свјетског рата [из Архиве]
Од свих муслиманских организација, пред Други светски рат и у току њега најзначајнија је „Млади муслимани“. По имену, идеологији и грбу била је једна од многих истоветних група у исламским земљама Блиског истока. Формирана је као омладинска секција покрета „Ел Хидаје“, али само једно време се утопила у њу. Деловали…
ОпштинаСоколац.нет, СРНА, 20. 10. 2024, Споменик на Копиту је опомена, чувајмо се подјела
На планини Копито у близини соколачког села Сијерци данас је освештан споменик за 97 бораца Церског четничког корпуса Азбуковачке бригаде погинулих у овом селу у борбама са партизанским јединицама у октобру 1943. године. Споменик је освештао протојереј-ставрофор Илија Чупић након чега су окупљени прислужили свијеће и помолили се Богу за…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 27. 9. 2018, У суботу 27 година од херојској подвига мајора Тепића
У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке.
Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима хрватског Збора народне гарде /зенге/, дигао је магацин у ваздух са 170 тона експлозивних средстава.
Том приликом су страдали и [...]
![Вечерње новости, 23. 6. 2022, Сећање на страхоте логора: Удружење норвешко-српског пријатељства бележи 80 годна страдања [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12377-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 23. 6. 2022, Сећање на страхоте логора: Удружење норвешко-српског пријатељства бележи 80 годна страдања [Мапа]
У ОРГАНИЗАЦИЈИ удружење норвешког-српског пријатељства у Мосјону данас је обележено 80 година од страдања логораша који су послати у смрт за време Другог светског рата у норвешким логорима.
Венце на спомнике у Коргену и Осену пололожил су амбасадор Републике Србије Драган Петровић, смбасадар Републике Босне и Херцеговине Бакир Садовић, као и високи представници норвешких власти. Овом догађају је присутвовао и већеи број мештана као и људи из Србије.
Амбасадор Републике Србије је указао захвалност норвешком народу који сваке године обележава датуме и сећење на страдање српског народа у ло[...]
![Политика, 16. 9. 2023, Како је пробијен Солунски фронт: Јуриш у отаџбину и слободу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16320-350x200-no.jpg)
Политика, 16. 9. 2023, Како је пробијен Солунски фронт: Јуриш у отаџбину и слободу [Мапа]
Навршило се 105 година од пробоја Солунског фронта, операције српске и савезничких војски која је пресудно утицала на завршетак Првог светског рата. Она је за последицу имала ослобођење Србије, Црне Горе и делова Аустроугарске у којима је живео наш народ.
„Људи, Бугари беже... Беже Немци. Фронт је пробијен. Наша пешадија је на својој земљи. Гледао сам својим очима. Летео сам ниско, једва три стотине метара изнад њих, лица сам им видео. Машу нам наши, јуришају. Фронт је пробијен, чујете ли ме?” Ово су биле речи Драгутина Савића, пилота на Солунском фронту, изговорене пре 105 година, септембр[...]
![StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22001-350x200-no.jpg)
StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]
Контакти југословенских комуниста и усташа између два светска рата већ одавно нису историографска непознаница.
Једно од тумачења ове појаве налазимо у књизи старог историчара Бранислава Глигоријевића Коминтерна, југословенско и српско питање, објављеној пре готово 30 година. Глигоријевићева истраживања показују значајно преклапање циљева КПЈ и Павелићевог покрета почетком тридесетих година, због чега чак ни челни људи партије, попут Милана Горкића и Владимира Ћопића, нису зазирали од комуникације са усташким лидерима. У усташком покрету Горкић је видео, читамо у Глигоријевићевој књизи, “израз[...]
Глас Српске, 3. 2. 2023, Истина о страдању Срба: Промоција књиге о Козари 9. фебруара у Лакташима
БАЊАЛУКА - Зборник радова "Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022", која је дјело неколико историчара, писаца и новинара са подручја Републике Српске, Србије и Хрватске, биће промовисан 9. фебруара у Галерији Културног центра Лакташима, с почетком у 19 часова.
Зборник садржи стручне радове историчара и публициста, те бројне фотографије и документе о страдању народа Козаре у Другом свјетском рату. О дјелу ће говорити аутори Зоран Кос, Раденко Вујасин, Радоја Рацановић и модератор Зоран Барош. Организатори овог скупа су Центар за културу и образовање Лакташи и Књижевна заједница "Васо Пелаг[...]
