За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 20. 10. 2024, Бивши заточеници логора Челебић о суђењу у САД крвнику Срба [Мапа]
БИВШИ логораши „Челебића“ који се налазио на подручју данашње Федерације БиХ, у којем су убијани и мучени припадници српског народа, сведочили су пред судом у Бостону у америчкој држави Масачусетс у предмету против Кемала Мрнџића, једног од команданата овог озлоглашеног гета. Мрнџић је ухапшен у априлу прошле године у САД,…
Ceopom-Istina, Геополитика, 15. 2. 2021, Коста Чавошки: Тито, комунисти и цртање авнојевских граница [из Архиве]
Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,… Политика, 19. 10. 2024, Саво Штрбац: Кад нестали постају идентификовани
„Данас су, такође у организацији Министарства хрватских бранитеља, на Медицинском факултету у Загребу идентификовани посмртни остаци пет особа несталих и смртно страдалих особа у домовинском рату, чији је идентитет утврђен методом анализе ДНК. Посмртни остаци идентификованих особа ексхумирани су ранијих година на подручју Сисачко-мославачке жупаније (2), Личко-сењске жупаније (2) и…
Политика, 19. 10. 2024, Доктор Рајан је и заставама чувао рањенике од артиљеријске ватре
Централно место на изложби „Америчка медицинска мисија за Србију и српску војску у време Великог рата 1914–1918”, отвореној у ужичком Историјском архиву, припада др Едварду Рајану (1883–1923), хирургу из САД, шефу прве америчке медицинске мисије (од 15 здравствених радника) која је у нападнуту Србију дошла у најтежим данима Првог светског…
РТРС, Срна, 19. 10. 2024, Роман Борислава Косановића о страдању Срба у Ораховцу
У Народној библиотеци „Бранко Чучак“ у Хан Пијеску промовисан је роман Борислава Косановића „Ораховац рововима омеђен“, други дио трилогије о страдању српског народа на Косову и Метохији и о трагичним догађајима у Ораховцу 1998. године. Косановић је рекао да је ова књига наставак приче о књижевној породици Огњановић кроз чије…
РТ Балкан, 18. 10. 2024, Павелићев паклени план: Колико је некадашњих Срба међу данашњим Хрватима
Не постоје чак ни процене колико се покатоличених Срба, који су преживели геноцид, вратило у православно хришћанство, каже за РТ Балкан историчар Горан Латиновић Између 240.000 и 250.000 Срба покрштено је у НДХ – то је бројка коју је патријарх Иринеј навео у писму папи Фрањи из 2014. године тражећи…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 19.4.2015, Потресно свједочење једног од најмлађих логораша
ДОЊА ГРАДИНА - Слободан Грујичић из села Машићи, општина Градишка, један од најмлађих логораша из Другог свјетског рата, изјавио је да је прошао пакао у јасеновачком логору, као и у Старој Градишци, Јабланцу и селу Млака, гдје је приликом заробљавања добио и број око врата.
„У Јасеновцу смо били у вагонима, а одатле су нас премјестили у Сисак из којег сам касније пуштен кући на основу писма мога оца, који је био заробљен и одведен у Њемачку“, рекао је Грујичић новинарима у Доњој Градини, гдје је дошао на обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Ја[...]
РТРС, Срна, 5.1.2018, Пилиповић: Усташе прекрајале православне матичне књиге у католичке
Власти усташке НДХ узимале су православне матичне књиге, мијењале им наслове, па од 1941. године почиње прекрштавање Срба. Тих примјера има за Босанску Дубицу, наглашава директор Архива СПЦ Радован Пилиповић.
Директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић открива да СПЦ посједује податке да су власти Независне Државе Хрватске /НДХ/ узимале православне црквене матичне књиге преименујући их у католичке, ради прекрштавања Срба.
Те књиге уништавале су касније и комунистичке власти, истиче Пилиповић у интервјуу Срни.
Он прецизира да су бивше комунистичке власти уништавале и оду[...]
![Глас Српске, 14. 1. 2023, Служен парастос за Србе убијене на „Крвавој литургији“ у Драксенићу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11039-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 14. 1. 2023, Служен парастос за Србе убијене на „Крвавој литургији“ у Драксенићу [Мапа]
КОЗАРСКА ДУБИЦА- У Драксенићу код Козарске Дубице данас је обиљежена 81 година од страдања 208 Срба које су на Мали Божић 1942. године у цркви убиле усташе. Тим поводом у Цркви Светог апостола Марка у Драксенићу служена је литургија, а затим је на темељима старе конзервиране цркве служен парастос и положени вијенци.
Парох демировачко-драксенићки Саша Тошановић посјетио је на страшан злочин који су 1942. године починиле усташе из Јасеновца, потпомогнуте домобранима из Градине, Ћуклинца и Драксенића, који су на превару голоруки народ, старце, жене и дјецу довели у цркву.
"Народ су сабили у[...]
РТС, 12.2.2013, Годишњица пробоја из нишког логора
Први пробој логораша у Европи, у време Другог светског рата, догодио се на данашњи дан пре 81 годину. Затвореници концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, успели су да побегну и избегну стрељање на Бубњу. Осам деценија после догађаја, спомен комплекс се реконструише, а музејска поставка мења, први пут после 1969. године
Новина у логорском коплексу биће виртуелна презентација простора и музејске поставке, а први пут биће изложене фотографије 104 припадника равногорског покрета Драже Михаиловића, који су заједно са Скојевцима, Јеврејима и Ромима, од 1941. године били заточени у логору [...]
Политика, 25.10.2021, Приче Из Великог рата: Аустријанци у Чачку одмах узели тројицу талаца
Лекар чешког порекла, др Венцеслав Стејскал, све време окупације одбијао да скине униформу мајора српске војске
Чачак – Повлачење војске из Чачка, састављене већином од трећепозиваца и последње одбране, почело је раног јутра 18/31. октобра 1915. Станко Митић, шеф окружне финансијске управе у Чачку, забележио је у свом ратном дневнику да су државна надлештва у месту већ била спремна за евакуацију, чекала се само наредба војне команде.
„За време нашег поласка у вароши гужва од народа, једни иду на једну а други на другу страну, на лицу сваког познаје се забринутост и очајање. Кад смо прошл[...]
