За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Светиње Браничева, 16. 6. 2011, Предраг Мирковић: Бранио свој народ од прогона и сатирања – Душан Димитријевић војвода Дуле Брђанин [из Архиве]
За оне који нису чули за војводу Дулета, чије је право име било Душан Димитријевић, ово је прилика да му име запамте, а они који му само име знају – да чују нешто више о овом великом јунаку из Браничева, који је своју борбу за одбрану и очување српства започео… Погледи, 16. 10. 2024, Краљево: Подигнут споменик жртвама нациста и комуниста
Више од осам деценија било је потребно да се Краљево одужи онима који су, не размишљајући тих октобарских јутара о својим младим животима, испуњавали заклетву дату краљу и отаџбини и јуришали да истерају немачког окупатора из града, као и онима који су побијени само зато што нису хтели да служе…
ДИЦ Веритас, Portal Novosti, 15.10.2024, Трпиња: Oбjeдињeнe жртвe
Tрилoгиja „Tрпињa извoри пoстojaњa“, aутoрa Ђoрђa Прoкићa, oбухвaтa нe сaмo имeнa стрaдaлих Tрпињaцa зa врeмe Првoг и Другoг свeтскoг рaтa, кao и тoкoм 90-их гoдинa, нeгo гoвoри o њихoвoм пoрeклу и прoфeсиjaмa Прoмoциja књигe „Tрпињa извoри пoстojaњa“, 89-гoдишњeг aутoрa Ђoрђa Прoкићa, oдржaнa je 2. oктoбрa у Пaрoхиjскoм дoму у…
РТРС, 15. 10. 2024, Веритас: Убице шетају слободне, а гдје су убијени госпићки Срби?
Тијела српских цивила, становника Госпића, које су хрватски и полицајци изводили у јесен 1991. године и ликвидирали, још нису пронађена, док су њихове убице и данас на високим положајима у хрватској војсци, полицији и власти, објавио је данас Информационо документациони центар „Веритас“. Према „Веритасовим“ подацима, убијено је најмање 129 лица…
Погледи, Поља, 14. 10. 2024, Две муњевите лекције на ’ђавољем острву‘ – Даница Радовић Ђурђевић
Из мрака голооточких сећања Драгутин Добривојевић издваја дочек нове 1950. године. Била је то „срећна Нова“ под усташким батинама, уз Титове речи и велебитску буру. Непосредно пре те „срећне Нове“ дошли су из Сарајева, из Босне заправо, батинаши, усташе из ратне Ханџар-дивизије. Били су то млади муслимани који су издржавали…
Јужне вести, 14. 10. 2024, Пре 80 година Ниш ослобођен у Другом светском рату
Протеривањем немачких јединица из Нишке Бање и Ниша и спајањем Народноослободилачке војске Југославије, Бугарске армије и совјетског ваздухопловства у центру Ниша код тадашњег хотела „Оријент“, садашњег „Амбасадора“ званично је и коначно ослобођен Ниш у Другом светском рату. Операција ослобађања Ниша почела је 8. октобра 1944. године, али је шест дана… Не заборављамо – Памтимо
РТВ, Танјуг, 30.10.2021, Веритас подсећа: Годишњица хрватског напада на Билогору
Невладина организација "Веритас" подсетила је данас да је 31. октобра 1991. године, нападом на припаднике Територијалне одбране Грубишно поље, започела акција хрватске паравојске под кодним називом "Откос-10", која је имала за циљ ликвидирати или протерати Србе са подручја источне Билогоре, смештеног на северозападу Хрватске, у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице.
Народ источне Билогоре, оценивши да малобројне српске снаге неће моћи дуго издржати притисак преко шест пута бројнијих хрватских формација, а поучен историјским искуством из Другог светског рата, када су их усташе одво[...]
![Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12659-350x200-no.jpg)
Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]
Зашто је један од најмудријих потеза српске елите икада – пуч од 27. марта 1941, и данас под сумњом? Оно што сви заговорници потписивања Тројног пакта, 25. марта 1941. у Бечу, понављају, то су изјаве званичника, немачких и југословенских, смишљене да би биле прихватљиве српском јавном мнењу. У оно време, маневар није успео
У оштрој конкуренцији, државни удар од 27. марта 1941. године спада међу историјске догађаје о којима наша јавност има најмање информација. Разлог је тај што се 27. март, упорно и систематски, од новинских чланака до научних радова, представља као једна од највећих грешак[...]
ИН4С, 20. 2. 2023, Рожајски парох Слободан Радојевић: Српски народ у Рожајама хтио да сачува од заборава своје жртве, ако то било коме смета има проблем са историјом и чињеницама
Парох рожајски Слободан Радојевић, који је свештеник и парох рожајски, и служи свету службу у цркви Ружици, казао је да се фреска која је изазвала негодовање дијела јавности зове „Рожајски мученици“, да се налази на десној страни зида цркве Ружица у Рожајама и да су на њој приказани историјски догађаји.
„На десној страни зида осликана је сцена рушења цркве. Са једне стране налазе се Турци који су цркву Ружицу порушили 1684. године. Ова црква је саграђена у доба Немањића и непозната је година изградње. Њени темељи се налазе недалеко од фабрике „Ибар“ у мјесту Сухо Поље. Поред цркве Ружице по[...]
Дневник.рс, 22.11.2020, Архив Војводине објавио монографију „Усташка зверства; Зборник докумената (1941-1942)”
Предмет: Понашање усташа; Према извештају Штаткомандатуре Сарајево, дана 7.9. су припадници усташа код Раљева у две куће затворили 80 до 100 Срба, мушкараца, жена и деце, куће су запалили, а Срби су живи изгорели.
Неколико других Срба је истом приликом одвојено, било стрељано. Као потврда прилаже се девет фотографија. У извештају за 718. пешадијску дивизију, командант 738. пешадијског пука указује на то да се оваквим насиљима становништво подстиче на устанак; и на крају поново ће немачки војник морати да буде одговоран за последице.
Такође, и К.О. Загреб (Kreigsorganisation, централна [...]
![СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Служен парастос српским Тројчинданским жртвама усташког злочина 1943. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20943-350x200-no.jpg)
СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Служен парастос српским Тројчинданским жртвама усташког злочина 1943. [Мапа]
У Сребреници је данас служен парастос код спомен-крста и костурнице жртвама усташког злочина поводом обиљежавања 81 године од свирепог убиства 250 српских цивила које су усташе убиле на други и трећи дан Тројица 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје.
Парастос је служен код спомен крста који је подигнут 2019. године изнад костурнице, чиме је обиљежено мјесто гдје су сахрањени посмртни остатаци српских мученика које су усташе свирепо побиле само зато што су били Срби, православци.
Присутни су прислужили свијеће за покој душа настрадалих, а положено је и цвијеће ко[...]
