За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Глас Српске, 10. 10. 2024, Сјећање казна за злочин у Пребиловцима
Да би памћење и култура сјећања били истинска казна од које се никакав злочин не може сакрити, свјетлост дана угледао је зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе”, који на 502 странице доноси значајне податке о страдалничком селу у Херцеговини, историји, култури и Пребиловчанима који, ма гдје…
НИН, 2. 10. 2024, Наташа Дракулић: Празна села и гробови без имена
Глас Српске, 10. 10. 2024, Мркоњић Град: Положени вијенци и цвијеће код спомен-обиљежја масовне гробнице
Код спомен-обиљежја масовне гробнице на градском гробљу у Мркоњић Граду положени су вијенци и цвијеће у оквиру обиљежавања 29 година од агресије на 13 западнокрајишких општина и злочина над 2.214 српских цивила и војника који су починили припадници хрватских оружаних снага и такозване Армије БиХ. У име институција Републике Српске…
Глас Српске, 10. 10. 2024, Капиџић покушао кућу Павелићевог доглавника прогласити националним благом
На сједници Комисије за очување националних споменика дошло је до инцидента и вербалног сукоба између чланова Комисије због покушаја да кућа усташког доглавника Адемаге Мешића буде проглашена националним спомеником. Члан ове комисије из Републике Српске Анђелина Ошап Гаћановић предложила је на јучерашњој сједници да се, у складу са чланом 31…
ИН4С, Светигора, 10. 10. 2024, На данашњи дан – 10. октобра 1915. године Аустро-Угарска и Њемачка окупирале Београд [Фото]
Током страховитих борби за одбрану Београда октобра 1915. године, када су Србију удруженим снагама напале трупе Аустро-Угарске и Њемачке, да би им се убрзо придружила и Бугарска, херојство бранитеља српске пријестонице задивило је многе, не само савезнике Србије него и противнике. Удруженим аустро-њемачким снагама супротстављали су се, тада исцрпљени, српски…
РТРС, 10. 10. 2024, Егзодус Срба из Санског Моста: 29 година туге и бола
Симболичним спуштањем ружа и вијенца у Сану, у Приједору је обиљежено 29 година од егзодуса Срба из Санског Моста. До Одбрамбено-отаџбинског рата у тој општини живјело их је 27.000. Сваког 10. октобра, породице погинулих и прогнаних којима је Приједор од 1995. године постао нови дом, обиљеже ову тужну годишњицу. Тужно…