За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 26. 3. 2025, Помен жртвама НАТО агресије одржан у Прагу
Помен жртвама бомбардовања СР Југославије на 26. годишњицу од почетка агресије на нашу земљу, одржан је у Прагу пред амбасадом Србије, у организацији Удружења „Чеси пријатељи Срба на Косову“, којим председава режисер Вацлав Дворжак, аутор филма „Отето Косово“. Говорили су посланик парламента Чешке Републике Јарослав Фолдина, европосланик др Иван Давид,…
Aero.rs, Телеграф, 26. 3. 2025, Последње речи мајора Зорана Радосављевића, хероја који се није вратио На данашњи дан 1999: ’Бежим у облаке‘
Припадници Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије и данас, након 26 година, с поносом се сећају мајора Зорана Радосављевића. Једног од оних који је бранио небо од авиона НАТО снага 1999. са малобројним и полуисправним ваздухопловима. Подсетимо, од 16 Мигова 29 РВ и ПВО тадашње СР Југославије, који су…
СРНА, 26. 3. 2025, Навршиле се 33 године од злочина у Сијековцу [Мапа]
Навршиле су се 33 године од злочина над српским цивилима у Сијековцу код Брода, првог масовног злочина у БиХ који се догодио прије него што је почео сукоб, а починили су га припадници регуларне Хрватске војске и паравојних муслиманско-хрватских снага из БиХ. Тог 26. марта 1992. године у Сијековцу је…
Савез православних новинара, 18. 3. 2025, Мартовски погром на Косову и Метохији, 21. годишњица – Манастир Девич [Фото]
Манастир Девич изграђен у првој половини 15. века у потпуности је страдао у насиљу које је почело 17. марта 2004, и трајало до 19. марта. Епархија рашко-призренска 18. марта 2004. примила је информацију да је КФОР евакуисао монахиње из манастира Девич код Србице, који је окружило најмање 1000 наоружаних Албанаца.…
ИН4С, Принцип, 25. 3. 2025, Хронологија НАТО злочина: Потпуковник пилот Живота Ђурић није се вратио изнад Косова; Страдало 10 војника, рањено 38
25. март 1999. године (2. дан НАТО агресије) Генералштаб ВЈ је саопштио да су ваздушне снаге НАТО-а гађале више од 50 војних и индустријских објеката наменске производње. Погинуло је 10 војника, а рањено 38. У другом таласу војни циљеви у СРЈ гађани су крстарећим ракетама „Томахавк“. Руско министарство за ванредне…
Вечерње новости, 24. 3. 2025, С. Чикарић, С. Петковић, В. Јовановић, Д. Грујичић: НАТО убија са задршком: 70.000 оболелих и 40.000 умрлих – Последице 78 дана бомбардовања СР Југославије, 26 година касније
ОД 700.000 малигних тумора и 400.000 смрти за две деценије, 10 одсто је последица осиромашеног уранијума. Један од ефеката рађање потомака са психофизичким малформацијама, и већи број стерилних особа. Морталитетна стопа од малигних тумора повећана је за чак 36 одсто 2017. у односу на 1998. годину НИ 26 година од… Не заборављамо – Памтимо
![РТС, 08. 08. 2023, Документарни филм: Петровачка цеста [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15781-350x200-no.jpg)
РТС, 08. 08. 2023, Документарни филм: Петровачка цеста [Видео]
Двадесет осам година од ракетирања избегличке колоне.
Документарни филм “Петровачка цеста”, у продукцији Радио телевизије Србије, говори о злочину који се догодио на самом крају хрватске акције Олуја, када су српске избеглице већ прешле на територију суседне државе - Босне и Херцеговине и нису представљале никакву претњу. О колони коју су пресекли хрватски “Мигови”.
Како су се жртве задесиле на месту ракетирања, међу њима и четворо деце?
Шта се дешавало у тренутку авионских напада?
Како је могуће да за злочин, о коме се скоро све зна, нико није одговарао?
О томе у филму говоре пород[...]
Институт за истраживање српских страдања, 24. 4.2023, Миливоје Иванишевић: Молитва за заборављене Србе
Док смо на недавно прослављен велики српски празник Видовдан у манастирима и црквама, пред споменицима и на гробљима неговали успомену на далеку прошлост ми смо своје молитве наменили и жртвама готово безбројних потоњих српских страдања. Па и жртвама последњих оружаних сукоба у раздобљу 1991-1995. година на просторима претходне заједничке државе. И није се могло ни смело без тога.
Кад је Југославија постала непожељна исто се догодило и са Србима у безмало свим њеним републикама. Наши сународници су протеривани с посла, полицијски контролисани и затварани, деца малтретирана у школама и на ул[...]
![Политика, 26.6.2011, Логор за Југословене у поларном кругу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p3816-350x200-no.jpg)
Политика, 26.6.2011, Логор за Југословене у поларном кругу [Мапа]
Нарвик – Место на северу Норвешке, у каменитом пределу, међу планинама које су и у јуну местимично покривене снегом, на подручју на којем се за време Другог светског рата налазио немачки логор за југословенске заробљенике – Овре Јарнван, од пре неколико дана обележено је спомеником и стављено под заштиту норвешке државе.
Добро видљив с пута, споменик који је средином прошле недеље свечано открио норвешки министар животне средине и међународног развоја Ерик Солхајм сведочи о великом страдању југословенских заробљеника, који су несрећне логорске дане проводили на око 4.000 километара од куће,[...]
eBrcko.net, СРНА, 12. 12. 2024, Брчко: Обиљежене 32 године од страдања бораца и цивила у Вучиловцу и Крепшићу
У Крепшићу и Вучиловцу код Брчког данас су обиљежене 32 године од страдања бораца Војске Републике Српске /ВРС/ и цивила приликом напада јаких снага Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске на Вучиловац на данашњи дан 1992. године.
На зиду спомен-храма у Крепшићу, испред кога је служен помен и положени вијенци и цвијеће, на мермерним плочама уклесана су имена више од 120 палих бораца из Марковић Поља и Крепшића, те Челинца и Козарске Дубице.
„Ова имена трајно свједоче да су Крајишници и Посавци дали живот за одбрану Посавског коридора живота и Републике Српске“, рекао је предсједник Мј[...]
Глас Српске, Срна, 9. 9. 2024, Снимљено свједочанство о погинулом борцу ВРС, добровољцу из Куманова
Фондација "Визуелни архив српског страдања" снимила је емисију о Горану Николићу, погинулом борцу Војске Републике Српске, првом добровољцу из данашње Сјеверне Македоније, који је 1991. године дошао из Куманова да брани српски народ и Републику Српску.
О Горановом животу свједоче његове три сестре - Слађана, Светлана и Фросина, које су први пут заједно оставиле трајно свједочанство о животу и херојству свог јединог брата, саопштено је из Фондације.
Горан Николић прикључио се Првом батаљону Војне полиције Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске.
Николић је у 22. години погинуо [...]
