За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 9. 10. 2024, Не поштује се одлука Уставног суда о стављању ван снаге Закона о родној равноправности
Нашу културу не обавезује, нити сме да је обавезује, оно што су појединци усвојили из приручника и на семинарима за уродњавање језика и то сада примењују у неким медијима и државним актима, каже Срето Танасић Иако је Уставни суд Србије још 28. јуна ставио ван снаге Закон о родној равноправности,…
РТ Балкан, 9. 10. 2024, Понижавање Срба на КиМ: Супружнике терају да се поново венчавају – не признају српске изводе
Када смо пре пар година одлучили да пријавимо децу у косовски систем ‘открили’ смо да је супруга удата, а да сам је – неожењен. Онда су настале невоље, месецима смо покушавали да то променимо, безуспешно, прича за РТ Балкан Србин из Северне Митровице Србин из Северне Митровице, стар 45 година,… Политика, 9. 10. 2024, Момчило Павловић: Краљ Александар је пркосио судбини
ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА ОД МАРСЕЉСКОГ АТЕНТАТА При повратку из Софије септембра 1934. када га је енглески посланик питао плаши ли се атентата рекао је: „Никад на то нисам ни помислио док сам био у Бугарској. Таква ми се ствар пре може догодити у Француској”. Тада је и написао тестамент, који је… Вечерње новости, 6. 10. 2024, Никола Жутић: Комунисти у Дрездену растурају Југославију – Краљевина СХС требало да буде уништена као непријатељски јужни бок СССР-а
РАДИКАЛНО антијугославенске ставове Коминтерна је заузела на III пленуму свог Извршног комитета (12–13. јуни 1923) и на V конгресу 1924. године. Прекретница према националном питању настала је прихватањем Лењинове концепције о федерацији совјетских република. Тиме је разбијена снага руског јединства и руског национализма а самим тиме и руског православља. На…
Јадовно, 4. 10. 2024, О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији [Мапа]
До данас, деценијама послије Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок. Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок. Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км… N1, Beta, 2. 10. 2024, Стамена Јелић на процесу Тачију: ОВК 1999. у Ораховцу отела мог мужа, никад га нисмо нашли
Сведокиња оптужбе Стамена Јелић изјавила је данас на суђењу четворици ратних лидера ОВК у Хагу, да је ОВК, у лето 1999. године у Ораховцу, отела њеног супруга и друге Србе који више никада нису виђени живи. За ратне злочине над Албанцима, Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, РТРС, 26. 3. 2024, Вијенци за жртве у Сијековцу: У масовној гробници и посмртни остаци 23 дјеце
У Сијековцу код Брода обиљежавају се 32 године од злочина над недужним српским цивилима у овом селу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ.
Помен жртвама служиo се у порти Цркве Свете великомученице Огњене Марије, а присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.
Обиљежавању су присуствовали и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Викт[...]
![СРНА, 22. 6. 2024, Служен помен придворачким жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20926-350x200-no.jpg)
СРНА, 22. 6. 2024, Служен помен придворачким жртвама [Мапа]
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је помен за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године.
Тројица Срба успјела су да побјегну са мјеста стратишта и упозорили су остало становништво, чиме је спријечена масовнија ликвидација српског живља из Требиња и околине.
На иницијативу потомака страдалих Срба из Придвораца 2006. године подигнута је спомен-капела уз Придворачку јаму.
Жељко Шакота, потомак једног од страдалих, рекао је новинарима да се 81 годину чекала ексхумација и да се подигне спомен-о[...]
ИСКРА, 16. 8. 2016, Изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем подофициру Првог светског рата
У галерији Дома ратних војних инвалида у Београду отворена је изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем војнику, а потом и подофициру Првог светског рата. Припремљена и организована с Музејом Јадра из Лознице, изложба ће трајати до 27. августа.
Посетиоци ће моћи да виде више десетина фотографија и факсимила докумената о дечаку јунаку, ратном и мирнодопском страдалнику – Момчилу Гаврићу. Поставка чији је аутор Горан Вилић, кустос историчар Музеја Јадра, има две целине. Једна је посвећена Гаврићевом ратном путу, а друга послератном школовању и приватном животу „ратника мањег од пушке“.
Рођен пр[...]
Политика, 19.2.2012, После 70 година пуна истина о „Лагеру Ниш“
Ниш – Овогодишње обележавање јубиларних 70 година од историјског и херојског пробоја логора на Црвеном крсту у Нишу, 12. фебруара, у знак сећања на јуриш 147 голоруких логораша на наоружану немачку стражу и бег 105 преживелих преко бодљикавих жица на слободу, донео је нешто сасвим ново. Наговештено је исправљање неправде према свим антифашистима који су били заточеници злогласног „Лагера Ниш“ током Другог светског рата.
Група историчара, које предводи професор Александар Динчић, успела је да пронађе и прикупи вредну документацију која ће изменити и значајно допунити музејску поставку у лого[...]
Политика, 16. 1. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (1): Сећање на живот иза бодљикаве жице
Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања.
Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом Краљевине Југославије и одвођењем њених војника у заробљеништво.
Будући да се ове године навршава осам деценија од Априлског рата, „Политика” отпочиње серијал с намером да на основу историјских сведочанстава подсети на неке од бранилаца отаџбине. Започећемо га причом[...]
