За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 5. 10. 2024, Никола Жутић: Југославија брана од продора комунизма – Политика Ватикана према Југославији потчињавала се диктату фашистичке Италије
ХРВАТСКИ „блок“ франковаца и радићеваца предводио је антисрпске ревизионистичке снаге које су биле окупљене у Бечу. Прашке Лидове новине у чланку „Аустријски Хајмвер и хрватски франковци“ долазе до закључка да бивши аустријски официри хрватске народности (Саркотић, Стипетић и Перчевић) стоје у вези са аустријским Хајмвером и да заједнички раде против…
Политика, 7, 10. 2024, Амерички медицинари на страни Србије у Великом рату
У Историјском архиву Ужице отворена је изложба докумената о лекарима, хирурзима и медицинским сестрама, који су као чланови здравствених мисија притекли у помоћ нашем народу у периоду 1914-1918. Помоћ Србији у страдањима Великог рата стизала је и из далеке Америке. Најпре од наших исељеника, који су вођени патриотизмом и емоцијама…
РТРС, Срна, 7. 10. 2024, Дракулић: Нећу одустати од теме страдања Срба у Јасеновцу
Сценариста филма „Дара из Јасеновца“ Наташа Дракулић поручила је да неће одустати од теме страдања Срба који су преживјели пакао Јасеновца и других логора без обзира на погрешно представљање дјевојчице Даре из Јасеновца на америчком гиганту филмске индустрије Амазон. Након што је Дара представљена као „хрватска дјевојчица“, а потом и…
Глас Српске, 29. 9. 2024, Ристо Милићевић: Од правника до герилца у акцијама високог ризика
Био је понедјељак, 5. октобар 1908, пријатан ранојесенски дан у Београду. Међутим, негдје иза 16 часова, испред тадашње редакције „Политике“ на Теразијама, комешала се повелика група људи која је сваког трена нарастала, привлачећи као магнет пролазнике. Још из далека чули су се гласни повици, а у ваздуху је зујала нека… Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2024, Обиљежено 30 година од злочина у Tрнову
Муслиманске снаге су прије 30 година на данашњи дан у мјесту Чакле, у федералној општини Трново, прекршиле примирје и мучки убиле 21 припадника Војске Републике Српске, међу којима су биле и медицинске сестре, а за овај мучки злочин нико није одговарао. Тим поводом данас су прислужене свијеће у спомен-соби, те…
Вечерње новости, 4. 10. 2024, Никола Жутић: Српске идеје на удару европских ревизиониста – Готово век ипо намеће се ’истина‘ загребачке историографске фалсификаторске школе
СРПСКА историјска наука није се у већој мјери бавила контроверзном „проказаном“ темом великосрпства – темом која у минулим епохама није наилазила на повољан одјек у југославенским али и српским државним, културним и научним институцијама. У иностраној литератури и литератури (памфлетима) земаља из региона (српског окружења) углавном су биле у оптицају…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 30.7.2018, Сјећање на страдање Срба у Трнову
Дан страдања српског становништва Трнова током протеклог рата, данас обиљежава општинска Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Предсједник те организације Горан Тимотија рекао је да су у Трнову и околним селима, током рата страдала 124 невина цивила од којих је најмлађа жртва у Ледићима било дијете од 18 мјесеци, а најстарија жртва имала је 95 година.
У одбрани огњишта живот је положило 186 бораца.
[...]
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 - Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе је српска влада систематски прикупљала податке обавештавајући јавност о бугарском кршењу међународног ратног права. Бројни извори о бугарским злочинима представљени су на Конференцији мира у Паризу. Ипак, на њ[...]
СтараХерцеговина.rs, 2. 11. 2022, Др Саша Недељковић: Дубровачки Срби од 1945. до 1992.
У Дубровнику је за време Другог светског рата деловао „Покрајински национални комитет за Херцеговину, Боку и Дубровник”, а Срби католици уписивали су се у Дубровачку бригаду Југословенске војске у Отаџбини. На печату је писало Дубровачка војно-четничка бригада. Због тога су Срби католици у Дубровнику страдали у партизанским чишћењима непосредно после ослобођења 1944. и 1945.
О томе какве су биле прилике у Дубровнику писали страни официри за везу. У јесен 1944. један амерички официр за везу у Дубровнику извештавао је: „Став партизана је да свако ко је у време окупације живео у граду и ниј[...]
Радио Требиње, 16. 1. 2025, Сјећање на најмлађег борца Требињске бригаде - 30 година од смрти Александра Маслеше
Најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске Александру Маслеши данас је у Требињу служен помен чиме је обиљежено 30 година од његове смрти.
На спомен обиљежју цвијеће су данас положили породица, саборци, представници града Требиња, требињске Борачке организације те други појединци, а помен је служио свештеник Никола Јанковић.
Саборац из Бобанске чете Драган Ристић каже да је Маслеша са непуних 16 година приступио Бобанској чети гдје је остао до посљедњег дана.
"Жртва је велика, он као јединац код родитеља, дао је нешто што је најсветије, свој живот", рекао је Р[...]
Искра, 11. 04. 2024, Владимир Умељић: Сребреница, (не)право и (не)морал
Немачка се свим силама упиње да у УН некако прогура једну резолуцију о „српском геноциду“, што је било и за очекиватим, јер кад год Запад повиче да Русија у Украјини крши међународно право, руски званичници питају – а шта сте ви чинили у Југославији 1999?
Запад на то узвраћа – то је била само хуманитарна профилкаса новог, јер већ једном у Сребреници почињеног геноцида.
Овде се на проверу ставља теза, да је после оног од стране Хашког трибунала за бившу Југославију (ICTY) редефинисања злочина геноцида, сада на реду још један (политички, ненаучни) покушај накнадног легитимисања НАТО-зл[...]
