За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2024, Обиљежено 30 година од злочина у Tрнову
Муслиманске снаге су прије 30 година на данашњи дан у мјесту Чакле, у федералној општини Трново, прекршиле примирје и мучки убиле 21 припадника Војске Републике Српске, међу којима су биле и медицинске сестре, а за овај мучки злочин нико није одговарао. Тим поводом данас су прислужене свијеће у спомен-соби, те…
Вечерње новости, 4. 10. 2024, Никола Жутић: Српске идеје на удару европских ревизиониста – Готово век ипо намеће се ’истина‘ загребачке историографске фалсификаторске школе
СРПСКА историјска наука није се у већој мјери бавила контроверзном „проказаном“ темом великосрпства – темом која у минулим епохама није наилазила на повољан одјек у југославенским али и српским државним, културним и научним институцијама. У иностраној литератури и литератури (памфлетима) земаља из региона (српског окружења) углавном су биле у оптицају…
РТРС, 5. 10. 2024, У Факовићима код Братунца парастос за 49 убијених Срба
У Факовићима код Братунца служен је парастос за 49 мјештана, од којих је 25 цивила и војника настрадало 5. октобра 1992. године. Парастос и свијеће за покој душа настрадалих прислужене су код спомен-обиљежја које је прошле године откривено знак сјећања и захвалности мјештанима који су дали живот за Републику Српску.…
Вечерње новости, 11. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: МИЛУНКУ СМРТ НИЈЕ ХТЕЛА, ПРЕЖИВЕЛА ЈЕ БРОДОЛОМ: И у Бизерти, у Тунису, несрећна Србија је остављала кости своје деце… [из Архиве] Мапа
ФЛОРА Сендс, храбра Иркиња, 1915. године приступила је Топличком гвозденом пуку нетом пре почетка повлачења српске војске кроз Албанију. Била је је једина жена са Запада која се са пушком у руци борила у српској војсци. Истовремено је била и једина припадница нежнијег пола из европских земаља која је као…
Српски Kозаци Благовести, Новости, 6. 11. 2019, Тито je прећутао злочине над Србима у Јасеновцу [из Архиве]
Шта је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то свет који смо позајмили од предака, а дугујемо га потомцима? Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, ми овдашњи на овом узврелом Балкану, у вртлогу… Косово Онлајн, Глас Српске, Спутњик, Танјуг, 4. 10. 2024, Представљена књига португалског генерала Куње – ’Косово нечувено отимање независности‘
У Београду је данас представљена књига португалског генерал-мајора Раула Куње „Косово нечувено отимање независности“, Португалски генерал Раул Куња изјавио је да постоји велики несклад између онога што је видео док је као официр Унмика служио на Косову и Метохији и онога како су западни медији извештавали о ситуацији у јужној…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 11. 2. 2023, Бранко Пејовић: Рат је објављен или Беч блефира
Аустроугарска је 15/28. јула 1914. објавила рат Србији. Први дан рата „Политика” је у то доба овако описала: „Настало је мирно светло јутро. Гласови који су се тешком муком пробијали кроз телефонску жицу из Ниша били су сасвим повољни. Русија је примила да интервенише, сер Едвард Греј изјавио је у енглеском парламенту да је наредио амбасадорима Енглеске да саопште владама држава код којих су акредитовани да британска влада предлаже да се у Лондону састане међународна конференција великих сила ради решења српско-аустријског сукоба. То су биле вести из Европе које су наговештавале да ће се мир о[...]
Срна, 14.6.2015, Обиљежено 70 година од страдања на Лијевче пољу
СРБАЦ, 14. ЈУНА /СРНА/ - У селу Разбој код Српца данас је обиљежено 70 година од страдања бораца Југословенске војске у отаџбини на Лијевчу пољу.
Помен и Свету архијерејску литургију у храму Преображења Господњег у Разбоју код Српца служили су Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, уз саслужење двадесетак свештеника Српске православне цркве из бањалучке регије и Црне Горе.
Неколико стотина грађана присуствовало је помену за припаднике бивше Југословенске војске у отаџбини, цивиле и свештена лица[...]
![Погледи, 1. 4. 2023, Априлски рат 1941. године [Филм]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13347-350x200-no.jpg)
Погледи, 1. 4. 2023, Априлски рат 1941. године [Филм]
прилски рат је је трајао довољно дуго да успори Хитлера у оганизовању напада на Совјетски савез. Ко су били хероји одбране Југославије? Пуковник Драган Крсмановић, магистар историјских наука, анализира ток Априлског рата, његове битке, трајање и значај у одлагању напретка операције Барбароса.
[...]
![Погледи, 21. 11. 2022, Милослав Самарџић: Операција Шварц (Битка на Сутјесци) према немачким документима [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14691-350x200-no.jpg)
Погледи, 21. 11. 2022, Милослав Самарџић: Операција Шварц (Битка на Сутјесци) према немачким документима [из Архиве]
После састанка са Хитлером, 3. марта 1943, Лер је и немачку Врховну команду упознао са планом за ”концентричан напад против Михаиловића под шифром `Шварц`”
О припремама за операцију ”Шварц” (”Црно”, односно ”Црни план”), генерал Лер обавестио је Хитлера 3. марта 1943, за време посете његовом штабу. Као циљ операције Лер је назначио уништење четника у Црној Гори, а Хитлер је захтевао да се ”јаким дневним и ноћним ударом” бомбардује Колашин, верујући да се ту налази Дражин штаб. Том приликом Лер је тражио, и добио, да се специјално ради овог подухвата са Источног фронта доведе 1. планинска (а[...]
Вечерње новости, 6.10.2021, Храну смо сакпљали на ђубришту: Нада Пешут Видовић не заборавља страхоте из мађарског логора Шарвар
Јесте да је прошло равно 80 година. Тачно је и да сам била дете. Али верујте, нема дана да не помислим на јесен и зиму 1941. године и месеце у мађарском логору Шарвар.
Свега се сећам, а највише страшног осећаја глади и прљавштине којом смо били окружени.
И страха. То се не да речима описати, нити се може заборавити.
Можда не постоје речи, али начин на који нам своја сећања на време интернације казује Нада Видовић, рођена Пешут, (86) из Алексе Шантића код Сомбора, глас пун тескобе и дубоки уздаси који упорно прекидају речи, много и недвосмислено говоре о свему ономе што су она и њени з[...]
