За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
e-Veritas, 31.10.2020, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz istočne Bilogore, 1991. godine
Dana 31. oktobra 1991. godine, napadom na TO Grubišno polje, započela je akcija hrvatske paravojske pod kodnim nazivom „Otkos-10“, koja je imala za cilj likvidirati ili protjerati Srbe sa područja istočne Bilogore, smještenog na sjeverozapadu Hrvatske u trouglu između Bjelovara, Daruvara i Virovitice. Narod istočne Bilogore, ocjenivši da malobrojne…
Вести онлајн, 30. 10.2020, Горњи Милановац: Град на ломачи
Један од најтрагичнијих месеци у историји Србије је октобар 1941. Тада се догодило масовно стрељање грађана и ђака у Крагујевцу. Исте године, 15. октобра, готово до темеља је спаљен Горњи Милановац. Овај датум је у аналима овог града, тада вароши изграђене 1853, уписан црним словима. Прошле године је, у иначе…
Vesti onlajn, 29.10.2020, DIC Veritas: Godišnjica stradanja Srba Požeške kotline
Dokumentaciono-informativni centar Veritas podseća da se ovog 29. oktobra navršava 29. godina od prvog masovnog proterivanja Srba iz Hrvatske. Prema naredbi tadašnjeg Krizno štaba Slavonske Požege, Srbima iz 26 sela podno Papuka i Psunja je naređeno da napuste svoje domove „u cilju zaštite života“. Na meti ove naredbe našla su… РТРС, 28.10.2020, Изложба Музеја Српске „Јасеновац – највећи усташки логор смрти“ поново у Москви
У Московском Кремљу у Измајлову први пут биће представљена комплетна мултимедијална изложба Музеја Републике Српске „Јасеновац – највећи усташки логор смрти“ аутора Миленка Ђорђевића. Циљ пројекта је очување историјског сјећања и стварање јединствене изложбе која обухвата различите стране живота становништва током Великог Отаџбинског рата; како су ратовали, како су снимали…
РТРС, Срна, 27. 10. 2020, Литургија и помен страдалим мјештанима у Гређанима
СТАРА ГРАДИШКА, 27. ОКТОБРА /СРНА/ – У Гређанима, код Окучана, данас ће, поводом прославе храмовне славе Свете Петке, бити служена Литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995 убиле хрватске снаге, те усташе у Другом свјетском рату од 1941. до 1945. године. Литургију и помен…
Политика, 26.10.2020, Саво Штрбац: Чији је војник био Ненад Крстић
„Ако отворимо попис Музеја жртава геноцида са сједиштем у Крагујевцу,… или попис жртава Документационо информационог центра Веритас Саве Штрбца, под редним бројем 2858. пронаћи ћемо име Ненада Крстића“, пише на почетку текста „Срамота ЈНА коју српска страна и данас скрива, Србијански рочник пребјегао у хрватску војску с транспортером ЈНА“ недавно…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 21. 8. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (31): Сужањ из једанаест логора
У бројним реаговањима на серијал „Политике” о заробљеницима Априлског рата, једно писмо је нашој редакцији стигло и из Републике Српске. Наш читалац Драгољуб Родић из Бијељине послао нам је причу о свом деди, по којем је и добио име. Његов деда Драгољуб Драган Родић (1912–1990) био је официр Краљевине Југославије и заточеник у Немачкој.
„Рођен у Бањалуци, деда је 1932. завршио Нижу школу Војне академије. Произведен је у чин потпоручника и добио је распоред у Бијељини. После низа унапређења, 1940. је као пешадијски капетан друге класе прекомандован у Сарајево, где се сели са супругом Загорко[...]
ИН4С, 18.9.2021, Стоилковић: Кајмакчалан, вечита инспирација садашњих и будућих генерација
Кајмалчалан, вечита инспирација за садашње и будуће генерације. Нека је вечна слава и хвала бесмртним херојима нашег народа. Живео 15. септембар дан српског јединства, слободе и националне заставе
Посланик Демократске партије Срба у македонском Собрању, Иван Стоилковић, објавио је на друштвеној мрежи поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, 15. септембра слику са Кајмакчалана.
Те 1916. године приликом пробоја Солунског фронта, вијорили су се српски барјаци. Срби су тада кроз „Капију слободе“ први пут закорачили у своју земљу. Стоилковић је баш н[...]
СРНА, 30. 7. 2024, Српска памти - Трново: Вијенци и свијеће у знак сјећања на страдале Србе
Литургијом у Храму Светог Георгија, парастосом и полагањем вијенаца код централног споменика у Трнову, данас је обиљежен Дан сјећања на страдање српског становништва ове општине.
Вијенце на спомен-обиљежју у Трнову положили су савјетник предсједника Републике Српске Урош Бјелица и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, начелници општина Трново и Калиновик Драгомир Гаговић и Радомир Сладоје, те Горан Тимотија из општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Вијенце су положили и представници Скупштине града Источно Сарајево, борачких орг[...]
![Глас Српске, РТРС, 7. 9. 2024, Гаравице: 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба; Нове провокације - постављена ратна застава БиХ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22026-350x200-no.jpg)
Глас Српске, РТРС, 7. 9. 2024, Гаравице: 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба; Нове провокације - постављена ратна застава БиХ [Мапа]
У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, обиљежавају се 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце.
Служен је парастос и положени вијенци и цвијеће на споменик.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је данас да Срби памте своје жртве, а поштују и туђе, те да никада неће скрнавити спомен-обиљежја на стратиштима на подручју Српске, нити Федерације БиХ.
Егић, који је рекао је да ратној застави БиХ не приличи да буде на овако светом мјесту.
Он је навео да је у Другом свј[...]
Стање ствари, ИН4С, 15.6.2020, Никола Милованчев: Истина о тобожњој сарадњи митрополита Јоаникија са окупатором
Окупаторске власти су добро знале шта митрополит Јоаникије о њима мисли и зато је и био под полицијским надзором
Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“. Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941.
Оцене титоистичких (назови) историографа су следеће: митрополит Јоаникије је ист[...]
