За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 27.10.2020, Срби из Америке у Првом светском рату
Халијард фондација, амбасада САД и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” организовали су под кровом установе у Булевару краља Александра, свечани програм и документарну изложбу фотографија у част српског добровољачког покрета у Америци током Првог светског рата. То је како наводе организатори, величанствено поглавље у српско-америчким односима. Из Халијард фондације истичу да…
СРНА, 23.10.2020, Кумановска битка – Брза побједа српске војске
БИЈЕЉИНА, 23. ОКТОБРА /СРНА/ – Турским нападом на данашњи дан 1912. године почела је Кумановска битка, у којој је Прва српска армија под командом регента Александра Карађорђевића, за само два дана, до ногу потукла турску Вардарску армију Зеки-паше и тако задала тежак ударац моћном непријатељу у Првом балканском рату. Турци…
Политика, 21. 10. 2020, Двадесети други октобар 1944. у Главној војној болници
Осамнаестог октобра 1944. године Немци напуштају своју војну болницу у Пастеровој 2 у Београду на радост српског дела особља Главне војне болнице које долази до санитетског материјала што га Немци нису стигли да однесу у паничном бегу. Два дана касније у болницу стижу рањени партизани и Руси, а са њима…
Српски меморијал, СРНА, 22.10.2020, Ослобођење Приштине од Турака – На данашњи дан
БИЈЕЉИНА, 22. ОКТОБРА /СРНА/ – Трећа српска армија под командом генерала Божидара Јанковића на данашњи дан 1912. године разбила је турске снаге и ослободила Приштину. Ослобођење Приштине у Првом балканском рату оставило је велики утисак на српске јединице и деморалисало турске војнике. Историчари наводе свједочења о уласку српске војске у…
СРНА, 22.10.2020, Приједор: Спремајте се да идете на фотографисање ради добијања пропусница
ПРИЈЕДОР, 22. ОКТОБРА /СРНА/ – Усташки покољ српских цивила у Великом Паланчишту и Горњем Јеловцу у октобру 1942. један је од најстрашнијих примјера свирепог и планског страдања народа у Поткозарју, а вјероватно и на ширим просторима насељеним српским народом, оцијенила је виши кустос Музеја Козаре у Приједору Ведрана Адамовић. „Била…
InfoKg.rs, 21.10.2020, Сећање на страдале 1944. године који су животе дали за ослобођење Крагујевца
Полагањем венаца покрај спомен обележја у Опорници одата је почаст погинулим Црвеноармејцима који су дали своје животе током ослобађања Крагујевца 1944. године. У знак сећања на жртве револуционарног терора исте године, код Громовића улаза служен је парастос. Међу присутнима у Опорници био је и Властимир Божиновић Власта из Лужница, једини…
Не заборављамо – Памтимо
ГрачаницаОнлајн, 13.1.2018, Покољењима треба оставити оно што је наслеђено
„Лако је отићи, али шта ћемо са гробљима и гробовима“, пита се Максимовић, додајући да је најлепше живети тамо где си рођен.
На путу од Прековца према Гњилану, у општини Ново Брдо, међу брдима, са обе стране Криве Реке, сместило се село Зебинце.
Улазимо у село пустих сокака и долазимо до куће, у којој са супругом, пензионисаном наставницом хемије, сином, снахом и двојицом унука, живи учитељ, такође у пензији и некадашњи председник општине Ново Брдо, Србољуб Максимовић. На нашу опаску да смо дошли да обиђемо Косовско Поморавље, Србољуб нас исправља.
„Ово је криворечки крај, а не Косовско Пом[...]
Вечерње новости, 10.1.2016, Миливоје Иванишевић: Злодела над Србима и дан-данас се прикривају
Историчар Миливоје Иванишевић: У последњем рату у БиХ страдало 31.000 Срба, у Првом светском око 400.000, а Другом 721.000. Демографске чињенице годинама скриване. РС је наша највећа победа у 20. веку
РЕПУБЛИКА Српска створена је животима 31.000 њених грађана који су погинули у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Око 1.700 Срба и даље се води као нестало, док је у овим сукобима са својих огњишта протерано њих 550.000.
Пре тога, у Првом светском рату у БиХ је страдало 400.000 становника српске националности, док их је у Другом изгинуло 721.000. Толико суров и немилосрдан в[...]
Вечерње новости, 23. 4. 2023, Први пут доступни докази о усташком масакру код Гацка: Проти Видаку спалили браду, па га живог бацили у нужник
УСТАШКИ бојник Махмут Туновић из села Мрђеновића доставио је, 21. августа 1941. године, извештај претпостављенима о масовном злочину који су његове јединице, састављене од 100, већих делом муслиманских усташа, починиле у српским селима у околини Гацка. Он је до детаља описао у која су села његови саборци упадали, како су им обећаване куће оних који убију, чиме су ударали и клали, ко су починиоци...
Овај извештај нови је експонат у Музеју жртава геноцида, откупљен од приватних лица у Канади, а директор Музеја Дејан Ристић представио га је поводом 22. априла, националног Дана сећања на жртве [...]
Вечерње новости, 11.8.2019, Тајни немачки досије: И нацисти се згражавали над усташким зверствима
Тајни немачки досије, који је доспео у Архив Војводине, управо у целости преведен, сведочи о стравичним злочинима у време НДХ, који су у шоку и неверици остављали и окупаторе Другог светског рата
ОКРУТНОСТ са којом су под вођством усташа вршена убиства у НДХ превазилази све оно што је досад забележено у крвавој историји балканских народа. Људи су клани као животиње, лобање им разбијане чекићима или секирама, утеривани су као стока у штале које су затим паљене...
Ово је део шокантног аутентичног немачког досијеа о усташким зверствима над Србима, Јеврејима и Ромима, почињеним 1941. и 1942.[...]
Политика, 15.11.2020, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Непријатељ терао српске цивиле пред пушке српских војника
У касну јесен 1915, док непријатељ свом силином надире на Србију, повлаче се житељи севернијих српских вароши ка јужним крајевима. У Краљевo се тада слива више десетина хиљада избеглица. Овуда у одступању ка југу пролазе и краљ, влада, Врховна команда.
Ратни путеви у те крајеве доводе и ратнике Ужичког одреда, који је припадао Дринској дивизији. Храбро бранећи нападнуте положаје на овом подручју они, заједно са другим српским снагама, омогућавају главнини војске и државе повлачење кроз Ибарску клисуру на Космет и даље ка Јадранском мору, пре непријатеља који би да је окружи и порази. У тим [...]
