За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 21. 10. 2020, У Шумарицама одржан традиционални „Велики школски час“
У Спомен-парку „Крагујевачки октобар“ у Шумарицама данас је без присуства публике одржана традиционална менифестација „Велики школски час“ у знак сјећања на око 3.000 крагујевачких цивила које су стрељали нацистички војници у знак одмазде за десет убијених и 26 рањених њемачких војника. Манифестација, која се од 2012. године обиљежава и као…
РТРС, Срна, 21. 10. 2020, Преминула српска хероина Милица Маљковић
На православном гробљу у Сурчину данас ће бити сахрањена Милица Маљковић која је као дијете преживјела пакао усташке јаме Равни Долац на Динари. Милица Маљковић, рођена Бошковић, родом је из Доњих Рујана код Ливна. На православни празник Огњену Марију 30. јула 1941. године усташе из Рујана и околине одвеле су…
Јужне вести, 20.10.2020, На данашњи дан савезници бомбардовали Ниш
НИШ – На данашњи дан, 20. октобра 1943. године, британски и амерички авиони бомбардовали су Ниш у Другом светском рату. Процењује се да је тада усмрћено више од 250 српских цивила, укључујући више десетина деце. Савезници су бомбардовали објекте немачке окупаторске војске, који су претрпели оштећења, али тада су највише…
Вечерње новости, 18. 10.2020, Сећање на Крвави октобар 1941. године у Јадру: Небо „дохватило земљу“ од туге
Током велике казнене експедиције, коју су спровели немачки нацисти средином октобра 1941. године у селима Горњег Јадра, када је стрељано око 3000 цивила из овог дела Србије и један број избеглих Срба и Словенаца, од хрватске усташке каме из Славоније (13. усташка бојна из Сремске Митровице), 18. октобра, пре 79…
Милош Станић: Заборављена књига о Степинцу
Амбасадор Југославије у САД Сава Косановић је написао књигу о Степинцу – The Case of Archbishop Stepinac, 1947. године, а која је објављена у издању посластва Југославије у Вашингтону. У књизи је дао је преглед штампе и црквених новина Независне Државе Хрватске за време Другог светског рата и ту се…
Вести Онлајн, 17.10.2020, Годишњица масакра Срба у Госпићу
Документационо-информативни центар „Веритас“ подсећа да се ове године навршава 29 година од великог масакра Срба у Госпићу 1991. Током тих јесењих месеци страдало је најмање 124 српских цивила, од чега је најмање половина убијена 17. и 18. октобра те године. Саво Штрбац, директор Веритаса истиче да је са овим злочином…
Не заборављамо – Памтимо
058.ба, 9.4.2017, Сретен Митровић: Уз 75. годишњицу покоља у селима Милошевићи и Стари Брод
СЈЕЋАЊА МАРЕ ШАЛИЋ ЗА УЏБЕНИКЕ ИСТОРИЈЕ
РОГАТИЦА – Један догађај који се трајно урезао у 92 године живота старице Маре Пајић, удато Шалић, која живи у селу Закомо код Рогатице, збио се у прољеће ратне 1942. у селу Милошевићи у кањону Дрине низводно од Вишеграда, када је десетак хиљада до зуба наоружаних усташа злогласне „Црне легије“, заједно са њиховим „цвијећем“ бројном муслиманском милицијом под командом Јуре Францетића пред собом гонило непрегледне збјегове Срба од Сарајевско-романијске регије, Олова, Кладња, Хан-Пијеска, из Рогатице и Борика, Сјемећког поља, Горње и Доње Лијеске и друг[...]
РТРС, Срна, 15.6.2017, Обиљежено четврт вијека од страдања Срба у Мостару
У Мостару је данас обиљежено 25 година од страдање Срба у долини Неретве, гдје је 14, 15. и 16. јуна 1992. године убијено 386 људи, протјерано више од 20.000 Срба и уништена сва српска имовина и богомоље.
Четврт вијека од страдања Срба у Мостару, које су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске, обиљежено је бацањем цвијећа у ријеку Буну и служењем парастоса у Старој цркви.
Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње овим је обиљежила и Дан несталих и погинулих херцеговачке ре[...]
СРНА, 9.9.2016, Злочин без казне – масакр Срба у Медачком џепу 1993.
БЕОГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Поменом за 88 жртава и прислуживањем свијећа данас је у Цркви Светог Марка у Београду одата почаст Србима које су хрватске снаге на монструозан начин убиле у Медачком џепу 9. септембра 1993. године.
Са скупа је поручено да је тај злочин остао без казне, а џелати касније награђени у хрватском друштву.
Предсједник Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије Драган Пјевач изјавио је Срни да је првоосумњичени за свирепо убиство мјештана Дивосела, Почитеља и Читлука Давор Домазет Лошо недавно именован за савјетника предсједника [...]
![РТРС, СРНА, 26. 1. 2024, Грајф: Живановић платио високу цијену за ставове о Јасеновцу [In memoriam]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18469-350x200-no.jpg)
РТРС, СРНА, 26. 1. 2024, Грајф: Живановић платио високу цијену за ставове о Јасеновцу [In memoriam]
Израелски стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф поручио је данас у Београду да је професор Србољуб Живановић платио високу цијену за бескомпромисне ставове о концентрационом логору за истребљење Јасеновцу којим су хрватске усташе управљале екстремном окрутношћу и гдје је убијено више од 700.000 невиних Срба, Јевреја и Рома.
Грајф је на комеморативном скупу у Српској академији наука и уметности /САНУ/поводом смрти академика Србољуба Живановића, упамћеног као члана Форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у Јасеновцу, истакао да је Живановић био велик[...]
Глас Српске, Танјуг, 2. 5. 2022, УНС девети пут поставља спомен таблу отетим новинарима у Великој Хочи
Удружење новинара Србије (УНС) данас ће заједно са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) девети пут поставити плочу са именима Ђуре Славуја и Ранка Перенића у близини Велике Хоче, на мјесту на ком су отети 1998. године.
Први пут УНС је са својим огранком на Косову и Метохији спомен-таблу поставио 2012. године. Од тада плочу су вандали осам пута чупали и рушили, односили, бацали на сметљиште, а УНС је поново постављао, саопштено је из тог удружења.
За рушење обиљежја отетим новинарима косоваска полиција је 2019. године пронашла починиоца. Шабан Бериша условно је кажњ[...]
