За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Vesti onlajn, 15.10.2020, Драгинац: Нацисти убијали и бебе
Бруталан масакр невиних мештана Драгинца и околних села у долини Јадра одјекнуо је пре 79 година Србијом и означио почетак четворогодишњег страдања недужног становништва, деце, жена, старих људи, ратних заробљеника и свих који се нису мирили са окупацијом и распарчавањем отаџбине, поручио је државни секретар Министарства за рад, социјална и…
Политика, 14.10.2020, Краљево се сећа невино пострадалих у Другом светском рату
Пре 79 година у Краљеву немачке окупационе снаге узеле су прве таоце, њих 1.736 којима се зна име и презиме, које су потом у ноћи између 15. и 16. октобра стрељали у знак одмазде због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град. Два дана касније,…
Srbi.net, 12.10.2020, Помен за 243 српска цивила убијена 1942. године у селу Кукуњевац
Веће српске националне мањине Липика, Месни одбор Кукуњевац и УАБА Липик-Пакрац одржали комеморативни скуп за жртве усташког терора из октобра 1942. године. Комеморација и помен за 243 српска цивила, које су 11. октобра 1942. године у селу Кукуњевац побиле усташке власти одржана је у недељу, 11. октобра. Учесници комеморације и…
Republika, 12.10.2020, Krivična prijava protiv Dane Budisavljević: Hrvatima smeta heroina koja je spasavala srpsku decu iz ustaških logora
Protiv Dane Budisavljević, autorke filma “Dnevnik Diane Budisavljević” međunarodna organizacija Hrvatski svetski kongres, koji se predstavlja i kao član Ujedinjenih nacija, podnela je krivičnu prijava zbog osnovane sumnje da je počinila kazneno delo iz člana 311 stavka 1 Kaznenog zakona RH. U dugom obrazloženju, na pet stranica i po 16…
Глас Српске, СРНА, 12.10.2020, Српска ће обиљежавати и Дан сјећања на убијену и уморену дјецу у НДХ и спасавање савезничких пилота
БАЊАЛУКА- На републичком нивоу биће обиљежавана још два догађаја – Дан сјећања на убијену и уморену дјецу у НДХ и Спасавање савезничких пилота 1944. године – операција Халијард-Ваздушни мост у рејону Добоја, Озренско село Бојанић, одлучио је данас на сједници Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. –…
СРНА, 10.10.2020, Обиљежено 25 година од страдања Срба у Западној Крајини
МРКОЊИЋ ГРАД, 10. ОКТОБРА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић поручио је у Мркоњић Граду, гдје је обиљежено 25 година од страдања Срба у западној Крајини, да помирења у БиХ нема све док не буду процесуирани они који су починили незапамћене ратне злочине на овим…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 11.11.2020, Сећање на јунаке уз Дан примирја: Из рата изнео само го живот
Остао је без свега другог због чега би човек имао воље и радости да живи. Три рођена брата погинула на фронту, мајка пресвисла од туге, отац погинуо на кућном прагу, а два стрица изгубила главу негде на Церу...
Само једном је дошао у родну Љубовију да види згариште очинског дома и упали воштаницу на гробу своје мајке. Земљу је разделио рођацима и комшијама, а он наставио да се пробија кроз живот, бележи Милан Шантић у књизи „Витезови слободе”, исповест Милана Гачића, начиње га питањем где је било најтеже за време рата и одговором ‒ свуда, па ниже сећања на септембар 1916. и Кајмакчалан, кад[...]
![СРНА, 2. 8. 2023, Парастос за 296 Срба које су убиле усташе на Илиндан 1941. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15594-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 8. 2023, Парастос за 296 Срба које су убиле усташе на Илиндан 1941. [Мапа]
У Храму Свете великомученице Марине у Масловарама код Новог Града служен је парастос за 296 Срба из насеља Масловаре, Црна Ријека и Јошава које су усташе убиле 1941. године.
Парастос за страдале служио је свештеник Славољуб Моравац који је у пригодној бесједи поручио да је сјећање на невино страдале света обавеза.
"Они су осуђени без суда и страдали су само зато што су били православни Срби. Било је то велико страдање. Ово што чинимо, то је за нашу душу и свијетли образ", рекао је Моравац.
Након парастоса, у оквиру обиљежавања Дана страдања цивилног становништва ове општине у Другом с[...]
Политика, Танјуг, 29.4.2018, У Прагу одата почаст српским војницима
Праг - Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти у цркви Успења Пресвете Богородице са спомен-костурницом на Олшанском гробљу у Прагу у којој почива 131 српски војник пао у Првом светском рату.
Церемонији су присуствовали и студенти Војне и Полицијске Академије из Београда, представници Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, амбасаде Републике Србије у Прагу и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, саопштило је Министарство за рад.
На Олшанском гробљу у [...]
Глас Српске, 3.9.2021, Цијела истина о Гаравицама још није изашла на видјело
Истина о убиствима у Гаравицама надомак Бихаћа, једном од највећих српских стратишта из времена Независне Државе Хрватске (НДХ), деценијама је заташкавана, а о крвавој судбини више од 12.000 убијених Срба и нестанку чак и цијелих породица, понекад се шапутало далеко од очију јавности. Данас, пред 80. годишњицу од покоља, слике су јасније, а ријечи гласније.
Тим ријечима саговорници “Гласа Српске” су покушали да објасне због чега се о стравичним злочинима усташа над Србима 1941. годинама није причало и због чега је важно да српски народ исправља такве и сличне грешке из прошлости.
Обиљежа[...]
Спутњик, 30.11.2020, „Дара из Јасеновца“ српски кандидат за Оскара
Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића српски је кандидат за 93. награду „Оскар” Америчке академије филмске уметности и науке, у категорији за најбољи међународни филм (International Feature Film Award), саопштио је данас Филмски центар Србије.
Одлуку је донела комисија у саставу Добривоје Танасијевић - Дан Тана (члан Америчке академије филмске уметности и науке, члан комисије по предлогу ФЦС-а), Мирослав Лекић (испред Удружења филмских уметника Србије), др Ивана Кроња и Тања Бошковић (по предлогу АФУН-а), Сандра Перовић (испред Управног одбора ФЦС-а), Дара Џокић (испред У[...]
